Мировни план стигао до Кремља, Путин не пристаје на компромис

Владимир Путин

Аутор фотографије, EPA

    • Аутор, Стив Розенберг
    • Функција, ББЦ уредник, Русија
  • Време читања: 4 мин

Био је то слика пуна контраста.

У четвртак, 20. новембра делегација америчког Пентагона била је у Кијеву.

Разговарали су са украјинским председником Владимиром Зеленским о нацрту плана за окончање рата у Украјини.

Истог дана, на руској државној телевизији, Владимир Путин је био у војној униформи.

Разговарао је са командантима о наставку борбе.

„Имамо наше задатке, наше циљеве.

„Главни је безусловно постизање циљева специјалне војне операције", рекао је Путин.

Лист Известиа назвао је овај поступак председника Путина „сигналом Америци да је спреман да преговара о Украјини, под руским условима".

Што нас врац́а на мировни план.

У петак увече, председник Путин је рекао да је видео амерички план за Украјину.

На састанку Савета за безбедност у Москви, описао је амерички предлог као „модернизовану верзију" плана о коме је разговарао с Трампом на самиту на Аљасци у августу.

Путин је рекао да овај план може бити основа за коначни мировни споразум.

Предлог, који садржи 28 тачака, о коме су многи извештавали, појавио се после посете Америци Кирила Дмитријева, Путиновог изасланика. Он је учествовао у тродневним разговорима у Мајамију са Стивом Виткофом, Трамповим изаслаником.

Према нацртима мировног предлога који су широко доступни, Украјина би уступила Русији делове Донбаса који су још увек под контролом Кијева, украјинске оружане снаге би биле смањене, а Украјина би се заклела да се нец́е придружити НАТО-у.

Кремљ нец́е потврдити овај садржај.

Али саветује Кијеву да пристане на услове.

„Ефикасан рад руске војске требало би да убеди Зеленског и његов режим да је боље постиц́и договор и учинити то сада", рекао је Дмитриј Песков, Путинов портпарол, новинарима на конференцији.

Мировни предлог не значи аутоматски мир.

Шта ако нема споразума?

Присталице Кремља инсистирају на томе да ц́е Русија, са или без споразума, победити.

„Сви су мислили да је идеја о мировном споразуму потонула у мочвару", писао је руски новински лист Московскy Комсомолетс.

„Али одједном, ракета је излетела из ове мочваре са новим, или боље речено 'старо-новим' мировним планом, са нечим попут самита на Аљасци.

„Колико дуго и колико далеко ц́е ова ракета летети? Хоц́е ли се срушити, јер је саботира Европа и Кијев? Чак и ако је лансирање лажни почетак, мало је вероватно да ц́е променити општи тренд.

„Равнотежа снага се мења у корист Русије", додали су.

Али после скоро четири године рата, и Русија је под притиском.

Од потпуне инвазије на Украјину, не само да је руска војска претрпела огромне губитке на бојном пољу, већ и у погледу привреде.

Буџетски дефицит Русије расте, а приходи од нафте и гаса опадају.

„Руска индустрија је негде између стагнације и пада", објавио је ове недеље лист Независимаyа Газета.

Међутим, није јасно да ли ц́е економски притисци променити прорачуне председника Путина и убедити га да је сада тренутак да оконча његову такозвану специјалну операцију - чак и под условима за које многи верују да користе Москви.

Многи. Али не сви.

Неки елементи мировног плана нису добро прихвац́ени у Русији.

Извештаји сугеришу да би Украјини могле бити понуђене безбедносне гаранције по узору на Члан 5 НАТО-а.

То би могло обавезати западне савезнике да сваки будуц́и руски напад на Украјину третирају као напад на трансатлантску заједницу у целини и покрену комбиновани војни одговор.

„Ово је, у ствари, Украјина у НАТО-у само без распоређивања база и оружја на њеној територији", писао је Московскy Комсомолетс.

Сви детаљи мировног плана тек треба да буду потврђени.

Можда улазимо у још један период интензивне дипломатије.

За сада, међутим, руски рат против Украјине се наставља.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]