Шта све нисмо знали о принцезама из бајки

У једној далекој земљи, иза седам мора и седам гора, Златокоса је седела у ординацији психотерапеута.

„Била си 18 година закључана у кули, сигурно ниси имала проблем са карантином", каже јој он.

Иако ово може изгледати као почетак неке савремене бајке, у питању је један од мимова - интернет шала које повезују бајке и психологију.

Психолошко тумачење је само једно од помало изокренутих читања овог жанра које није намењено само деци.

Могу се тумачити и из угла феминистичке критике, студија инвалидности или чак еротолошких, показују истраживања.

Смештени у кратку визуелну форму, мимови критикују стереотипе који прате јунакиње из бајки и подсећају да постоји много тога што о њима не знамо, објашњава Тамара Стошић, докторанткиња књижевности на Филолошком факултету у Београду.

„Њихова дубина лежи у слојевитим метафорама које показују људске страхове, жеље и моралне дилеме.

„Баш зато се бајке могу читати из различитих перспектива", каже Стошић за ББЦ на српском.

Из угла психологије: Принцезе на терапији

У мимовима Снежана, која се уселила код седморице одраслих мушкараца, терапеуту прича о зависности од мушке пажње.

Пепељуга преиспитује сопствену склоност да чека принца који ће је спасити, Мала Сирена се са кауча жали што се променила како би се уклопила у свет људи.

Архетипови принцеза у психологији тема су истраживања психолошкиње Невене Топаловић.

Њена проучавања полазе од идеје Карла Густава Јунга, швајцарског психијатра и творца аналитичке психологије да „не постоји ништа у човеку што није испричано у бајкама и митовима".

Она дели јунакиње на успаване, бунтовне и будне.

„Пепељуга и Снежана не умеју да се заузму за себе, готово да и не говоре и зато их зовемо успаваним.

„Док је Бел из бајке Лепотица и звер пример храбрости и побуне, јер сама одлази до Звери која јој је заробила оца, нудећи сопствени живот за очеву слободу", каже Топаловић за ББЦ на српском.

Звер би могла бити и Белина сенка - мрачна страна бића, а суочавање са тамном страном је редовни циљ аналитичке психотерапије.

„Бел припитомљава звери и метафорички се упознаје са њеним страховима", додаје психолошкиња.

Посебно јој је била интересантна Златокоса.

Ова бајка браће Јакоба и Вилхелма Грима први пут је објављена 1812. године.

Главна јунакиња дуге златне косе 18 година живи заточена у кули без врата и степеница са вештицом, за коју верује да јој је мајка.

„Торањ је симбол сањарења.

„Ова принцеза не живи, већ сања, фантазира и размишља о реалном животу", објашњава психолошкиња.

Тек када принц позове Златокосу да сиђе из куле и побегне са њим, она „улази у реалан свет".

Ово је и прича о уласку у одрасло доба, указује Топаловић.

„Сечење косе на крају бајке носи симболику одвајања од старих образаца, кад прелазимо у нову фазу живота нешто мора да умре", додаје она.

Сиренин реп као телесни недостатак

Другу призму гледања бајки могле би да дају студије инвалидности, теоријска област која проматра инвалидитет као друштвени и културни феномен.

Кад Мала сирена, главна јунакиња истоимене бајке немачког писца Ханса Кристијана Андерсена, напуни 15 година, добија дозволу да се први пут уздигне на површину мора и види свет људи.

Током једног морског невремена, она угледа младог принца на броду.

Олуја уништава брод, а сирена, пливајући кроз таласе, успева да спасе младића.

Гледајући га на обали, она се заљубљује и први пут пожели да уместо пераја има ноге.

У Андерсеновим бајкама јунаци се често не осећају пријатно у њиховом телу, сматра Ђорђе Ђурђевић, истраживач-приправник на Филолошко-уметничком факултету у Крагујевцу.

„Оловни војник нема ногу, те постаје гротескна фигура - пешадинац без ноге, девојчица са шибицама је тужна, одбачена женска особа, на маргини друштва, чије тело постаје ледено и фригидно", пише он у раду Велики оргазам Мале сирене.

Минијатурна љупка Палчица је „толико лепа да јој лепота доноси немир", ружно паче, за које ће се касније испоставити да је лабуд, „управо због тог телесног недостатка бива одбачено".

Да би описали приповедање приче чији је узрок неки телесни недостатак јунака, амерички научници Дејвид Мичел и Шерон Снајдер смислили су термин наративна протеза.

Описујући изванредну лепоту Мале сирене, Андерсен не пропушта прилику да укаже на њен телесни недостатак: „Ни она не имађаше ногу, него јој се тело завршавало прелазећи у рибљи реп".

„Она трпи огроман бол: почев од украса, којима се кити пред први излазак на површину, до ходања на новодобијеним ногама, где сваки корак доноси толики, крвави бол, као да хода по оштрицама", објашњава Ђурђевић.

Ерос у бајкама

Иста Андерсенова бајка може се читати и из перспективе еротологије - науке која проучава сексуалну љубав.

Море, уједно и сиренин дом је „хиперсензуално, тактилно, није фригидно, а таква је и Мала сирена", објашњава Ђурђевић.

„Море је женско, као што је то и Мала сирена", додаје он.

Виле и сирене узбуркавују унутрашњост мора, а то изазива бродоломе.

„Брод припада свету мушкарца, који својим додиром - бродом, сече морску пучину", пише Ђурђевић.

Мала сирена је морској вештици дала глас у замену за ноге и живот на копну, али ако принц не узврати њену љубав и не ожени је, она ће умрети и нестати као морска пена.

Пошто се принц заљубљује у принцезу из суседног краљевства, сирену сусреће страшна судбина.

Када, претворена у пену, коначно умре, „Мала Сирена не осећа смрт", објашњава Ђурђевић.

„Можда се бајка управо завршава у апсолутној фригидности Мале сирене, што опет има паралеле у Андерсеновој поетици - или - можда се бајка завршава у апсолутној еротској остварености Мале сирене", закључује он.

Из еротолошке перспективе може се читати и бајка Принцеза на зрну грашка у којој је млади принц путовао по целом свету у жељи да се ожени правом принцезом.

Али, није имао среће.

Свака коју би сретао имала је неку ману.

Ипак, једне кишне ноћи на врата краљевског двора дошла је непозната девојка тврдећи да је права принцеза.

Краљица, принчева мајка, пожелела је да провери ову тврдњу, па јој је у спаваћу собу поставила једно мало зрно грашка испод 20 душека и 20 перјаних јоргана.

„Принца у овој бајци телесна жеља толико сагорева да се он сублимира у једно зрно.

„Принцеза се појављује у ноћи у којој, такође, бесни олуја, и управо је она та права принцеза, која једина успева да осети зрно грашка, ту малу ствар, на коју је принчево тело еротски сажето", пише Ђурђевић у радуЕротологија у бајци „Принцеза на зрну грашка Ханса Кристијана Андерсена".

Феминизам и политичка коректност

У бајкама принцезе су углавном лепе, оне одлазе на балове, а Снежану и Успавану лепотицу принц пољуби без њихове дозволе - док спавају или се верује да су мртве.

Ове сцене могу бити проблематичне из угла феминистичке критике, сматра докторанткиња Тамара Стошић.

„Феминизам нас подсећа да принцезама није потребан принц да би преживеле, већ да саме могу да се побрину за себе", објашњава.

Тајним одласком на бал, Пепељуга крши устаљене друштвене конвенције, што може да указује и „на незадовољство женским положајем у друштву", верује Стошић.

Средином 1990-их година прошлог века, Џејмс Фин Гарнер, амерички писац и сатиричар, написао је књигу у којој је изменио за њега проблематична места у бајкама и дао јој наслов Политички исправне бајке за лаку ноћ.

Книга се поиграва са политичком коректношћу, друштвеним покретом чија је главна намера било укидање увредљивог говора и изједначавање свих људи без обзира на род, расу, верску и сексуалну оријентацију.

Тако се Пепељуга упознаје са принцем који је „приређивао маскенбал, славећи експлоатацију маргинализованог сељаштва без поседа".

У бајци Снежана и седам патуљака краљица која огледало пита да ли је „најлепша на свету", у ствари је „несигурна у погледу сопствене вредности, због друштвеног условљавања у диктатури мушке хијерархије", пише Фин Гарнер.

Нова тумачења бајки се стално појављују, каже филолошкиња.

„Баш зато ће се бајке увек читати", закључује Стошић.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]