Поларни медведи све рањивији на болести због загревања Арктика
Аутор фотографије, USGS
- Аутор, Викторија Гил
- Функција, ББЦ наука
- Време читања: 3 мин
Услед загревања Арктика, поларни медведи постају осетљивији на вирусе, бактерије и паразите, док тих проблема углавном ниси имали пре 30 година, показало је истраживање.
Током истраживања, које је успоставило могућу везу болести поларних медведа и топљења леда, научници су испитали узорке крви ових животиња у Чукотском мору између америчке државе Аљаске и Русије.
Анализирани су узорци који су прикупљени између 1987. и 1994. године и упоређени су са онима узетим од 2008. до 2017. године.
Истраживачи су открили да значајан број недавно узетих узорака садржи хемијске супстанце које указују да су медведи заражени једним од пет вируса, бактерија или паразита.
На основу узорака крви тешко је утврдити како то утиче на здравље медведа, али Карин Роуд, биолошкиња из Геолошко топографског института Сједињених Држава (САД), каже да се нешто мења у арктичком екосистему.
Научници су испитивали крв на присуство укупно шест различитих патогена - вируса, бактерија и паразита који су првенствено повезани са копненим животињама, а који су раније пронађени код морских животиња које лове поларни медведи.
Студија је обухватила три деценије, од периода „када је дошло до значајног губитка морског леда и када је [ова популација поларних медведа] почела више да обитава на копну”, каже Роуд.
„Хтели смо да сазнамо да ли се променио ниво изложености, посебно неким од ових патогена за које мислимо да су првенствено везани за копно”, каже она.
Међу пет патогена који су почели чешће да се јављају код поларних медведа су два паразита која изазивају токсоплазмозу (мачју болест) и неоспору цанинум, две врсте бактерија које могу да узрокују туларемију и бруцелозу, и вирус који изазива штенећак.
„Медведи су иначе прилично отпорни на болести.
„Није било уобичајено да нападју популацију медведа, али ово показује да се ствари на Арктику мењају”, објашњава Роуд.
Аутор фотографије, USGS
Чињенице о поларном медведу
- У свету сада има око 26.000 поларних медведа који углавном живе у Канади, а има их и у САД-у, Русији, Норвешкој, и на Гренланду.
- Међународна унија за заштиту природе је означила поларне медведе као врсту којој прети изумирање, а климатске промене као кључни узрок смањења популације ових животиња.
- Одрасли мужјаци могу да буду до три метара дугачки и тешки скоро 600 килограма.
- Могу да поједу до 45 килограма сала морских животиња за оброк.
- Имају снажан њух и могу да осете плен на удаљености до 16 километара.
- Одлични су пливачи и уочени су и до 100 километара од обале. Могу да пливају брзином од 10 километара на час, делимично захваљујући кожици између прстију на шапама.
Аутор фотографије, USGS
У САД-у су поларни медведи проглашени угроженом врстом, а научници кажу да је највећа претња њиховом опстанку губитак леда од којег зависе, јер га користе за лов.
Претходна истраживања у којима су коришћене огрлице са камерама показала су да када медведи проводе већи део године на копну, када нема леда са којег лове, не могу да пронађу довољно калорија које су им потребне.
Поларни медведи су врхунски предатори, истиче Роуд.
„Наша студија је показала да су изложени неким патогенима првенствено преко плена који лове.
„Промене које смо уочили у изложености поларних медведа патогенима указују и на промене које се дешавају и код других врста”, каже она.
Резултати истраживања објављени су у научном часопису ПЛОС Оне.
Погледајте видео: Како поларни медведи виде свет око себе
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]
