Зашто су градови под најездом пацова

Једног јутра прошле године, Џон Гледвин је отворио ормарић испод кухињске судопере и видео да је кеса са земљом коју је ту држао изгрицкана.

Неколико дана касније осетио је и јак, непријатан мирис.

Био је устајао и помало опор, налик смраду контејнера испред његове зграде.

„Одмах сам знао шта је то - пацови", каже он.

Често их је виђао како јуре око канти за смеће.

А сада су били и у његовом дому.

„Чуо сам их у кухињским ормарићима и иза маске каде.

„Када сам се једног јутра пробудио, тукли су се испод каде, вриштали и цичали".

Гледвин, који живи у Кројдону у Енглеској са петоро деце, одмах је реаговао.

Ставио је етерично уље нане и отров за пацове, и до сада се нису вратили.

Али га је ово искуство потресло.

„Био сам забринут за здравље деце, нисам желео да се заразе".

Било га је и срамота.

„Није пријатно рећи да наша породица живи у стану пуном пацова".

Компанија за сузбијање штеточина Цлеанкилл, ангажована да реши проблем у Гледвиновом насељу, ради широм јужне Енглеске.

Оснивач Клајв Бери каже да је у последње две године број позива компанији због пацова порастао за 20 одсто.

Слично је широм земље.

Британско струковно удружење за сузбијање штеточина (БПЦА) каже да је више од половине фирми чланица пријавило пораст броја интервенција због пацова у последњих пет година.

Пацови живе у одводима, канализацији и рупама у земљи, а излазе углавном ноћу, због чега је готово немогуће пребројати их, па се процене о њиховох популацији веома разликују.

У Уједињеном Краљевству (УК) би могло да их има између 10 и чак 120 милиона.

Оно што је познато је да је од 2023. до средине ове године локалним управама у УК-у пријављено више од пола милиона случајева најезде пацова, према подацима добијеним путем захтева за слободан приступ информацијама које је прикупила фирма за отпушавање одвода и водоинсталатерске поправке Драин Детецтивес.

Међутим, пацови нису проблем само у УК-у.

Према извештајима, број пацова је нагло порастао и у неколико америчких градова, међу којима су Вашингтон, Сан Франциско и Њујорк, као и у Амстердаму у Холандији и Торонту у Канади.

Иако по природи нису прљаве животиње, пацови се хране по канализацијама и контејнерима и могу да пренесу озбиљне болести на људе.

Лептоспироза, акутна инфективна бактеријска болест, преноси се урином пацова, а хантавирус може да се прошири удисањем зараженог измета.

Могу и да униште пољопривредне усеве и контаминирају залихе хране.

Дакле, с обзиром да су пацови доказали лукавост у избегавању замки и мамаца, како да их зауставимо?

Или смо отишли предалеко да бисмо могли да спречимо најезду пацова на наше градове?

Раст температуре, пораст активности пацова

Боби Кориган себе назива стручњаком за градске глодаре.

Почео је као дератизатор за сузбијање штеточина у Њујорку и цео живот је окружен пацовима.

„Завршио сам у канализацији, покушавајући да поставим отровне мамце за уништавање пацова".

Годинама касније, док је на факултету проучавао пацове, уложио је велики труд да покуша да разуме њихово понашање.

Једном је чак спавао на поду штале пуне пацова да их посматра изблиза.

Оно што га је задивило је њихова сложена друштвена структура и докази онога што је сматрао знаковима алтруизма.

„Видео сам младе пацове како носе храну и дају је старијима који нису могли да се крећу", присећа се.

Био је одлучан да схвати разлоге пораста броја пацова.

Постоји много могућих разлога.

Најл Галагер, технички менаџер у компанији БПЦА, наводи да ширењу пацова.доприносе наша све већа потражња за брзом храном, чињеница да поједине општине ређе односе смеће, као и грађевински и радови на путевима који ремете канализационе мреже.

Али постоје докази да расту броја пацова доприноси и пораст температуре.

Научни докази показују да су популације пацова осетљиве на температуру, али др Кориган, који је раније радио као истраживач у Одсеку за здравство града Њујорка, је заједно са колегам са Универзитета у Ричмонду у америчкој држави Вирџинији, одлучио да испита да ли је раст броја пацова повезан са порастом температуре.

Њихова студија је обухватила 16 градова, углавном у Северној Америци, а резултати, објављени почетком ове године у научном часопису Сциенце Адванцес, показали су да је у 11 градова забележен значајан пораст активности пацова током периода од седам до 17 година.

У Вашингтону је пораст био скоро 400 одсто, у Сан Франциску 300 одсто, Торонту 180 одсто, а у Њујорку 160 одсто.

Пад броја пацова је забележен само у три града, међу којима су били Токио у Јапану и Њу Орлеанс у Сједињеним Државама (САД).

„Градови који су временом бележили већи пораст температуре, имали су и већи пораст броја пацова", наводи се у студији.

У неким граводима температура је порасла приближно два степена Целзијуса током временског периода који је истраживан.

Доктор Кориган верује да ће број пацова вероватно наставити да расте све док температуре буду расле, посебно док зиме буду топлије.

А очекује се да до 2100. године глобална температура порасте између 1,9 и 2,7 степени Целзијуса у поређењу са прединдустријским просеком, према подацима групе независних истраживача климе Цлимате Ацтион Трацкер.

Пацови се невероватно брзо размножавају, док не захлади

Пацови су размножавају невероватно брзо.

Женка годишње обично има шест легала, у сваком до 12 младунаца.

Пацови почињу да се размножавају већ после девет недеља, што значи да две јединке могу да направе више од 1.000 младунаца за годину дана.

Истраживачи кажу да број пацова посебно расте у градовима.

Разлог је што се асфалт и зграде брже загревају него објекти у сеоским подручјима.

Један од чинилаца је и пресељење људи из села у градове, каже др Коригану.

„Земљиште нестаје брзином светлости, а ми градимо зграде и смањујемо природно станиште пацова у дивљини", каже он.

Више зграда значи више углова, цеви и одвода у којима пацови могу да живе.

Све то додатно отежава проналажење најбољег решења за контролу пораста популација пацова.

Изненађујућа супермоћ

Једна од занимљивих чињеница о пацовима, која такође објашњава зашто отровни мамци често не делују, јесте да пацови не могу да повраћају.

У теорији, то значи да када поједу отров, не могу да га избаце.

Али пацови су такође „неофобични", имају страх од нових и непознатих ствари, каже Стивен Белмејн, професор екологије на Универзитету у Гриничу, у УК-у.

Верује да су ове две особине повезане.

То је, како каже, нека врста „супермоћи", јер кад наиђу на могућу храну, не похрле одмах да све поједу.

„Пробају само мало.

„Кад схвате да се не осећају лоше, онда им је јасно: 'У реду, могу ово да једем'.

„Може се рећи да им овакав опрезан приступ иде на руку".

Доктор Алан Бакл са Универзитета у Редингу у Енглеској је 30 година развијао нове отрове за пацове, али ми уз осмех каже: „Нисам успео".

Ако отров има лош укус или изазива нелагодност или бол код пацова, они га неће јести више.

Због тога се користе супстанце које делују спорије, првенствено антикоагуланси, лекови за спречавање згрушавања крви.

Они делују и до недељу дана, што оставља довољно времена да пацови поједу смртоносну дозу.

Међутим, ове методе се сматрају окрутним начином умирања, јер пацове убијају изазивањем унутрашњег крварења.

Али, пацови су последњих година развили генетске мутације које им дају одређени имунитет чак и на ове снажне лекове.

Неки истраживачи испитују могућност употребе оралних контрацептивних средстава као алтернативног, хуманијег начина за спречавање даљег раста броја пацова.

У патроли са „царицом пацова"

Мало ко познаје овај проблем боље од Кетлин Коради, бивше учитељице коју је градоначелник Њујорка 2023. године именовао за градску „царицу пацова".

Процењује се да у пет градских области живи око три милиона пацова, а Коради је наводно добила 3,5 милиона долара за подизање јавне свести о потреби сузбијању пацова.

Покренула је такозвану „академију пацова", у којој људи уче како да спрече најезду пацова у њиховом насељу.

„Идемо у шетњу по насељима, разговарамо о понашању људи и понашању пацова", рекла је за ББЦ у септембру.

„Разговорамо о томе како је све то повезано и шта би људи могли да ураде у њиховим квартовима".

Њен тим је такође позвао становнике Њујорка да пријаве ако примете пацове, као и понашање људи које може да подстакне појаву пацова.

Инспектори проверавају пријаве и наређују предузимање одређених мера, а ако се не поступи по налогу изричу се високе казне.

И уведена је важна промена - уместо изношења смећа у пластичним кесама на улицу, већина Њујорчана је сада обавезна да га одлаже у канте отпорне на пацове.

Коради сада напушта ову позицију, али каже да је постигнут одређени напредак.

„Укидање извора хране пацовима је кључ за одрживо смањење њиховог броја", каже Коради.

Претрпане канте и брза храна

У Кројдону, Алекс Донован из компаније Цлеанкилл води ме у двориште иза зграде у насељу где живи Џон Гледвин.

Тек је свануло, и показује ми да будем миран и тих.

После неколико тренутака, чује се шуштање и пацов истрчава испод бетонске стазе и јури ка кантама за смеће.

Затим, глава великог пацова извире из рупе на крају дворишта.

Током два сата које смо провели у насељу, неки пацови су се попели високо на дрво, а један је скочио у канту за ђубре и извукао комад хране из пластичне кесе, док сам стајао мање од метар даље.

Донован сматра да је готово немогуће контролисати оволики број пацова.

„Има толико хране", каже, показујући на контејнере претрпане кеса за смеће.

„Чак и ако ставимо отров за пацове, неће га јести. Не занима их…

„Када су ове канте пуне пацова, ни ђубретари не желе да сакупљају смеће".

Топлије време додатно подстиче раст популације пацова, али наши претрпани контејнери, љубав према брзој храни и отуђене заједнице отежавају решавање овог проблема.

У УК-у све више људи живи у густо насељеним градским подручјима.

Канцеларија за националну статистику предвиђа да ће број становника са 67,6 милиона у 2022. години порасти на 72,5 милиона до 2032. године, и да ће истовремено расти проценат људи у градовима.

Дакле, уместо да се ослањамо на отров, решење би могло да буде много једноставније.

„Ако водимо рачуна о нашој градској средини, онда нећемо морати да бринемо што смо тако нехумани према пацовима", каже др Кориган.

„Ако им ускратимо приступ храни и остацима хране, онда не морамо да их трујемо, убијамо, мучимо, и радимо све те луде ствари".

Сада је изазов како то урадити, и то брзо.

Каже и да смо већ „потценили" пацове.

„Игнорисали смо пацове и допустили им да измакну контроли.

„Сада плаћамо цену".

Додатно извештавање: Флоренс Фриман

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]