ББЦ истрага: Русија злоупотребљава Интерполове потернице за нападе на критичаре

Хиљаде досијеа, које је проследио узбуњивач из Интерпола, први пут показују размере очигледне руске злоупотребе међународне полицијске агенције за напад на критичаре у иностранству.

Подаци које су добили ББЦ и француски истраживачки медиј Дисклоуз откривају да Русија користи Интерполове потернице да тражи хапшење људи као што су политички противници, бизнисмени и новинари, на основу тврдње да су починили злочине.

Анализа података такође сугерише да је током протекле деценије, Интерполова властита независна јединица за жалбе добијала више приговора на рачун Русије него било кога другог, три пута више него следећа земља са највише жалби, Турска.

Уз то, она показује да су жалбе на захтеве из Москве довеле до више одбачених случајева него за било коју другу земљу.

Након руске инвазије на Украјину, Интерпол је увео додатне провере Москве „да би спречио потенцијалну злоупотребу Интерполових канала у вези са нападима на појединце у оквиру сукоба у Украјини и изван њега“.

Али процурели документи показују да то није спречило Русију да злоупотреби систем, а узбуњивач нам је рекао да су неке строже мере у тишини укинуте 2025. године.

У одговору на ово, Интерпол каже да сваке године хиљаде највећих светских криминалаца буде ухапшено захваљујући његовим операцијама и да има велики број система за избегавање злоупотребе који су ојачани последњих година.

Он такође каже да је свестан потенцијалних последица које захтеви за хапшење могу да имају по појединце.

„Кад издају црвену потерницу за вама, ваш живот се потпуно промени“, каже Игор Пестриков, руски бизнисмен, чије се име појављује у процурелим документима.

Интерпол није светска полицијска служба, али помаже полицијама широм света да међусобно сарађују, а црвена потерница се шаље на адресе свих 196 земаља чланица, тражећи од њих да лоцирају и ухапсе особу.

Црвена дифузија је врло сличан захтев, али се он шаље само појединачним земљама.

Пестриков је открио да је наведен у једној таквој црвеној дифузији након што је побегао из Русије у јуну 2022, четири месеца након инвазије на Украјину, и затражио азил у Француској.

Сматрао је да има две опције: „Да одем у полицију и кажем: 'Ја сам у Интерполовом систему'" и ризикујем да будем ухапшен или да се кријем.

То је могло да значи да „не могу да изнајмим стан, да вам банкарски рачуни буду блокирани“, што се њему и десило.

„Непрестано сте на ивици живаца, све време“, додаје и објашњава да се стално освртао око себе.

Из безбедносних разлога, његова ћерка и њена мајка преселиле су се у другу земљу.

Полиција може да вам „провали у кућу у сваком тренутку... зато се осећате као пацов сатеран у ћошак“.

„Наметнути стрес, нервирање, притисак, безакоње“ на крају растуре породицу, додаје он.

Пестриков је био већински деоничар у великим металуршким компанијама у Русији које су биле приватизоване 1990-их, а најпознатија међу њима је постројење Соликамск Магнезијум.

Неколико месеци пред инвазију на Украјину 2022, он каже да су министри из владе вршили притисак на њега да престане да продаје производе иностранству и да само намирује руско тржиште.

Он је веровао да то значи да његов производ може да се искористи за прављење компоненти за војне машинерије, као што су борбени авиони и тенкови.

Он тврди да није само био против „тога зато што је приморан да продаје јефтиније и коме год да су му министри рекла да мора да прода“, већ да је за њега то било „и морално питање".

„Нико не жели да учествује, чак ни индиректно, у производњи нечега што се користи за убијање људи.“

Пестриков верује да је његово одбијање да се повинује налозима и чињеница да му је жена у то време била Украјинка, довела до тога да се његове компаније национализују и да Русија покрене истрагу против њега за финансијски криминал.

Након што је побегао у Француску, био је забринут да би Кремљ могао да га нападне и тамо, па је контактирао Интерпол, из кога му је речено за захтев за црвену дифузију, који је прошао све провере у агенцији.

Пестриков је одлучио да је оспори преко Интерполовог унутрашњег независног тела - Комисије за контролу Интерполових досија (ЦЦФ), тврдећи да је руски захтев политички мотивисан.

Интерполов статут изричито каже да организација „не сме да се користи за било какву интервенцију или активности политичке, војне, верске или расне природе.“

Након што је Пестриков провео скоро две године на потерници, ЦЦФ је донео одлуку да је његов случај предоминантно политички.

Он нам је показао документе ЦЦФ-а, у којима се каже да су информације које је послала Русија биле „генеричке и по формули“ и да је пружено „неодговарајуће објашњење“ наводног злочина.

Интерпол је отказао захтев за Пестриково привођење.

Интерпол објављује само најосновније податке о нелегитимним захтевима за хапшење и од 2018. не открива које земље су биле предмет жалби и истрага.

Ово одсуство транспарентности отежава процењивање размера проблема, али по први пут процурели документи дају једну много комплетнију слику.

Један контингент досијеа показан ББЦ-ју садржи списак жалби послат ЦЦФ-у.

Подаци нису комплетни, али покривају широк распон земаља и тамо где се наводе случајеви када земља тражи хапшење, има више жалби на Русију него на било коју другу земљу, тако је било последњих 11 година.

Досијеи такође показују да се у протеклој деценији најмање 700 људи, које је Русија тражила, жалило ЦЦФ-у.

Најмање 400 њих добило је поништење црвене потернице или дифузије, што је више него за било коју другу земљу, према подацима које смо добили.

„Историјски гледано, Русија је један од главних иницијатора злоупотребе црвених потерница“, каже британски адвокат Бен Кит.

Он заступа многе клијенте који желе да им имена буду уклоњена са Интерполових потерница.

Кит сматра да Интерпол има посебан проблем са Русијом и да покушаји агенције да спречи злоупотребу нису били успешни.

Кит каже да има „стални прилив клијената који су се нашли на мети руских црвених потерница и који су или политички повезани или често проукрајински оријентисани, или су резултат удара на корпорације“.

Међународни адвокат Јуриј Немец, специјализован за питања која се тичу Интерпола и екстрадиције, слаже се да се Интерполова посебна контрола руских захтева за хапшење, уведена после њене инвазије на Украјину, није показала ефикасном.

Он каже да је свестан великог броја случајева у којима су се Руси који се противе рату „нашли на мети зато што су се огласили против онога што се дешава или су били оптужени за финансијски криминал... или неке друге обичне злочине и стављени у базу података на основу тога“.

„Није тешко злоупотребити систем“, додаје он.

Поред информација о потерницама и жалбама, узбуњивач из Интерпола је проследио ББЦ-ју хиљаде порука између појединачних земаља преко Интерполовог система за слање порука, откривши још једну, мање званичну руту за проналажење људи у иностранству.

Једна порука из Москве послата органима реда и мира у Абу Дабију објаснила је како је Интерпол одбио захтев за црвену потерницу, али да и даље жели помоћ у проналажењу локације осумњиченог.

Ово је противно Интерполовој препоруци да чланови не користе канале на овај начин.

Процурела документа такође садрже поруку о Армену Арамјану, новинару који је побегао из Русије након што је осуђен за „ангажовање малолетника за опасне активности“ због извештавања о студентским протестима који су подржавали опозиционог лидера Алексеја Наваљног у јануару 2021.

Арамјан је отпутовао у Јерменију, а потом у Немачку.

Порука из Русије органима реда и мира у обе земље заобишла је формалније процесе црвене потернице и црвене дифузије, и тражила „било какве корисне информације“ о Арамјану, као и његову локацију.

Порука је била послата у фебруару 2023, у време кад је Русија била под ограничавајућим мерама и њене поруке су биле провераване пре него што су послате.

Не можемо да кажемо засигурно да ли је порука била прослеђена, али на основу извора података, узбуњивач верује да јесте.

Кад је ББЦ показао Арамјану копију те поруке, он је рекао да је шокиран, али не и изненађен.

„Не верујем да су очекивали да им Немачка пошаље моју адресу, мој телефон и да ме испоручи, али ако су могли да дођу до макар делића некаквих информација, то би им било од велике користи.“

Процурели документи садрже и друге поруке у којима орган реда и мира одговара на захтев Москве за информацијама.

Послати су детаљи о кретању савезника Наваљног, Љубова Собола, и истакнутог пребега Глеба Каракулова.

Кореспонденција која се тиче Каракулова одиграла се након што је Интерпол већ саопштио да ће додатно проверавати Москву.

ББЦ је такође имао увид у интерне Интерполове извештаје из 2024. и 2025. који показују сталну забринутост због руских активности код виших директора у оквиру организације.

У једном је виши званичник предочио је директно руским делегатима „озбиљну забринутост“ због „свесне злоупотребе“ Интерполових система, навевши да је било случајева „отворених кршења“ Интерполових правила.

Упркос додатним ограничењима за Русију, извештаји показују да је отприлике 90 одсто руских захтева и даље пролазило првобитне провере 2024.

А опет, у истом том периоду, ЦЦФ је одбијао отприлике половину свих руских црвених потерница и дифузија за које је добијао жалбе.

Ово поставља питања о томе да ли су те мере биле довољно строге.

Један извештај описује како је 2024. Русија покушала да изда црвене дифузије за судије и тужиоца Међународног кривичног суда, након што је ово тело издало налоге за хапшење председника Путина и још једне владине званичнице због њихових дела у вези са Украјином.

Ови захтеви Москве били су одбијени.

И у периоду када је забринутост због руске злоупотребе Интерполових система била изражавана унутар организације, извештаји показују да су се 2024. и 2025. водиле расправе о томе да ли укинути додатна ограничења за руске активности.

Чини се да је на крају било пресуђено у корист Москве.

Узбуњивач је рекао за ББЦ да је 2025. Интерпол у тишини одустао од неких додатних мера против Русије, није најјасније колико је далеко ово ублажавање отишло.

Упркос поновљеним захтевима, Интерпол је рекао да не може да да коментар због његових „строгих правила о обради података“.

ББЦ није успео да предочи све детаље цурења Интерполу, јер би тако открио властити извор.

Међутим, кад је био упитан за питања које поставља ова истрага, Интерпол је рекао да је „забринут да велики број оптужби долази због неразумевања како Интерполови и ЦЦФ-ови системи функционишу, или због чињеничних грешака о подацима и променама у оквиру Интерполових система“.

„Неистинито је рећи да стављамо приоритет на полицијску сарадњу а на штету спречавања злоупотребе - Интерпол се држи властитог статута који изричито забрањује употребу наших система за информације које су предоминантно политичке, војне, верске и расне природе.“

А у прошлости, он каже да може да учини више добра у вези са спречавањем злочина старајући се да канали комуникације остану отворени.

Тражили смо коментар од руског Министарства унутрашњих послова, али нисмо добили одговор.

Адвокати Јуриј Немец и Бен Кит се слажу да Интерпол треба да уради више да би спречио злоупотребу властитих система.

„Ако се утврди да земље значајно и упорно злоупотребљавају црвене потернице и дифузије, онда би требало да буду суспендоване из система на одређени временски период“, каже Кит.

У супротном, Игор Пестриков се плаши да Русија, „уз притисак на дугме, може да убаци било шта, пришије вам било какав злочин, што им омогућава да вас даље кривично гоне широм света.“

Додатно извештавање: Андреа Џитару и Нед Дејвис