Прича о две породице: Исељеници и досељеници у Израел после напада 7. октобра 2023.

- Аутор, Реда ел Мави и Мајкл Шувал
- Функција, ББЦ на арапском
- Време читања: 12 мин
За једну израелску породицу, напади предвођени Хамасом извршени 7. октобра 2023. године и рат у Гази који је уследио били су преломна тачка за њихову одлуку да напусте земљу.
За другу јеврејску породицу у иностранству, ови догађаји и пораст антисемитизма искристалисали су њихову жељу да се доселе у Израел.
Њихова путовања у супротним смеровима уследила су у тренутку када број људи који напушта земљу надмашује оне који пристижу, према Израелском централном заводу за статистику.
У стану на 15. спрату стамбене зграде који припада Нофар и Ејалу Авидану у Рамији, у централном Израелу, фирма за селидбе пакује њихове ствари у велике картонске кутије.
На налепницама са одредиштем пише: „Отава, Канада".
„Не кајемо се“, каже Нофар док храни седмомесечну ћерку Шину.
Она користи реч „пресељење", израз који користе и многи други Јевреји који напуштају Израел, наговештавајући могућност повратка.
Реч „одлазак" носи сувише велику тежину и може да сугерише окретање леђа домовини.
Ова 39-годишња наставница енглеског језика каже да су чак и пре напада предвођених Хамасом на Израел 2023. она и њен муж већ размишљали да се преселе у иностранство.
Напади су их само навели да донесу коначну одлуку, убедивши их да је дошло право време за тај потез.
„Желимо нешто друго за нашу породицу, за Шину", каже она.
Док се пакују последњи украси, Ејал, адвокат, каже: „Тражимо нешто више од удобности наше властите куће, жудимо за мирним животом."
Док су планирали селидбу, посетили су Канаду, где су се многи од њихових пријатеља већ скрасили, и где неће морати да уче нов језик.
„Ја сам поносна Јеврејка и поносна ционисткиња, али не желим да моја ћерка буде дефинисана као Јеврејка, уместо само као особа", каже Нофар.
„Осећам да ће јој Канада понудити једнаке могућности у животу, више него Израел, зато што у Израелу данас ултраортодоксни Јевреји добијају сву пажњу владе.
„Политичари у Израелу нису на страни марљивих људи који доприносе привреди.
„Ми смо већина, а осећамо се игнорисано, као да нас не виде“, каже она.
Она алудира на коалициону владу премијера Бенјамина Нетанјахуа, нашироко доживљавану као најрелигиознију и најекстремнију у израелској историји, са ултрадесничарским и ултраортодоксним странкама које врше крупан утицај на кључне политичке одлуке.

Неки Израелци сматрају да је живот у Израелу одувек био препун изазова.
„Чак и пре 7. октобра, нисмо могли да видимо никакву перспективу у нашој будућности", каже Нофар, објаснивши како верује да је живот постао још тежи од избијања рата у Гази.
Она каже да није нормалан осећај кад морате да трчите у склониште или сигурну собу сваки пут кад чујете сирену за ваздушну опасност због долазећих ракета „чак и ако се то дешава само једном недељно".
„Одгајање деце овде у рату чији крај није нигде на видику није нормално.
„Само пре сат времена, ракете су биле испаљене на Ашдод, недалеко одавде.
„Много је жалости и туге око нас."
Она говори о све већем броју ракета које испаљују Хамас и друге екстремистичке групе из Газе од почетка рата.

Ејал страхује да израелско друштво постаје „све насилније", још од пре рата.
Каже да виђа агресивно понашање „на путевима, у јавним просторима, у стамбеним зградама... а да је рат то само додатно погоршао."
Несреће са смртним исходом на путевима порасле су за 22 одсто 2024, у поређењу са 2023, према Израелском заводу за статистику (ЦБС).
Према стручној групи Јерусалимски центар за безбедност и спољне послове (ЈЦСФА), напади од 7. октобра имали су дубоки емоционални и бихејвиорални утицај на израелско друштво.
У јуну 2024, одбор Кнесета за жене и родну равноправност добио је информацију да је од почетка рата дошло до повећања броја пријава породичног насиља.
Организације Мајке на фронту му је саопштила: „Мушкарац који се врати са посттрауматским синдромом - то утиче на читаве домове у Израелу."
„Насилне реакције су повремено потискиване и нелечене, а жене је срамота да се жале."
Погледајте видео из новембра 2023.: Расте број захтева за поседовањем оружја у Израелу
Уз то, после октобра 2023, ултрадесничарски министар националне безбедности Итамар Бен Гвир убрзао је реформе за попуштање закона о оружју, што је довело до скока у броју пријава за издавање дозвола за ватрено оружје.
Од тада, израелски медији извештавају да је поднето више од 400.000 пријава, од којих је само нешто мало више од половине добило условно одобрење.
ЈЦСФА је међу онима који су забринути да све веће присуство оружја на улицама може да подстакне на оружано насиље.
Нофар и Ејал објашњавају да постоје и други фактори који су утицали на њихову одлуку.
„Трошкови живота су порасли, а ми смо од почетка рата морали да плаћамо већи порез."

Почетком 2025, велики произвођачи хране најавили су нови талас скока цена.
И док трошкови живота представљају проблем широм планете, извештај клуба Организације за економску сарадњу и развој (ОЕЦД) клуба индустријализованих земаља у априлу ове године рекао је да је „израелски ниво цена у поређењу са другима међу највишима у ОЕЦД-у".
У Израелу је дошло и до повећања пореза како би се помогло при покривању трошкова рата - у јануару 2025, порез на додату вредност (ПДВ) је порастао са 17 на 18 одсто, а запослени у јавном сектору доживљавају смањење плата, за које им је речено да је само привремено. (Ово не погађа Нофар и Ејала који раде у приватном сектору.)
Дени Шерер, задужен за пражњење стана Авиданових, каже да је почео да примећује пораст броја људи који напуштају Израел још пре напада од 7. октобра.
Процењује да је његова фирма прешла са рада на 400 случајева годишње 2022. на више од 700 до средине 2023.
Овај ранији скок, он приписује кризи правосудне реформе која је избила 2023. и тога лета довела до масовних протеста.
Влада премијера Бенјамина Нетанјахуа успела је да спроведе неке од тих реформи.
Биле су усмерене на ограничавање моћи Врховног суда, смањивши његову способност да обара законе, истовремено омогућивши влади већу контролу над судским именовањима.
Присталице су тврдиле да судије претерано интервенишу у политичким одлукама, док су критичари сматрали ове реформе претњом по демократију.
Дени каже да су велики проценат људи којима помаже да се преселе професионалци који обично одлазе у Аустралију, Нови Зеланд и Канаду.
Према Израелској управи за иновације, која промовише истраживање и развој технолошког предузетништва, број запослених у високотехнолошком сектору у Израелу опао је 2024. први пут после најмање деценије.
Између октобра 2023. и јула 2024, око 8.300 радника у високотехнолошкој области напустило је Израел на годину дана или дуже.
То је око 2,1 одсто радне снаге у овом сектору.
Свеукупно гледано, број израелских грађана који су напустили земљу био је виши од броја људи који су се доселили у њу, између 2023. и 2024, према Израелском централном заводу за статистику (ЦБС), који обрађује и објављује званичне податке.
У том периоду, 82.700 њих је отишло, док је пристигло само 60.000.
„Ово је тек трећи пут да се то десило од оснивања државе Израел пре 77 година", каже професор Серђо Дела Пергола, председавајући Европске јеврејске демографске јединице на Институту за истраживање јеврејске политике.
„Прва два пута, раних 1950-их и средином 1980-их, разлози су били углавном економске природе. Али овај пут постоји читава мешавина разлога - безбедност, рат и, наравно, економски поводи, иако има и других кумулативних разлога", додаје он.
Он верује да ће се овај тренд највероватније наставити 2025, мада можда мање драстично.

Професор Дела Пергола каже да је руска инвазија на Украјину 2022. испрва довела до прилива нових људи из тих земаља док су неки бежали од војне регрутације, али се миграција одатле поново успорила.
Јеврејска миграција у Израел позната је као Алија, са мешавином духовних и економских фактора који мотивишу људе на тај потез.
За неке, напади од 7. октобра довели су у питање идеју Израела као ултимативне безбедне луке за јеврејски народ.
Други кажу да их је антисемитизам који су искусили после напада и рата у Појасу Гази навео да се преселе у Израел.
У њиховом малом стану у Ашкелону, двадесетак километара северно од Газе, Симха Дахан припрема традиционални породични оброк за Јеврејску Нову годину Рош Хашана.
Пола овчије главе, прецизно исечене, крчка се у лонцу.
„Некад сам ово јело припремала са рибљим главама у Манчестеру, али овде користим овчију главу.
„Више га волим са рибљим главама, али језик је изврстан“, каже она, држећи га у руци.
Овчија глава има много симболичних референци, од којих је једна нада да ћете у наредној глави бити „код главе, а не код репа".
У прошлости се свих осам њених ћерки окупљало за кухињским столом у њиховом дому у Манчестеру, у Великој Британији, за прославу.
Али кад су се Симха и њен муж Меир преселили у Израел у августу 2024. године, четири ћерке су остале.
Ултраортодоксни пар су Сефарди, што је израз који се односи на наследнике Јевреја из земаља око Медитерана, међу којима су Шпанија, Португал и Северна Африка.

Симха је рођена у Француској, а преселила се у Велику Британију 1992.
Касније се удала за Меира, који је напустио његов родни Мароко са 14 година да би се придружио јешиви, јеврејској верској школи у Манчестеру.
Он је „шочет“, кошер месар, и редовно се враћа у Велику Британију да ради док чека дозволу за обављање тог посла у Израелу.
Симха је претходно волонтирала као „дула" (бабица), јеврејска помоћница при порођају, у Манчестеру, што је улога коју се нада да ће преузети професионално у Израелу.
„Ово је селидба коју смо одувек желели, али смо чекали да наша најстарије ћерке заврше школовање", каже Меир.
Симха каже да је „антисемитизам почео да расте пре 7. октобра, али се од тада винуо у небеса."
„Мушкарци у мојој заједници престали су да носе кипу [јеврејску капу] кад излазе напоље и није деловало безбедно за мене или ћерке да излазе касно ноћу напоље", прича.
„Кад сам видела људе са транспарентима 'Ослободите Палестину', осећала сам се угрожено, зато што нисам знала шта то значи за њих, како ће они то спровести у дело", додаје она.
Објаснила је да је неко други у њеној заједници чуо агресивни језик којим се прети Јеврејима.
Каже да је кап која је прелила чашу била кад је ћерка дошла кући у сузама након што ју је неко у мајици Ослободите Палестину „погледао попреко", мада није јасно да ли је знао да је она Јеврејка.
Скорашњи смртоносни напад испред синагоге у Манчестеру десио се на краткој удаљености од њеног старог дома.
Каже да је један од двојице убијених мушкараца био редовна муштерија у супермаркету у којем је некада радила.

Аутор фотографије, Reuters/Phil Noble
Симха верује да Израел пружа ниво безбедности и заштите коју Јевреји не могу да осете нигде другде у свету.
„Могу да изађем у било које доба ноћи без страха.
„Увек су ту наоружани војници и грађани који могу да ускоче и заштите вас, ако се било шта деси", каже она.
Али шта је са животом у земљи која је у рату, у којој су 7. октобра 2023. Хамас и друге оружане фракције убили око 1.200 Израелаца и узели 251 таоца?
Њен нови дом је неколико километара од Газе, где је у накнадним израелским нападима погинуло више од 66.000 људи, према бројкама Министарства здравља које води Хамас.
Њен одговор стиже без оклевања: „Није ме брига. Не плашим се, осећам се безбедно овде."
Упитана шта мисли о Израелцима који су напустили земљу због рата, одговора: „Знам да су неки отишли зато што су желели да зараде више новца или кажу да се не осећају безбедно овде, али ја се не слажем са њима."
„Кад сирена упозори на ракетни напад, ми узмемо воду, одемо у склониште, пратимо новости на телефону и вратимо се кад се узбуна заврши."
Она каже да осећа дуг према Израелу и не би јој сметало да јој ћерке буду регрутоване за фронт, у Гази или негде другде.
Двојица њене браће су служили у Гази неколико месеци.
„То је саставни део повезивања са нашим јеврејским идентитетом у Израелу", објашњава она.
Она признаје да јој недостају неки делови старог живота у Манчестеру - пријатељи, ћерке, унуци и велика кућа.
И иако су одабрали Израел као њихов дом, она каже да се и даље осећа као Манчестерка, а њен муж се и даље осећа као Мароканац.
„Али не жалим ни за чим", закључује она.
ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.
Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]










