Словенија: Гласачи одбацили Закон о еутаназији

Појам еутаназије први пут је употребио филозоф Френсис Бекон у 17. веку, описујући је као „лаку и мирну смрт“.

Али шта је данас, у 21. веку, „лака и мирна смрт“ и ко на њу има право - питање је које и даље изазива најдубље етичке, правне и друштвене дилеме.

Од филозофске идеје до савременог законодавства прошло је више од четири века, а расправа је и даље подједнако сложена.

Референдум у Словенији

Словеначки бирачи одбацили су на данашњем референдуму Закон о помоћи при добровољном прекиду живота - о еутаназији, пошто је против гласало више од 53 одсто грађана, а остварен је и услов да против буде најмање петина уписаних у бирачки списак.

По подацима Државне изборне комисије (ДВК) после обрађених 99,47 одсто гласова, на законодавном референдуму своје бирачко право искористило је 40,86 одсто уписаних гласача, од чега је против било 53,40 одсто (366.593 гласова), а за примену тог закона 46,60 одсто.

За одбацивање закона усвојеног 24. јула ове године било је потребно да против гласа надполовична већина изашлих на референдум, уз услов да против буде петина укупно уписаних бирача, што износи 339.205 гласова.

Закон који је усвојен овог лета у Државном збору требало је да омогући одраслом пацијенту, способном да самостално одлучује о себи, да добровољно прекине свој живот ако осећа неподношљив бол због тешке неизлечиве болести или другог трајног оштећења здравља.

Иницијатор референдума Алеш Примц истакао је да резултат показује да се у Словенији "поштују пацијенти, инвалиди и пензионери".

"На референдуму су победили саосећање, правда и солидарност. Словенија се одлучила за живот", рекао је Примц, пренели су медији.

За одбацивање закона била је најјача опозициона партија Словенска демократска странка (СДС) Јанеза Јанше, која је тако други пут ове године водила успешну кампању на законодавном референдуму.

Овим потезом Словенија се није придружила земљама попут Шпаније, Белгије, Луксембурга и Холандије, док је еутаназија у свету легална и у Канади и Колумбији.

У Србији је овакав закон и даље на нивоу предлога.

„Помака нема и верујем да ће тако остати и у наредним годинама", каже Марина Мијатовић, стручњакиња за медицинско право из Правног скенера за ББЦ на српском.

Шта је еутаназија

Еутаназија означава лаку или безболну смрт, односно намерно окончање живота човека који пати од неизлечиве болести на његов захтев, наводи се у Речнику термина из области рака (НЦИ).

Данас се најчешће разликују две основне врсте: активна и пасивна еутаназија.

Активна подразумева да обучено особље пацијенту даје супстанцу која доводи до смрти, али искључиво на његов јасан и добровољан захтев.

Пасивна еутаназија односи се на прекид терапије, апарата или лечења које одржава живот, односно свесно одбијање медицинске помоћи.

У савременим правним системима обе врсте подлазе строгим медицинским и етичким условима, уз нагласак на добровољности и заштити пацијената од злоупотреба.

Критике на рачун референдума

Борут Доленец, 45-годишњак из Љубљане, одлучио је да неће гласати на овом референдуму.

„Нисам желео да гласам о нечему што немам појма“, каже за ББЦ на српском, додајући да је тема исполитизована и да „он не може да одлучује када се људи деле у тимове".

Референдум у Словенији подржале су опозиција, црква и део медицинске заједнице, преноси Национална новинска агенција Словеније (СТА).

Група против закона прикупила је више од 46.000 потписа, тврдећи да документ крши Устав и да је нехуман.

Коалиционе партије и неке невладине организације закон подржавају, истичући да треба омогућити право на сопствену одлуку и достојанствену смрт.

Први делимични резултати саопштени су одмах по затварању бирачких места, док ће коначни резултати биће потврђени 4. децембра.

Законска регулатива и став Србије

У Србији еутаназија и даље није законски регулисана и третира се као кривично дело.

Члан 117 Кривичног законика предвиђа казну од шест месеци до пет година затвора за оне који из самилости лише живота тешко оболелог човека.

Нацрт Грађанског законика из 2015. предвиђа право на достојанствену смрт, уз испуњавање хуманих, психо-социјалних и медицинских услова, али закон још није усвојен.

Лекарска комора и Српско лекарско друштво сматрају је неетичном због Хипократове заклетве, док Српска православна црква истиче да је живот у Божјим рукама и да човек не може одлучивати о смрти.

Хипократова заклетва је етичка заклетва која наглашава важност етичких и професионалних стандарда у медицини, пише Британика.

Њено име потиче од античког грчког лекара Хипократа, који је увелико тад сматран за „оца западне медицине“.

Католичка црква сматра да је живот светиња од зачећа до природне смрти и да ниједно људско биће нема право да намерно прекине живот друге особе.

Црква се залаже за палијативну негу и пружање потпуне подршке болеснима.

Где је еутаназија дозвољена

Еутаназија је дозвољена у неколико земаља света, али под строго дефинисаним условима.

У Холандији, еутаназија и асистирано самоубиство су легални за одрасле особе које пате од неизлечиве болести и неиздрживе патње.

Белгија дозвољава еутаназију и за одрасле и за малолетнике уз одобрење родитеља и лекара, док Канада и Луксембург омогућавају медицински помагану смрт одраслима у тешким здравственим стањима.

Парламент Португала је у мају 2023. усвојио закон којим се дозвољава ограничена еутаназија у одређеним околностима.

У Италији је помагање у самоубиству делимично декриминализовано после пресуде Уставног суда из 2019. године за случајеве када особа пати од неизлечиве болести.

У Уругвају је еутаназија декриминализована од 2025. године, при чему здравствени радник може активно прекинути живот пацијента, док самоубиство уз асистенцију није дозвољено.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]