Босна и Херцеговина планира да укине царине Америци и спаси наменску индустрију

Ако одлука о новим америчким царинама Босни и Херцеговини остане на снази, могле би да буду угрожене неке фабрике, а стотине радника да остану без посла, упозоравају власници и економски аналитичари.

„Не верујем да било ко од нас може да преживи, ако буду уведене царине”, каже Аднан Ченгић, директор фирме Побједа технолоџи (Побједа Тецхнологy) из Горажда, за ББЦ на српском.

То је једна од три компаније наменске индустрије у Горажду, граду на обали реке Дрине, на истоку Босне и Херцеговине.

Те фабрике запошљавају хиљаду људи из градића са 20.000 становника, али и околних општина.

Ченгићева има 315 радника, а производи спортску, ловачку и привредну муницију.

Од 2012. године 70 одсто производа извозе на америчко тржиште, па сада са стрепњом чекају коначну одлуку о увођењу веће стопе царина на робу из БИХ.

Досадашња царинска стопа износила је 12 одсто, а новом одлуком америчког председника Доналда Трампа стопа на увоз робе из БиХ је чак 35 одсто.

Ченгић се нада да ће Трампова администрација, ипак, повући одлуку.

„Нико за тај сценарио нико није спреман и ово нас је затекло.”

Босна и Херцеговина једна је од 180 земаља којој су Сједињене Америчке Државе увеле нове царинске стопе.

Ова балканска земља, према званичним подацима, у Америку највише извози производе наменске индустрије (колоквијално: војне) - више од 60 одсто укупног извоза.

„Више од 25 милиона евра су производи металске и електро индустрије, око 7,5 милиона евра су производи хемијске индустрије”, кажу из Вањскотрговинске коморе БиХ.

Мањи део извоза чине производи прехрамбене и дрвне индустрије.

У тренутку објављивања текста, из Савета министара БиХ најављено је да се припрема одлука о привременој суспензији царина на увоз робе из Америке.

Сташа Котарац, министар спољне трговине и економских односа БиХ, рекао је 8. априла да је одлука донета на иницијативу врха Републике Српске, једног од два ентитета БиХ.

Тренутно је тешко израчунати ефекте увођења царина и направити пројекције укупне штете за привреду БиХ, кажу надлежни.

То би могло да створи проблеме ако буде поремећаја на другим тржиштима, битним за босанско-херцеговачку привреду.

Које гране привреде су најугроженије?

Две државе немају значајну робну размену, јер Босна у САД извози робу у вредности 120 милиона евра, док је увоз америчке робе 2024. био вредан свега 97,4 милиона евра.

Ипак, као и по Србију, индиректне последице би могле да буду много веће на привреду БиХ због царина САД уведених Европској унији, највећем спољно-трговинском партнеру БиХ.

„Обим робне размене БиХ са САД чини око један одсто укупне размене са светом”, подаци су Вањскотрговинске коморе БиХ.

Царинско опетерећење на робу из БиХ постало је одједном три пута веће, па се очекује да се босанскохерцеговачки убудуће теже продају у Америци.

„Наши производи на америчком тржишту преко ноћи постају мање конкурентни.

„То, ипак, неће имати значајан ефекат по укупну привреду Босне и Херцеговине”, оцењује економски аналитичар Адмир Чавалић за ББЦ.

Међутим, евентуални царински трговински рат ЕУ и САД може да има дугорочно негативне последице по овдашњу привреду, додаје.

„Пре свега у контексту пада потражње за нашим производима у Европи због успоравања које би могао да изазове трговински рат.”

Последично, то би довело до проблема за извозом, затварања компанија, пада производње и отказа.

„Парадоксално, за нас је битније што се тренутно дешава у Бриселу него у Сарајеву.

„Ипак, Босна и Херцеговина не треба немо да посматра ово што се дешава”, каже Чавалић.

Из Вањскотрговинске коморе БиХ објашњавају да предузећа из БиХ највећи део производа извозе на тржиште Европске уније.

А и оне индустрије која посредно извозе у САД, могу да осете проблеме.

„Ако купци наших производа из ЕУ буду приморани да повећају цену производа због наметнутих царина, то може да смањи њихову потражњу”, кажу у ВТК.

Процењују да ће највеће последице бити по металску и аутоиндустрију БиХ, које значајан број производа испоручују добављачима из ЕУ.

„Као резултат имаћемо притисак на продуктивност, запосленост, као и повећање трошкова и покретање инфлацијске спирале.

„Постоји оправдана забринутост да ће ове мере угрозити компаније које су до сада пословале на прагу продуктивности”, упозоравају из ВТК.

У гласу Аднана Ченгића чујем оптимизам, али нема га у одговору на питање хоће ли њихова фирма преживети царине од 35 одсто.

„Врло тешко, морале би се увести озбиљне промене унутар предузећа”, додаје власник фабрике у Горажду.

Ово је, прича ми, највећи изазов са којим су се сусрели у последње време.

У случају да САД остану при првобитној одлуци за произвођача муниције из БиХ која се користи у америчким стрељанама и на такмичењима скоро да би било немогуће у да се кратком року пронађе друго решење.

„Јер 70 одсто светске потрошње за цивилну употребу иде за Америку, па је врло тешко наћи алтернативна тржишта”, каже Ченгић.

'Укидање царина је решење'

Једино што БиХ у овом тренутку може да урадити је, сматра, да припреми нови билатерални трговински споразум који ће подразумевати растерећење спољне трговине са САД.

„Босна и Херцеговина нема опцију да разматра реципрочне мере према Америци, а то уосталом и нема смисла.

„Ако је потребно - ставити царине 'на нулу' и укинути их, посебно јер нису толико високе”, мишљења је Чавалић.

Из ВТК која је самостална, невладина, неполитичка и непрофитна асоцијација привредних субјеката из БиХ сматрају да ће сада доћи до раста извоза на другим тржиштима.

Одговор БиХ у великој мери ће зависити од одговора Европске уније која разматра реципрочне мере, али истовремено показује спремност за дијалог.

Док се тржиште после нових царинских стопа не стабилизује привредама широм света прети пад.

„Све ово ће појачати бојазан од рецесије”, кажу у ВТК.

Приликом образложења нових царинских стопа амерички председник је рекао да је стопа за увоз америчке робе у БиХ 70 одсто.

Али Чавалић објашњава да се не ради о царинском оптерећењу у том проценту.

„Трампова формула је другачија и она посматра дефицит и извоз неке друге земље према САД.

„По том односу се наводи у табели да БиХ има неких 70 одсто оптерећења, али се не мисли на царинска оптерећења него на суфицит који БиХ има у вањској трговини са САД.”

Због тога би Босна профитирала уколико би се направио нови трговински споразум по којем би две државе међусобно укинуле царине, сматра Чавалић.

Чавалић је дао изјаву сараднику ББЦ-ја на српском неколико сати пре него што је из Сарајева најављена одлука о укидању царина на увоз робе из Америке.

Министар Кошарац је рекао да би нацрт одлуке до краја недеље могао да буде упућен Савету министара.

„Наш предлог је да роба пореклом из САД буде потпуно ослобођена царинских основа, што значи да би била нулта стопа царине", каже Кошарац.

То би, указао је, омогућило преговоре са америчком администрацијом који би довели до слободног протока робе између БиХ и САД.

Могу ли веће царине бити добре за БиХ?

Сједињене Америчке Државе имале су кључну улогу у заустављању крвавог рата у БиХ 1990-их током којег је убијено око100.000 људи.

На америчком тлу постигнуто је мирно решење за прекид рата и договорен споразум у склопу којег је и текст Устава БиХ.

Деценијама после рата, Вашингтон је био битан партнер постконфликтној држави БиХ, а америчке дипломате често су имале утицај на унутрашња политичка дешавања.

Досадашњи менторски однос САД према Босни је сада ову државу ставио у ранг са највећим светским силама.

„Царине су сасвим сигурно политичка порука: 'Окрените се себи, немојте гледати да вас САД или неко други спашава'”, оцењује Милош Шолаја, професор Факултета политичких наука у Бањалуци.

Сада мора да дође до унутрашњег договора о даљим корацима, а одлука америчких власти могла би допринети самосталнијем поступању Босне.

„Ова одлука о царинама је показала да САД посматра БиХ као део глобалних процеса, уместо са неком посебном осетљивошћу."

Шолаја све види као прилику да се промени понашање у БиХ.

„Да решавамо проблеме сопственим снагама, а не да очекујемо да нам неко нешто поклони."

Погледајте видео: Пингвини, фоке и трговина - Трампово увођење царина острвима где нема људи

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]