'Чудотворни' гас омогућује успон на Монт Еверест у рекордном времену

Четворица бивших војника британских специјалних снага поставили су рекорд попевши се на Монт Еверест за мање од пет дана без привикавања на планину, у склопу брзинске експедиције контроверзно потпомогнуте гасом ксеноном.

Тим којем су асистирала шесторица шерпаса попели су се на највиши врх 21. маја рано ујутро.

Да би се унапред аклиматизовали на малу количину кисеоника на великим висинама користили су ксеснон.

Алпинисти обично проведу шест до осам недеља на Монт Евересту пре него што се попну на сам врх.

Организатори су рекли да је тако брз успон омогућила употреба ксенона.

Али научна потка употребе овог гаса остаје оспоравана и многи у планинарском послу је критикују.

Иако ова експедиција представља рекордни успон на Монт Еверест без аклиматизације на Хималаје, то није најбрже време успона на Монт Еверест свих времена.

Тај рекорд и даље припада Лакпи Гелу Шерпи, који се 2003. године попео из базног кампа на врх за 10 сати и 56 минута, али је то учинио после аклиматизације на планину.

„Кренули су поподне 16. маја и стигли на врх ујутро 21. маја, за шта им је требало четири дана и отприлике 18 сати", рекао је за ББЦ организатор експедиције Лукас Фуртенбах.

Четворица бивших војника, међу којима је био министар за ветеране Алистер Карнс, спавали су шест недеља у специјалном шатору у Великој Британији, пре него што су отпутовали у Непал да би се лакше аклиматизовали на смањени ниво кисеоника на великим висинама.

Потом су одлетели до базног кампа на Монт Евересту и одмах започели да се пењу, рекао је Фуртенбах.

Алпинисти обично проведу читаве недеље пењући се и спуштајући се између базног и виших кампова пре него што пређу последњу деоницу до врха.

Они то морају да ураде да би се навикли на ређе нивое кисеоника на већим планинским висинама.

На деоници изнад 8.000 метара, познатој као Зона смрти, доступни кисеоник је само трећина онога што удишемо на нивоу мора.

Али четворица Британаца из тима нису урадили ништа од тога.

„Тим је прошао тромесечни програм аклиматизације на симулираној висини пре него што је стигао у Непал", рекао је Фуртенбах.

Симулирана висина је створена у нечему познатом као хипоксични шатори из којих се исисава кисеоник уз помоћ генератора, доводећи га на нивое присутне на великим планинским висинама.

Потом су алпинисти удисали гас ксенон на клиници у Немачкој две недеље пре експедиције, рекао је Фуртенбах.

Ксенон је гас који се испрва користио за општу анестезију приликом медицинских захвата.

„Он помаже да се тело заштити од висинске болести", рекао је он.

Неки научници тврде да ксенон појачава производњу протеина званог еритропоиетин који се бори против хипоксије, стања које настане кад тело не добије довољно кисеоника.

Они кажу да он то постиже повећањем броја црвених крвних зрнаца који садрже хемоглобин, који преноси кисеоник по телу, али то остаје оспоравана тема и многи кажу да је неопходно још студија.

Неки у алпинистичкој индустрији саветују да се не удише ксенон.

„Према актуелној литератури, не постоје докази да удисање ксенона побољшава перформансе на планини, а неодговарајућа употреба може бити опасна", рекла је у саопштењу у јануару Међународна федерација за алпинизам и планинарење.

„Аклиматизације на висине је сложен процес који утиче на разне органе и системе као што су мозак, плућа, срце, бубрези и крв у различитој мери, и није до краја схваћена."

„Са физиолошког становишта, један једини једнократни лек не може бити кључ за побољшану аклиматизацију или појачану перформансу."

Адријан Болинџер, који води други тим за експедиције на Монт Еверест са кинеске стране на северу, такође приморава клијенте да прођу пред-аклиматизациони тренинг као што је употреба хипоксичних шатора да би скратио време проведено на планини.

Али он се противи употреби ксенона.

„Ако промовишете ксенон као појачивач перформанси, али истовремено нисте вољни да истражите шта то значи за фер игру и интегритет на планини, то је онда проблем", рекао је он за ББЦ.

„Људи се хватају пречица уместо да обаве прави посао аклиматизације и обуке."

Фуртенбах каже да то има својих предности.

„Краћа експедиција оставља мањи карбонски отисак и доноси мање штете по животну средину", каже Фуртенбах.

„И безбедније је за алпинисте зато што могу са се попну не планину доброг здравља и мање су изложени ризицима од великих висина и планинским опасностима за краће време у поређењу са аклиматизацијом на планину."

Сада када је британски тим извео рекордни успон на Монт Еверест, водичи експедиција верују, а неки од њих се чак и брину, да би овај метод могли да почну да користе и други алпинисти.

„Ако се то буде догодило, онда ће то свакако извршити директан, негативан утицај на туристичку индустрију јер ће значајно смањити дужину времена коју планинари проводе на планини", каже Дамбер Параџули, председник Удружења водича експедиција Непала.

„Такође, аклиматизација на планине је основно правило планинарења. Ако се то не ради, онда власти не би смеле да им издају потврде да су се заправо попели на планину."

Званичници Министарства за непалски туризам рекли су да нису знали да се британски тим попео на врх без аклиматизације на Монт Еверест.

„Сада када знамо за то, разговараћемо о том проблему и донети одлуке о нашим будућим поступањима", рекао је за ББЦ Нарајан Регми, генерални директор непалског Министарства за туризам.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]