Председнички избори у Хрватској: Милановићу мало недостајало за победу, други круг избора 12. јануара

Зорану Милановићу мало је недостајало да већ у првом кругу освоји други председнички мандат у Хрватској и постане први којем је то успело после Фрање Туђмана.

На основу свих пребројаних гласова, актуелни председник Хрватске на недељним изборима освојио је 49,09 одсто гласова.

За Милановића је гласало 797.938 људи, а више од њега у првом кругу добили су досад једино Туђман и Стјепан Месић.

Милановићу је мало гласова недостајало да би имао 50 одсто плус један глас, што је довољно за победу у првом кругу.

У другом кругу избора 12. јануара, Милановић ће се борити са кандидатом владајуће Хрватске демократске странке (ХДЗ) Драганом Приморцем, који је освојио 19,35 одсто гласова.

Приморац је постигао један од најлошијих резултата ХДЗ-а, мање гласова од њега добио је једино Андрија Хебранг 2009. године.

Приморца је заокружило тек 314.663 бирача, а Хебранга 2009. година 237.998.

Кандидат опозиционе Социјалдемократске партије (СДП) Зоран Милановић победио је у свим хрватским жупанијама, а највише гласова добио је у Истарској, Међимурској и Вараждинској, док је кандидат ХДЗ-а победио само у иностранству, показују резулати Државне изборне комисије (ДИП).

Милановић је победио и у 20 највећих хрватских градова.

Независна кандидаткиња Марија Селак Распудић освојила је 9,25 одсто гласова, а кандидаткиња странке Можемо! Ивана Кекин добила је 8,89 одсто.

Кекин је већ позвала њене бираче да у другом кругу подрже Милановића.

Шта су рекли Милановић и Приморац?

У изборном штабу, Милановић је дочекан узвицима: „Победа, победа".

Рекао је да је за њега освојених 49 осто подршке залог и обећао да ће после победе у другом кругу пружити руку хрватској влади, коју предводи ХДЗ, односно Андреј Пленковић.

„Хвала од срца, пружао сам и пре пет година руку, нисам индијско божанство, нисам Шива, али учинићу то опет према онима који имају највећу одговорност за Хрватску, а то је власт", рекао је Милановић.

Рекао је да је ово важан тренутак као пројекција за будућност која је неизвесна.

„Залажем се за Хрватску са ставом, која води рачуна о својим интересима, која зна и која је свесна да је једино нама битно шта се догађа око нас.

„Борићу се за правну државу, без узурпације и насиља власти. Свако ко рарзмишља барем близу тако биће мој савезник и мој пријатељ, а настојаћу да ми нико не буде непријатељ", поручио је Милановић поново поздрављен аплаузом.

Рекао је да има две руке, леву и десну, да му је једна јача и да њу пружа јер, како је додао, не може да дозволи да у овако компликованој ситуацији барем око неких основних ствари, као што су питања рата и мира, питања хрватске безбедности, нације и граница, сви ми будемо учесници политике на једној страни.

Драган Приморац, његов противкандидат у другом кругу, свестан је да је разлика велика у корист Милановића, али да се као бивши спортиста не предаје и да зна да се у животу догађају чудне ствари, тако да све ово схвата као лични изазов.

„Знам да је разлика велика, међутим, у првом кругу је било пуно буке и није било једноставно представити програм до краја, а с друге стране је други круг сјајна прилика, јер ћемо се Милановић и ја наћи један на један, а то је оно што смо желели од почетка", рекао је Приморац у изборном штабу.

Он је позвао Милановића да изађе и каже шта мисли шта зна, какав му је програм, уз тврдњу да је његов програм бољи за будућност Хрватске.

Приморац каже да су Хрватској потребне промене и да се залаже за Хрватску будућности и мудрости која неће бити подељена.

Хрватска која ће, како је рекао, имати председника који ће ујединити грађане и који ће бити председник свих грађана.

Били су ово осми председнички избори у Хрватској од увођења вишестраначја 1990.

Према Државне изборне комисије, гласало је 46,01 одсто уписаних бирача.

На гласачком листићу су били: Миро Буљ, Томислав Јоњић, Ивана Кекин, Бранка Лозо, Зоран Милановић, Драган Приморац, Марија Селак Распудић и Нико Токић Картело.

Више о њима и за шта се залажу, прочитајте у одвојеном тексту.

Мандат председника траје пет година.

Овлашћења му нису велика, али је функција симболички важна - представља земљу у иностранству, врховни је командант Оружаних снага, расписује изборе за Хрватски сабор и референдуме и извршну власт дели са владом.

Хрватска, једна од шест некадашњих југословенских република, независност је стекла пре више од три деценије.

Чланица је НАТО савеза од 2009, а четири године касније ушла је и у Европску унију (ЕУ) .

Изборна процедура

Право гласа имало је 3. 762. 221 бирача, 11.000 мање у односу на парламентарне изборе у априлу 2024. године.

Више од 6. 800 њих гласало је у иностранству.

Територија Републике Хрватске, међу којима су и бирачка места ван њених граница су једна изборна јединица.

Досадашњи председници Хрватске

О њиховом политичком наслеђу читајте овде.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]