Ко ће победити у трци за прављење хуманоидног робота

Ведро је пролећно јутро у Хановеру, у Немачкој, а ја сам на путу да се упознам са роботом.

Позвана сам да видим Г1, хуманоидног робота ког је направила кинеска фирма Унитри, у Хановер Месеу, једном од највећих сајмова у овој области.

Висок око 130 центиметара, Г1 је мањи и доступнији од других од хуманоидних робота на тржишту и поседује толико флуидни распон покрета и спретност да су снимци како плеше и бави се борилачким вештинама постали вирални.

Данас на даљину са Г1 управља Педро Џенг, менаџер продаје у Унитрију.

Он објашњава да муштерије морају да програмирају сваког Г1 сами за аутономне функције.

Пролазници се заустављају и активно покушавају да остваре комуникацију са Г1, што не може да се каже за многе друге машине изложене у конференцијској сали налик пећини.

Они пружају руке да се рукују с њим, праве нагле покрете да виде да ли ће реаговати, смеју се кад им Г1 махне или се савије уназад, извињавају му се ако налете на њега.

Има нечега у његовом људском облику што, колико год сабласно било, опушта људе.

Унитри је једна од на десетина компанија широм света које праве роботе у људском облику.

Потенцијал је огроман – за компаније он обећава радну снагу којој не требају празници или повишице.

Он такође може да буде ултимативни кућански апарат.

На крају крајева, ко не би желео машину која уме да опере веш и напуни машину за суђе.

Али технологија је још увек далеко од циља.

Иако су роботске руке и мобилни роботи већ деценијама уобичајени у фабрикама и складиштима, услови на тим радним местима умеју да буду контролисани и радници могу остати безбедни.

Увођење хуманоидног робота у мање предвидљива окружења, као што је ресторан или приватни дом, много је већи проблем.

Да би били корисни, хуманоидни роботи морају да буду снажни, али то их исто тако чини потенцијално опасним – ако се напросто претуре у погрешном тренутку то може некога да угрози.

И зато много тога још мора да се уради на вештачкој интелигенцији која би контролисала једну такву машину.

„Вештачка интелигенције још није достигла ту прекретницу", каже портпарол Унитрија за ББЦ.

„За данашњу роботску вештачку интелигенцију основна логика и расуђивање – као што су разумевање и завршавање сложених задатака – представљају велики изазов", кажу они.

У овом тренутку Г1 се пласира за истраживачке институције и технолошке компаније, које могу да користе Унитријев систем отвореног кода за развој.

_______________

Погледајте и ову причу: Београдска шака - прва бионичка шака намењена употреби у медицини и науци

За сада предузетници усмеравају све своје напоре на хуманоидне роботе за складишта и фабрике.

Најславнији међу њима је Илон Муск.

Његова компанија за производњу аутомобила Тесла прави хуманоидног робота по имену Оптимус.

У јануару је он рекао да ће их ове године бити направљено „неколико хиљада" и очекује од њих да раде „корисне ствари" у Теслиним фабрикама.

Други произвођачи аутомобила пошли су сличним путем.

БМВ је недавно увео хуманоидне роботе у америчку фабрику.

У међувремену, јужнокорејска аутомобилска компанија Хјундаи наручила је десетине хиљада робота од Бостон дајнемикса, роботске фирме коју је купила 2021. године.

Томас Андерсон, оснивач истраживачке фирме СТИК, прати 49 компанија које праве хуманоидне роботе – оне са две руке и две ноге.

Ако проширите дефиницију на роботе са две руке, али који стоје на точковима, онда проучава више од 100.

Андерсон мисли да је највероватније да ће кинеске фирме доминирати тржиштем.

„Ланац снабдевања и читав екосистем за роботику огромни су у Кини, и врло је лако урадити итерацију развоја и вршити истраживање и израду", каже он.

Унитри потцртава ту предност – његов Г1 је јефтин (за једног робота) са рекламираном ценом од 16.000 долара.

Такође, истиче Андерсон, улагачи фаворизују азијске земље.

У скорашњем извештају СТИК-а истиче се да је скоро 60 одсто средстава за хуманоидне роботе сакупљено у Азији, док су САД успеле да привуку већи део остатка.

Кинеске компаније имају додатну предност подршке од националне и локалних влада.

На пример, у Шангају постоји погон за обуку робота који ужива подршку државе, где десетине хуманоидних робота уче да завршавају задатке.

Како, дакле, америчко и европско тржиште могу да се надмећу са тим?

Бристолски творац робота Брен Пирс финансирао је три компаније за роботику, а најновија Киниси је управо лансирала робота КР1.

И док је робот осмишљен и довршен у Великој Британији, он ће бити прављен у Азији.

„Проблем који имате као европска или америчка компанија је да морате, као прво, да купујете све те под-компоненте из Кине.

„И тад постаје глупаво да купујете моторе, батерије, отпорнике, пребацујете их на други крај света да би сте их тамо саставили кад можете да их саставите на самом извору, а то је Азија."

Поред тога што производи властите роботе у Азији, Пирс снижава цену тако што се не труди да постигне њихов потпуни хуманоидни облик.

Прављен за складишта и фабрике, КР1 нема ноге.

„Сва та места имају равне подове. Зашто бисте желели додатни трошак веома сложеног фактора облика кад можете само да га поставите на мобилну основу?", пита се он.

Где год је могуће, његов КР1 је прављен са масовно произведеним компонентама – точкови су исти као што бисте их пронашли на електричном скутеру.

„Моја филозофија је да купим колико год могу ствари у слободној продаји. Дакле, сви наши мотори, батерије, компјутери, камере, сви су они комерцијално доступни, масовно произведени делови", каже он.

Као и његови конкуренти у Унитрију, Пирс каже да је прави „тајни састојак" софтвер који омогућава роботу да ради са људима.

„Многе компаније избаце високотехнолошке роботе, али онда вам треба доктор роботике да можете заправо да га инсталирате и користите.

„Оно што ми покушавамо да направимо је робота који је веома једноставан за коришћење, где ваш просечни складишни или фабрички радник може заправо да научи како да га користи за пар сати", каже Пирс.

Он каже да КР1 може да изведе задатак након што га је кроз њега спровео човек 20 до 30 пута.

КР1 ће ове године добити пробне муштерије да га тестирају.

Хоће ли, дакле, роботи икада изаћи из фабрика и пребацити се у домове?

Чак и оптимистични Пирс каже да је то још далеко.

„Мој дугорочни сан последњих 20 година је био да се направи робот за све. На томе сам радио докторат и заиста мислим да је то крајњи циљ, али то је веома компликован задатак", каже Пирс.

„И даље мислим да ће то на крају бити постигнуто, али мислим да нам треба још најмање 10 до 15 година до тога."

_______

Погледајте и видео о првом роботу ди-џеју на Балкану:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]