Девојчице се враћају у школу усред рата: 'Пола мојих другарица је погинуло'

Био је то обичан дан за 18-годишње близнакиње Макарем и Икрам кад је њихова школа нападнута.

Макарем је била на часу енглеске књижевности, а Икрам је била на часу науке кад су чуле „необичне звуке“ који су допирали испред школе у Судану.

Затим је почело гранатирање.

Макарем каже да је „ишчашила“ раме кад је била погођена.

Вриштећи, њене другарице из одељења су залегле на под да би избегле гранате и пронашле где да се сакрију.

„Нашле смо заклон иза зида.

„Девојка која је стала испред мене ставила је руку на моје раме и рекла: 'Крвари ти раме.'“

У општем хаосу, две сестре, које су биле у одвојеним учионицама, покушале су да нађу једна другу, али нису могле због гранатирања.

Касније је Икрам потражила сестру, не знајући да је ова већ одведена у болницу.

Као и друге који су били рањени, у болницу су је одвели мештани који су возили рањене колима и животињским запрегама зато што нису постојала амбулантна кола у граду у ком се налази њена школа, Ел-Обеид.

На крају су професорке и другарице из одељења морале да убеде Икрам да одустане од потраге и пође кући.

Тек кад се Макарем вратила кући из болнице касније тога дана њена породица је сазнала да је још жива.

„Чекала сам је испред врата и кад сам је угледала да долази, заплакала сам“, каже Икрам, која се налазила у делу школе који није био погођен, тако да је остала неповређена.

Професорка енглеског, која је предавала Макарем и Икрам, као и 13 њихових другарица из одељења је погинуло, а десетине других рањено је у гранатирању девојачке школе Абу Сита у Ел-Обеиду, у држави Северни Кордофан, у августу 2024. године.

Школа обично има око 300 ученица.

Регионалне власти оптужују паравојну групу Рапидне снаге подршке (РСФ), која је у рату са суданском војском, да је испалила гранате.

РСФ никад нису коментарисале инцидент и нису одговориле на ББЦ-јев захтев за коментар.

Није најјасније да ли је гранатирање школе било намерно.

Макарем каже да је половина њених другарица из школе погинула, док је друга половина била рањена.

Поред повређеног рамена, претрпела је и повреду главе, али је отпуштена из болнице пошто јој је указана прва помоћ.

Али неколико дана касније, због тешких главобоља, урађен јој је ЦТ који је показао комадић гелера заглављен у њеној глави.

„Веома је болело и морала сам да узимам много лекова против болова“, каже она.

Судански грађански рат избио је у априлу 2023. године и од тада је страдало више од 150.000 људи док су милиони расељени.

Уједињене нације кажу да земља тренутно пролази кроз најгору хуманитарну кризу на свету.

Процењује се да 13 милиона од 17 милиона школске деце која су остала у Судану не похађају наставу, према УН.

Школа Абу Сита је била затворена три месеца после напада док је била реновирана.

Макарем и Икрам кажу да на почетку нису могле да замисле да се врате на место на ком су погинуле њихове пријатељице и професорка.

„Али кад сам видела да се моје другарице враћају и говоре ми да је све у реду, одлучила сам да се вратим“, каже Икрам.

Ипак, повратак у школу је донео болне успомене.

„Жмурила бих на путу до учионице да избегнем да гледам део који је био гранатиран“, каже Икрам.

Велики број ученица је добио психолошку подршку у школи кад су се вратиле, каже директорка школе Иман Ахмед.

Кревети и медицинске сестре такође су били обезбеђени у школи да би се омогућило рањеним ученицама да полажу испите.

Упркос томе што је Ел-Обеид и даље изложен сталним нападима дроновима, ученице у школи су се играле и смејале у дворишту кад их је ББЦ посетио у децембру.

Директорка школе описује решеност девојака да наставе са школовањем, упркос ономе што им се десило, „као облик пркоса и лојалности онима које су изгубили“.

Али ситуација за децу која покушавају да уче у Ел-Обеиду и даље је тешка.

Град је живео под опсадом РСФ-а више од годину и по дана, све док суданска војска није повратила контролу над њим у фебруару 2025. године.

Иако тамо сада влада релативни мир, десетине школа су претворене у склоништа за људе који беже од рата.

Ел-Обеид је сместио скоро милион расељених људи по разним склоништима, према државном комесару за хуманитарну помоћ.

Ибтисам Али, ученица из средње школе која је била претворена у склониште, каже да не може да напусти учионицу до краја школског дана зато што је круг школе пун расељених људи.

„Чак је и одлазак у тоалет постао проблем за нас“, каже она.

Валид Мухамед Ал-Хасан, министар образовања у држави Северни Кордофан, изјавио је да је присуство расељених породица у школама изазвало проблеме, између осталог и са хигијеном, али да су то „услови рата и цена рата“.

'Полажем наду у будућност'

Упркос рату и свему што се десило, Макарем и Икрам, које сада имају 19 година, надају се светлијој будућности.

Икрам је завршила средњу школу и сада студира енглески на универзитету у Ел-Обеиду.

Инспирисала ју је професорка енглеског, Фатија Калил Ибрахием, која је погинула у нападу.

Смрт њених другарица ју је очврснула у уверењу да треба да заврши студије, каже она.

„Упорно сам се подсећала да треба да истрајемо у амбицији да постигнемо оно што оне не могу.“

Макарем, за то време, жели да постане докторка као они који су је лечили кад је била повређена.

Положила је завршне испите у средњој школи, али није имала оцене неопходне да би била примљена да студира медицину на универзитету.

Макарем каже да је шрапнел који је остао заглављен у њеној глави, који не може да се уклони хируршким путем, испрва учинио да јој буде веома тешко да учи.

„Могла сам да учим само сат времена и потом сам морала да одмарам других сат. Било је веома тешко.“

Доктор Тарек Зобиер, неуролог из Судана, каже да медицинске последица шрапнела заглављеног у глави варирају од случаја до случаја.

Неки људи немају никакве симптоме и могу да живе без медицинске интервенције.

Али ако осете теже симптоме, као што су спазми, можда ће им бити неопходна операција.

За Макарем, бол више није сталан, мада постаје гори зими кад је хладно.

Ослања се на лекове против болова кад год је потребно.

Одлучила је да понови школску годину, да би могла да понови завршне испите.

„Верујем да ћу успети да добијем оцене које желим.“

„Полажем наду у будућност“, каже она.

Додатно извештавање Салма Катаб

Да би пружио подршку деци у Судану и другим земљама у којима се говори арапски а којима је ускраћено или ограничено образовање, ББЦ Светски сервис покреће нову сезону арапског издања његовог награђиваног образовног програма Дарс или Лекција.

Емисија је такође доступна на дигиталним платформама, као и на каналу ББЦ њуза на арапском на Јутјубу.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk