Сви путеви довели студенте у Ниш, дочек уз сузе и осмехе

Са различитих страна, али због истог циља, бројни студенти из Србије стигли су у Ниш.

Поједини су на петодневно пешачење пошли у понедељак, да би им се током наредних дана придружиле и друге колеге, а свима је исти циљ - највећи град на југу Србије, где је за суботу најављен још један студентски протест.

Прво су пристигли тркачи и бициклисти, а после неколико сати и студенти пешаци.

Дочекали су их снажни загрљаји домаћина, повици „Пумпај", али и традиционално послужење - погача и со.

„Ово не може да се опише, осећам велику љубав.

„Умор није битан. Умор је нестао после оволике енергије. Ови људи показују да овај свет може да се промени", рекла је Тијана из Сремске Митровице која је до града на југу дошла пешке.

Студенти 1. марта организују велики скуп у Нишу, поводом четири месеца од пада надстрешнице у Новом Саду, када је погинуло 15 људи, а двоје тешко повређено.

Један од главних захтева студената јесте утврђивање кривичне одговорности за пад надстрешнице и објављивање целокупне документације о станици у Новом Саду која је два пута реновирана последњих година.

Све је у знаку старог Рима, јер је у античком граду Наисусу рођен римски цар Константин, а студенти најављују Студентски едит налик на Милански едикт који је увео верску толерацију у античко царство.

Док су се студенти окупљали у Нишу, председник Србије Александар Вучић говорио је у Зајечару на страначком скупу, где је поручио да у Србији неће бити „обојене револуције", коју представници власти доводе у везу са студентским протестима.

Група ходача која је пешачила из Бора накратко се сусрела са присталицама владајуће Српске напредне странке (СНС) који су се аутобусима упутили на скуп у Зајечару.

Није било директног сусрета између две групе, пошто су се аутобуси окренули у супротном правцу када су им се студентска колона приближила на 15-ак километара надомак Ниша.

Вулин у Москви о обојеним револуцијама

Студенти три месеца блокирају факултете широм земље и организују протесте као вид притиска на власт да им испуни захтеве, а пре свега утврђивање кривичне одговорности за новосадску трагедију.

Власт понавља да су им захтеви испуњени, али студенти и њихови професори који их подржавају те тврдње негирају и одбијају позиве високих званичника на разговор.

Протести су били тема састанка и у Москви, где се потпредседник Владе Александар Вулин састао са руским министром спољних послова Сергејом Лавровим.

Саговорници су изразили забринутост због покушаја извођења обојене револуције и дестабилизације Србије од западних обавештајних служби, као и због пресуде председнику Републике Српске Милораду Додику и санкција НИС-у, саопштено је из Владе.

Како су студенти стигли на 'Студентски едикт'

Како су колоне прилазиле, тако је еуфорија расла.

Људи са тротоара су слали пољупце, делили папирна срца и грлили се са студентима, неки грађани су носили и пумпе.

Небом су се распршиле боје од ватромета и црвених, жутих и зелених бакљи упаљених у њихову част.

Док се приближавала колона студента из Бора, на тротоарима су стајале Нишлије са транспарентима и вувузелама.

„Успели смо", узвикивали су студенти ходачи, грлећи се међусобно, и настављајући даље ка платоу испред Народног позоришта, јавила је репортерка ББЦ на српском Дејана Вукадиновић.

Ту их је дочекао црвени тепих и Царска капија, кроз коју су прошли и добили медаље, али и папирне венце, симбол круне Цара Константина, рођен у Нишу.

У његово време донет је Милански едикт, а студенти данас позивају на Студентски едикт, који би био прекретница у садашњој ситуацији у Србији.

„Никад нисам осећала оволику еуфорију у животу

„Могла бих још четири дана да пешачим", рекла је студенткиња Невена, која је стигла из Бора касно у петак увече.

Нешто раније у град су утрчали маратонци и бициклисти.

„Неописив је осећај. Под адреналином сам, обузеле су ме емоције", испричао је Лука Божић, студент Факултета организационих наука, за ББЦ на српском.

Он је у петак прешао 50 километара, а у град је утрчао у белој мајици са поруком на леђима „Ниш 1.3", огрнут српским заставама.

„Ово се доживљава једном у животу", казао је и бициклиста Илија Брдар из Новог Сада.

Централни дочек за студенте је био испред Народног позоришта, на чијим стубовима су били отисци црвених шака, симбол студентских протеста.

Цео овај плато био је попуњен а међу окупљенима су биле све генерације, али и родитељи студента.

„Много смо поносни што наше дете тренутно полаже најбитнији испит на факултету моралних вредности", рекла је Јелена Вујић из Београда, чија ћерка пешачи више дана из Бора.

Кад ми старији нисмо успели да се изборимо за неке ствари, бар треба да подржимо млађе, додао је њен супруг Ненад Вујић.

„Било нам је тешко кад је пре две-три године гледала глобус и размишљала у коју земљу би могла да оде. Тешко је да нам дете оде у бели свет, да унуче не виђамо", испричао је.

Вујићи, који су стајали поред пута загрљени и огрнути српском заставом, кажу и да је сада глобус склоњен у страну а да њихова ћерка више не жели да иде из земље јер зна да ће студенти „победити".

Поједине Нишлије, попут 80-годишња Милене Колић, чекали су студенте од поподнева.

„Учествовала сам као студент у протестима, потом као запослена у Телекому.

„Надам се да ће ови протести бити последњи у мом животу и да ће моја деца имати боље сутра и праведнији живот у овој земљи", рекла је Милена, држећи транспарент са стиховима често рецитоване песме на студентским протестима „Домовина се брани лепотом".

Седамдесетпетогодишња Споменка Филиповић изашла је на улице са шајкачом на глави и звонцетом којим је ударала у ритму музике у позадини.

„Душа ме боли за ову младост, али успећемо. До победе", рекла је трудећи се да задржи сузе.

Ка Нишу су почетком последње недеље фебруара упутили студенти из више градова, међу којима су Београд, Нови Сад, Крагујевац, Краљево, Ужице, Чачак, Бор, Бујановац.

Они су током вишедневног пута правили паузе и ноћили у разним местима, где су им мештани припремали кревете, али и неопходне лекове и прву помоћ.

У Нишу ће у суботу учествовати на протесту који ће трајати 18 симболичних сати, јер је 018 позивни број за Ниш, али је уједно и позив за промену која је потребна, написали су нишки студенти.

Истог дана је и почетак рамазана - месеца поста за муслиманске вернике.

У студентском аутобусу из Новог Пазара за Ниш

Немања Митровић, ББЦ новинар

У једном од пет аутобуса који су кренули из Новог Пазара пут Ниша, седе студенти из Новог Сада, Крагујевца и Београда видно уморни од јучерашњег протеста у Пазару.

Док аутобус језди величанственом долином јоргована, по окукама неукротивог Ибра, студенти дремају или сабирају јучерашње утиске.

„Спавао сам код њих на факултету. Феноменално су нас дочекали и угостили, Санџак је познат по томе", каже студент из Крагујевца.

У аутобусу је и Теодора Стакић, студенткиња новосадског Природно-математичког факултета која је први пут била у средини, где се преплићу оријентални и хришћански утицаји, па јој је било драго да види „спој различитих вера и традиција".

„Било је заиста лепо видети заставе свих универизитета на једном месту, колико су људи удружени и шта значи солидарност у овом моменту", каже ми она.

Одлучила је да оде у Нови Пазар да пружи подршку колегама са другог универзитета који доживљавају притиске.

После паузе код Краљева и манастира Жиче, студенти су потпуно утихнули.

Неки слушају музику или играју игрице на телефону, док већина спава дубоким сном, штедећи енергију за протест у највећем граду на југу Србије.

Погледајте видео: „Један од најлепших дана у нашем граду" - студентски протест у Новом Пазару

Преко Тресибабе на протест

Дејана Вукадиновић и Јелена Субин, ББЦ новинарке

Стотине блицева са упаљених мобилних телефона осветлили су магистрални пут ка Сврљигу.

Група студента, која је кренула из Бора за Ниш, савладала је најтежи део пута прешавши обронке планине Тресибаба.

Иако су иза себе оставили десетине километара неравног терена, елана им ни у четвртак увече није недостајало.

Уз музику, буку су правили и ударци бубњева док су их возачи заустављени поред пута поздрављали са „Браво студенти" и „Пумпај".

Узбуђење се ширило и међу мештанима Сврљига који су нестрпљиво ишчекивали госте.

Када су стигли, за њих су упалили десетине бакљи у бојама српске заставе, уз ватромет који се ширио тамним небом.

„Браво хероји" и „Ви сте наша деца", узвикивали су Сврљижани.

Студенти су им одговарали осмесима и сузама.

Боле само ноге, али се срећни што су ово доживели, испричали су ББЦ новинаркама.

„Осећамо се као код куће, иако нас дочекују људи које први пут видимо", рекли су.

За студенте медицинаре, који су током шетње помагали колегама, било је доста посла, испричала је Катарина Павловић, са Високе здравствене школе из Београда.

Било је жуљева, болова, упала, казала је.

„Размишљала сам само да стигнемо у што већем броју.

„Кад видим да успоравају, само помислим хоћемо ли свима моћи да помогнемо. Јер најтеже је било кад неког морамо да вратимо кући и да се растанемо."

Било је планирано да студенти преспавају у сали основне школе у Сврљигу, али поједини мештани дошли су у школско двориште да им понуде преноћиште у њиховим кућама.

„Нисам могао да станем на ноге, а камоли пешачим", каже Илија, студент Факултета политичких наука.

Он је из Новог Сада стигао до Бора, одакле је преко Зајечара, Књажевца и Тресибабе требало да дође до Сврљига, али је због повреде морао да направи паузу.

Претходног дана студенти су дочекани у Зајечару, где их је чекао и мањи црвени тепих, док је тротоар код кружног тока у центру града био крцат.

Чуле су се пиштаљке и вувузеле, а из масе је извиривала и понека пумпа за бицикл, јавио је ББЦ репортер Немања Митровић.

„Иако неки људи заборављају на источну Србију, студенти мисле на њу", поручио је један од студената.

Студентски походи по Србији

До сада је организовано неколико студентских протестних пешачења - најпре су студенти београдских факултета ходали до 80 километара удаљеног Новог Сада, а онда су београдски, новосадски, нишки, чачански, краљевачки, ужички и новопазарски студенти из разних праваца пешке дошли до Крагујевца на Сретење, 15. фебруара.

Скоро сви су прешли око 150 километара.

Група студената зрењанинског Техничког факултета „Михајло Пупин" препешачила је близу 100 километара до Вршца како би учествовала у великом скупу одржаном у недељу, 23. фебруара.

Под слоганом „Из Баната, из ината", у овом граду на североистоку државе, одржан је шестосатни скуп подршке студентима.

Скоро 300 километара даље, у Зајечару, дан раније, 22. фебруара, организован је највећи скуп у источној Србији.

Уз поруку „Биће буне док се захтеви не испуне", наступао је „блокадни" хор, одржана шетња, као и 15-минутна тишина за жртве.

Погледајте видео о сретењском сусрету студената у Крагујевцу

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]