Четвртак је за другаре и пиво: Нису пропустили окупљање 56 година

Четвртак је вече у пабу Бели лабуд, где, у једном ћошку, песме Клифа Ричарда, Дерека и Доминоса и Рика Астлија брује са звучника - али и из грла неких од мање трезник посетилаца.

У другом, тишем крају паба - окупљени око стола са полупуним чашама пива и безалкохолног Гиниса - седе Пол Хајнс, Бил Манден, Кен Кинг, Питер Тирвол, Брајан Ајрес и Дик Котон.

Ниједан од њих не може да замисли да се у овом тренутку налази на другом месту, јер четвртком увече се окупљају у пабу - и тако последњих 56 година.

У овој екипи су сви зашли у осамдесете године, али кажу да су пропустили можда десетак окупљања још од 1968. године.

„Веома, веома ретко пропуштамо четвртак“, каже поносно Питер, електрични инжењер у пензији.

„Некад смо сви на одморима па не успемо. Некада спаднемо на три слова“, додаје.

„Успевали смо да вежемо две или три године да смо се окупљали сваког четвртка“, додаје Дик.

„То је заиста импресивно.“

Састанци у пабу почели су док су Кен и Пол били студенти и паузе у учењу користили за играње голфа и по коју пинту после тога.

Ова навика се убрзо претворила у традицију, а Кен се шали да је ономе ко се усуди да пропусти окупљање потребно потписано оправдање као у школи и веома добар разлог.

Додуше, један од њих је ове недеље оправдано одсутан јер је на одмору.

Број чланова групе се мењао током година, а пријатељи, колеге и комшије су долазиле и одлазиле.

И теме за разговор су се временом мењале.

„Некада смо причали о фудбалу и сексу. Ових дана више о простати и пензији“, шали се Питер окружен пријатељима у пабу.

Мењају и пабове, између Шефилда и Ротерхама, како би испоштовали географску распрострањеност групе, али су покушали да остану лојални локалима које изаберу.

„Рекао бих да нам пабови у просеку трају девет година“, каже Питер.

„Већина пабова у које смо престали да идемо једноставно се затворило.“

Чак ни глобална пандемија није могла да се испречи између њих - окупљали су се на Зум видео позивима неколико месеци током 2020. године.

Иако је то било одступање од обичаја, донело је и неке лепе моменте - бивши чланови групе који су се из Јоркшира преселили у Аустралију, Канаду, источни Сасекс, имали су поново прилику да редовно виде старе другаре.

„И даље се окупљамо на Зуму једном месечно, јер нисмо желели да их откачимо после ковида“, каже Кен.

Јубиларно окупљање, којим се обележава 55. годишњица њиховог пријатељства, одложена је за годину дана и одржана је прошлог месеца, како би и пријатељи из дијаспоре могли да дођу.

Узимајући у обзир колико је то времена, готово да је невероватно чути Дејва како наглас размишља: „Заправо се никад нисмо разишли, зар не?“.

Али то потврђују сви окупљени.

„Нико од нас за овим столом није исти“, каже Пол, који је један од четири власника сезонских улазница Шефилд Јунајтеда, у групи која има и фудбалске скептике.

„Сви смо различити. Имамо поптуно супротна политичка гледишта, што доводи до најневероватнијих, нелогичних расправа.“

Вероватно је круцијално то што су се ови пријатељи постарали да расправе никада не прерасту у личне, као и да их не износе из паба по затварању.

„Веома смо различити али мислим да сви делимо основне вредности“, каже Брајан.

„Када се расправљамо, то никада није о нечему веома важном“, додаје.

Током 56 година, ниједном није било расправе о томе чија је следећа тура.

Односно јесте, али због великодушности сваког од њих који су желели да баш они плате, а не због тога што неко има змију у џепу.

Када је ББЦ представник понудио да плати следећу туру у знак захвалности за топлу добродошлицу, уредно је одбијен.

Ионако ће ускоро фајронт.

„Некада смо успевали да попијемо по три пинте, али ових дана по две“, каже један од њих.

И шта свако од њих лично добија од окупљања четвртком увече?

„Спречава ми досаду“, каже Питер.

„Не бих баш тако претеривао“, добацује Кен брзо, што изазива смех за столом.

„Морате да радите ствари заједно“, објашњава Пол како очувати пријатељство.

„Не можете се само окупљати једном годишње да бисте причали о прошлости. Али ако стално радите ствари заједно, онда се пријатељство наставља и увек има нових тема за разговор.“

Када су се први пут окупили 1968. године, лабуристи су били на власти, Манчестер сити је био фудбалски шампион Енглеске, а репрезентација је замало освоија Европско првенство.

Неке ствари се не мењају.

И упркос томе што су од тог првог пића пре 56 година добили укупно 17 деце, 33 унука и шесторо праунука, заједништво ове веселе групе се такође није променило.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]