Захтеви за оставкама на скупу против насиља у Подгорици

Оставке Данила Шарановића, министра унутрашњих послова Црне Горе и Алексе Бечића, потпредседника Владе за безбедност и одбрану, професионализација институција и решавање проблема менталног здравља.

То су неки од захтева демонстраната који су се окупили 16. јануара у центру Подгорице, на другом протесту од масовног убиства на Цетињу почетком године.

Првог јануара 2025. године Ацо Мартиновић је убио 12 људи, међу којима двоје деце, и ранио четворо, након чега је извршио самоубиство.

Неколико дана касније, 9. јануара, од повреда је преминула још једна особа у Клиничком центру Црне Горе.

Протест је организовала неформална група студената „Камо сутра?".

Оградили су се од свих политичких партија и одбили позив на састанак са премијером Милојком Спајићем, јер о њиховим захтевима не желе да преговарају са политичарима, поручио је са протеста Марко Вукчевић, једна од чланова групе.

„Иако оставке нису најбитније, јер су ствар моралне одговорности, треба да се бавимо проблемима у друштву, огромном количином оружја, насиља на које се ово друштво навикло", рекао је Вукчевић за Телевизију Црне Горе.

Нови захтеви се тичу институционалног приступа бриге о менталном здрављу јер, како каже, треба да се нађе начина да се институције брину о овом становништву.

„И даље смо патријархално друштво и треба да изађемо из ових проблема.

„Надамо се да ће нам захтеви бити испуњени, уколико не, настављамо протесте. Против смо насиља и против сваке врсте подела", нагласио је.

Протест је почео испред зграде Министарства унутрашњих послова у Подгорици, одакле су демонстранти прошетали до зграде Владе Црне Горе, где је скуп завршен понављањем захтева за оставкама.

Који су захтеви протеста?

Први протест је одржан 5. јануара.

Са њега су затражене оставке министра унутрашњих послова и потпредседник Владе за безбедност и одбрану Црне Горе.

Студенти захтевају и демилитарилизацију друштва, одузимање и уништавање свог илегалног и скривеног оружја, као и полицијску проверу додељених дозвола и оних који их поседују.

Трећи захтев је појачање полиције у заједници и промена приступа према грађанима, а четврти повратак грађанског образовања као обавезног предмета у основним и средњим школама.

Градоначелник Цетиња Никола Ђурашковић такође захтева оставке политичког руководства Министарства унутрашњих послова и других безбедносних служби.

Он тражи хитну седницу градске скупштине која би захтевала спровођење независне међународне истраге и реконструкције догађаја како би се утврдила евентуална одговорност и конкретни пропусти у раду полицијских служби.

Веће за националну безбедност Црне Горе је после масовног убиства на Цетињу најавило законско пооштравање мера за поседовање оружја.

Међутим, није саопштено да ће бити покренута истрага о поступању полиције на дан убиства.

Према различитим изворима који нису званично потврђени, у Цетињу, граду са око 16.000 становника, на дан убиства је било распоређено десетак полицајаца.

Шта се догодило на Цетињу?

Ацо Мартиновић је 1. јануара више сати провео у једној кафани са познаницима, а после свађе отишао је до куће и узео оружје за које, према постојећој евиденцији, није имао дозволу.

У том локалу је убио прве четири особе.

На различитим местима злочина истражитељи су пронашли 37 чаура, девет пројектила и 11 делова пројектила.

Већина страдалих су чланови Мартиновићеве породице, кумови или пријатељи, рекао је после убистава директор полиције Лазар Шћепановић.

Мартиновић је 2005. условно кажњен за насилничко понашање.

Током претреса његове куће у новембру 2022, пронађена је ваздушна пушка и друго оружје и експлозив.

Првостепено је осуђен на три месеца.

Ово је друго масовно убиство на Цетињу у последње две године.

У августу 2022. Вук Бориловић је убио 10, а ранио шест људи, након чега је убијен.

Највише оружја код грађана на Балкану - у Србији и Црној Гори

Процењује се да грађани на Балкану имају девет пута више оружја него војска и полиција, а по количини оружја по глави становника предњаче Србије и Црна Гора, показала је глобална Анкета о лаком оружју (Смалл Армс Сурвеy) из 2018. године.

Србија и Црна Гора деле треће место у свету, иза САД и Јемена, по броју оружја у рукама цивила, наводе у истраживању.

Извештај Београдског центра за безбедносну политику показује да је 90 одсто свог оружја на Балкану у рукама грађана.

Процењује се да на сваких 100 становника има 30 комада оружја, док у Србији и Црној Гори на 100 становника долази 40 комада лаког наоружања.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]