Порекло ајлајнера: Необична историја кајала, традиције старе хиљаде година

„Када наносим ајлајнер у мом стану у Бруклину, далеко од дома, имам осећај да се повезујем са мајком, баком и женама широм Блиског истока", каже новинарка Захра Ханкир за ББЦ програм Глобал Wомен.

Прошлог децембра, оргнизација Уједињених нација за образовање, науку и културу УНЕСКО признала је значај арапског црнила за очи, познатог као кајал (кохл), уписом на Листу нематеријалне културне баштине човечанства.

Традиција кајала, тамног пигмента који се наноси око очију и жена и мушкараца, дуга је хиљаде година и има корене у древним цивилизацијама.

Традиционално се прави од антимона, олова или других минерала, док савремени производи од кајала имају и друге састојке.

Овај козметички производ је посебан за британско-либанску списатељицу Ханкир, чија породица се преселила у Енглеску из Либана бежећи од грађанског рата 1975. године.

„Гледала сам како се мајка шминка док смо живели далеко", каже.

„Имала сам осећај да се повезује са нечим веома дубоким."

Каже да исту ту повезаност осећа и она када наноси ајлајнер.

Ханкир, ауторка књиге „Ајлајнер: Културна историја“, каже да признање УНЕСКО-а дефинише кајал „не као тренд или производ, већ као живу културну праксу која заслужује да се очува".

„Оваква врста признања помаже да се заштите знање, обичаји и занати везани за прављење и ношење кајала, чиме се осигурава да буду забележени и вредновани и да се преносе будућим генерацијама.

„Тиме се спречава могућност да изгубе значај или нестану у глобализованој комерцијалној култури лепоте", објашњава.

Разговор о историји и симболици кајала почео је када је током вечере са иранском пријатељицом изнела малу посудицу шминке, што ју је надахнуло да дубље истражи прошлост и ширу употребу ајлајнера.

„Било је то разумевање да кајал има прилично дубоко значење за жене, нарочито за оне које живе у мањинским заједницама и у дијаспори", каже она.

'Више од лепоте'

Корени кајала могу да се прате до древних цивилизација у Египту, Месопотамији и Персији.

У старом Египту су га носили сви, без обзира на пол и друштвени статус, каже Ханкир.

„Стављали су га не само због лепоте, већ због много других разлога", каже она, објашњавајући да је ово црнило за очи имало и духовну улогу и да је служило да штити очи од болести.

„Стари Египћани су њихове посудице за кајал сахрањивали заједно са телима да би их понели у загробни живот, што показује колико им је био важан".

Египатска краљица Нефертити вероватно је била прва „инфлуенсерка" за ајлајнер, каже Ханкир.

Чувена биста Нефертити, коју је 1912. године у Египту пронашао немачки археолошки тим предвођен Лудвигом Борхартом, јасно показује употребу кајала као ајлајнера.

„Њене обрве су заобљене, савршено обликоване и испуњене црном бојом задимљених тонова, вероватно кајалом.

„Контраст боја је снажан, али целокупан изглед краљице је беспрекоран", пише Ханкир у њеној књизи.

Жене у Немачкој су покушавале да опонашају њен „егзотични" изглед наношењем кајала и повезивале су га са лепотом, ауторитетом и оснаживањем, каже Ханкир.

Шминка Нефертити је и данас у тренду.

„Постоје стотине туторијала на Јутјубу, ТикТоку и Instagramу за прилично прецизно имитирање краљичиног лица", пише Ханкир.

Од кајала до ајлајнера

Истраживање порекла ајлајнера одвело је Ханкир у разне делове света – од индијске савезне државе Керале, преко Чада, Мексика, Јордана па све до Јапана.

Током путовања открила је да, иако се ајлајнер користи широм света, постоје разлике у начину наношења као и његовом значењу, али да је заједничка нит његова заштитна улога.

Користио се у разне сврхе - од заштите од сунца и „урокљивих очију", до верских обреда и медицинских сврха.

У Јапану је разговарала са гејшом, традиционалном јапанском забављачицом, која је носила црвени ајлајнер, симбол заштите против злих духова, који је опстао до данас.

У мексичко-америчкој култури чола, ајлајнер је снажан симбол идентитета, отпора и културног поноса, каже она.

И баш као у древном Египту, Ханкир је приметила да у појединим деловима света ајлајнер не користе само жене.

У Чаду је провела одређено време са Вадабијим, који припадају номадској етничкој групи Фуланима, познатој по годишњем такмичењу у лепоти на којем жене оцењују мушкарце на основу изгледу.

„Бедуини у Петри, у Јордану, носе ајлајнер не само ради заштите од сунца или изражавања религиозности, већ и зато што знају да тако лепо изгледају", смеје се Ханкир.

„То је такође део обреда када дечак постаје мушкарац, као и знак да је мушкарац неожењен."

Ајлајнер се често наноси и деци, јер се верује да пружа заштиту.

Заправо, у земљама арапског говорног подручја уобичајена имена су Кајал и Кахилаин, што одражава културни значај ајлајнера.

Ханкир каже да је УНЕСКО требало давно да призна кајал као нематеријлно културно наслеђе, и ода „признање заједницама на Глобалном југу, посебно онима у арапском свету које су вековима чувале и одржавале ову традицију, иако су се често расељавале и биле суочене са проблемима колонијализма и брисања културног идентитета".

Овој списатељици је чин наношења кајала толико важан управо због везе са њеном културом.

„Наношење је скоро духовни чин, нешто попут ритуала.

„То није само исцртавање дуж водене линије или на горњем капку - повезујете се са много више ствари", закључује она.

Погледајте видео о танаки-древној лепоти Мјанмара

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk