Анкетна комисија: Пет спорних тачака у реконструкцији надстрешнице у Новом Саду

Аутор фотографије, REUTERS/Marko Djurica
- Аутор, Дејана Вукадиновић
- Функција, ББЦ новинарка
- Време читања: 8 мин
Ко је одговоран за пад надстрешнице недавно реконструисане новосадске железничке станице када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено питање је без конкретног одговора и три месеца после трагедије.
Под истрагом је 13 људи, међу којима су и бивши министар саобраћаја Горан Весић и бивша директорка Инфраструктуре железнице Србије Јелене Танасковић.
Весић и Танасковић се бране са слободе.
Паралелно са истрагом надлежних органа, у које је сада укључено и Тужилаштво за организовани криминал, основана је независна Анкетна комисија за испитивање одговорности.
Њени чланови, међу којима су правници, грађевински инжењери, бивше судије, недељно ће објављивати прелиминарне извештаје.
Доносимо пет спорних ствари на које су указили у првој анализи.
ББЦ новинари су се обратили Министарству грађевине за коментар анализе Анкетне комисије, али до објављивања текста нису одговорили.
'Реконструкција сведена на ниво обичног кречења'
Узрок урушавања надстрешнице је пре свега у измени појма реконструкције допунама Закона о изградњи и планирању усвојеним 2018. године, рекао је грађевински инжењер Данијел Дашић.
Тим изменама, из појма реконструкција изостављене су провера стабилности и сигурности објекта, што је до тада било неопходно, указао је Дашић.
Сада „компликовани стручни прорачуни више нису потребни, нити провера безбедности зграде", каже инжењер.
„Реконструкција је сведена на ниво радова попут кречења, што је велики пропуст", објаснио је.
Подсетио је да се пројекат за извођење радова на новосадској железничкој станици звао - пројекат реконструкције.
Пројектант је тиме, како је објаснио, био ослобођен обавезе да спроводи статичке прорачуне да ли ће надстрешница и додатно оптерећење на њој или израда унутрашње галерије изазвати неки проблем.

Аутор фотографије, EPA-EFE/REX/Shutterstock
'Инвеститори стављени на прво место, а не безбедност људи'

Аутор фотографије, Fonet
Радови на реконструкцији новосадске железничке станице почели су 2021. године, а потом је поново рађена 2024.
Станица је два пута свечано отворена, други пут у јулу 2024. само неколико месеци пре трагедије.
Први пут, званичном отварању станице присуствовали су и председник Србије Александар Вучић и мађарски премијер Виктор Орбан.
Главни Извођач радова био је конзорцијум кинеских компанија, Цхина Раилwаy Интернатионал Цомпанy (ЦРИЦ) и Цхина Цоммуницатионс Цонструцтион Цомпанy (ЦЦЦЦ) инвеститор Инфраструктура железнице Србије, а финансијер Министарство грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.
Све измене и допуне Закона о изградњи и планирању из 2014. године „ишле су у корист инвеститора и ка олакшавању и убрзавању радова, а не да би се повећала одговорност и безбедност људи", рекао је Дашић.
У једном од обраложења тих измена пише да су донете да би се „избегло непотребно успоравање грађевинских радова", додао је.
Дашић тврди да је „одговорност посланика Скупштине Србије огромна, јер су одбили све амандмане релевантних организација који су указивали на потенцијалне проблеме и какве ће бити последице".
Изменама усвојеним пре нешто мање од деценије, инвеститор не мора више да пријављује грађевинској инспекцији почетак радова, већ надлежном органу - Секретаријату за урбанизам или Министарству грађевине.
„Грађевинска инспекција је део јавне управе, зависе од оних који доносе одлуку на локалном нивоу и ако им се не ради, невољни су да раде свој посао.
„Зато су и изашли тек 1. или 2. новембра да би затворили не објекат, већ градилиште, јер је све време то било градилиште", тврди Дашић.
Градске и покрајинске инспекције нису контролисале радове на новосадској железничкој станици, јер је то био задатак Републичке грађевинске инспекције, како су рекли неколико дана после трагедије.
Из Министарства грађевине нису одговорили на питање ББЦ новинара да ли је инспекција надгледала радове.
Шта је спорно у систему ангажовања извођача и подизвођача?
Радови на Железничкој станици у Новом Саду трајали су од јесени 2021. до лета 2024. године, и коштали су 65 милиона евра.
У радовима је учествовало више од 200 подизвођача, а само 67 имало је неку врсту сагласности, кажу представници Анкетне комисије после анализирања дела доступне документације.
Сагласност значи да су и наручилац радова - у овом случају држава - и инвеститор - у овом случају Инфраструкура железнице - дале дозволу да фирма може да учествује у радовима.
Посебно су указали на, како су рекли, спорно ангажовање компаније Стартинг, са којом је први споразум потписан 2021. на бази, како каже инжењер Дашић, „пријатељског договора".
„Никада у мојој каријери нисам чуо да је то званична процедура уговарања послова у грађевини", додао је.
У само неколико месеци, са компанијом Стартинг потписана су два уговора - најпре на 1,9 милиона евра, а потом на 5,1 милиона евра, указује Дашић.
Од јануара 2023. до јуна следеће године потписано је осам анекса уговора.
Само у јануару потписана су два, у размаку од четири дана, рекао је Дашић.
Анекси се, објаснио је инжењер, потписују у случају да се променила количина посла, да је дошло до непредвиђених радова или се променила цена.
„Шта се десило у та четири дана, па су потписана два анекса са истом фирмом?", запитао је Дашић.

Аутор фотографије, EPA-EFE/REX/Shutterstock
Стартинг је основан 2008. године, специјализован за извођење радова у грађевини: од нискоградње до инжењеринга и консалтинга.
Компанија је била „одговорна за реновирање новосадске железничке станице пратеће радове", као и за квалитет радова и материјала, али и безбедност изградње, наводи се у документацији коју је касније објавило Више јавно тужилаштво Новог Сада.
Проблематичне су, указује инжењер Дашић, и референце и стручност фирми Деко д.о.о. и Боб, које је Стартинг ангажовао као подподизвођаче.
Фирма Боб је била задужена за алуминирање и браварске радове и за осветљење изнад надстрешнице, док је Деко тим ангажован за каменорезачке и фасадерске радове, претходно је утврђено вештачењем комисије Факултета техничких наука.
Приход компаније Деко тим је у периоду од 2021. до 2023. од нешто више од два и по милиона достигао цифру од нешто више од 209 милиона динара.
Фирма Боб је у истом периоду приход од нешто више од 303. милиона динара увећала за 50 милиона.
Ове две фирме нису биле међу 60-ак са неком врстом сагласности, рекао је Дашић.
Претходно су се бавиле велетрговином и постављањем зидних плочица, тврди грађевински инжењер.
Новинари ББЦ-ја су контактирали обе фирме, али до објављивања текста нису одговорили на позиве.

Аутор фотографије, Fonet
'Јавне набавке заобиђене'
Још једна од спорних ствари је ангажовање извођача и подизвођача, рекао је Танасије Маринковић, професор Правног факултета у Београду и члан Анкетне комисије.
Анализирањем доступних докумената закључили су да се није поступало у складу са Законом о јавним набавкама.
Нису се ни поштовали стандарди којима се постиже конкурентност, ефикасност, економичност, али пре свега стручност оних који обављају посао, тврди Маринковић.
„Када се погледају ангажовани подизвођачи видимо да нису постојале набавке, али и да није било ни сагласности владе као финансијера, нити Инфраструктуре као инвеститора.
„Из свих тих разлога имамо оправдану сумњу да су изабрани најбољи могући извршиоци радова", додао је.
На држави је, рекао је, да објасни којим јавним набавкама су ангажовани и да ли су заиста одабрани најбољи.
Погледајте видео: „100 дана - нула одговора": Блокада три раскрснице у Новом Саду
Идејни пројекат једно, коначни нешто друго
Радови на станици обављани су у оквиру велике реконструкције пруге од Београда до државне границе са Мађарском.
Министарство грађевинарства издало је грађевинску дозволу за те радове.
„У оквиру реконструкције рађена је унутрашњост станице, кров и фасада изнад и испод надстрешнице", саопштено је из Инфраструктура железница Србије, инвеститора радова.
Надстрешница није била предмет радова у оквиру реконструкције станице у складу са одобреном грађевинском дозволом, саопштио је конзорцијум ЦРИЦ-ЦЦЦЦ после несреће.
Највиши званичници су одмах после несреће тврдили да надстрешница није била рађена, што су најпре оповргли неки стручњаци, а потом се и у документацији видело да јесте.
Као један од проблема, инжењер Дашић указује на разлику између идејног пројекта и коначног пројекта.
Идејни пројекат је нешто сасвим друго у односу на оно што се дешавало на самој станици, каже Дашић.
Идејни пројекат је прошао контролу, а човек који га је радио неоправдано сада седи у притвору, рекао је Дашић.

Аутор фотографије, BBC/Dejana Vukadinović
Због ранијих измена и допуна Закона, пројекат за изградњу више не подлеже никаквој контроли, а управо њим су предвиђени радови на самој надстрешници, указао је инжењер.
За ту правну празнину одговорна је, тврди професор Маринковић, држава - влада која предлаже прописе и скупштина која их усваја.
Зелено светло да се крене у овакве радове према закону даје наручилац - у овом случају држава Србија, Инфраструктура Железница и ресорно министарство.
Нису смели да дозволе да се крене у радове, а да претходно нису набављене све дозволе и пројектно-техничка документација, указују представници Анкетне комисије.
Одговорност за неки пројекат одувек је била на свима: од пројектанта, преко извођача и надзора, до инспекције која је требало да проверава радове, рекао је Дашић.
Извођачи имају обавезу да свакодневно бележе шта се радило на градилишту и на основу тога се утврђује да ли се радови изводе по пројекту или не, указао је.
Вођење ових дневника обавеза је извођача радова, а поред њега, податке уписује и особа која обавља стручни надзор, док инвеститор мора трајно да чува ова документа, предвиђа Правилник о грађевинском дневнику.
„То је било 'Свето тројство', а сада имамо 'Бермудски троугао'", рекао је Дашић.
Погледајте видео: Седам дана и ноћи студентских протеста - од Аутокоманде до Новог Сада
У овом чланку се појављује садржај Google YouTube. Молимо вас да дате дозволу пре него што се садржај учита, пошто може да користи колачиће и друге технологије. Можда бисте желели да прочитате Google YouTube политику колачића и политику приватности пре него што дате пристанак. Да бисте видели овај садржај, одаберите "Прихватите и наставите”.
End of YouTube post
Трагедија у Новом Саду покренула је масовне студентске протесте и људе који их подржавају.
Блокирали су највећу саобраћајну петљу у Београду,три моста у Новом Саду, једну од наплатних рампи на аутопуту Ниш - Београду.
Сваког дана у 11:52, симболично, када је пала надстрешница, у многим градовима се блокирају улице како би се одала 15-минута пошта за жртве новосадске трагедије.
Студенти траже између осталог да се утврди кривична одговорност за пад надстрешнице и да се објави комплетна документација о реконструкцији железничке станице.
Власт тврди да су сви захтеви испуњени, али студенти, као и њихови професори то негирају.
Не прихватају ни позиве на дијалог.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]









