Трагедија у Новом Саду: И бука и бес и тишина

Бука.

Несносна и запањујућа, једна од оних које те натерају да се погуриш и заћутиш.

Бука бушилица које ломе разрушене и нагомилане бетонске блокове, бука разних мотора и сирена, повика, наредби и усмеравања.

Све то је у исто време одјекивало Новим Садом после урушавања надстрешнице Железничке станице, када је погинуло најмање 14, а повређено више од 30 људи, у тренутку када су спасиоци и даље тражили људе испод шута.

Али и невероватна тишина.

Тишина потпуне неверице, после једне од највећих трагедија у историји војвођанске престонице.

„Шокирана сам, потресена и изненађена”, кратко ми каже 40-годишња Марија Бјелица, која живи недалеко од станице, док са двоје мале деце са безбедне удаљености посматра шта се дешава.

„Муж и ја стално идемо возом до Београда и већ годинама гледамо радове на станици, а сада се ово деси”, додала је слежући раменима.

„Најстрашније је што је много деце било на станици у то време.”

Зграда новосадске железничке станице реновирана је 2021, па је поново обновљена ове године, да би 5. јула била свечано отворена.

Извођач радова био је кинески конзорцијум, али из Инфраструктуре железнице Србије тврде да бетонска надстрешница која се урушила није била реконструисана.

Бес

Све се догодило тако брзо.

А призора толико да мозак не постиже све да обради.

Групица нервозних полицајаца која преусмеравају аутомобиле недалеко од железничке станице, али безуспешно - на улицама је потпуни колапс.

Затим дугачак низ великих камиона, паркираних дуж Булевара Јаше Томића, који мирно чекају ред да од багера и кранова преузму шут и отпад.

Не знам како камиони могу да буду злокобни, али су били, иако није до њих.

Док се кроз гужву приближавамо станици, све делује као на филму.

Кад камера после некакве несреће пролази кроз полицајце, ватрогасце и лекаре, који обасјани ротационим светлима ужурбано некуд иду и нешто раде.

Само се чека какав херој, да се сав израњаван и измучен, провлачи кроз сирене и униформе до породице коју је управо спасао.

Једино што у овом филму нема срећног краја.

Док машине раде пуном паром, а радник у белој мајици циркуларом сече арматуру, ширећи варнице свуда около, један од људи као да је рекао да су „нашли једну ногу” - или ми се то само учинило, више не верујем ни сам себи.

Али и шта је могао друго да каже, па да то помислим?

Заправо, док ходам, кроз буку машина, од околних људи разазнајем тек понеку реч.

„Греда”, каже један човек другом, у другом разговору затим чујем кратко „шта се ово дешава”, па неколико метара даље и по коју псовку.

Спасиоци у црвеним комбинезонима, са шлемовима на главама, стоје и гледају, као да су урадили шта су могли, или барем чекају њихов ред после машина.

Један прилази колеги који само што је дошао из правца шута, па је и даље у пуној опреми, и даје му гриз чоколадице да се освежи.

И то из његове руке, да је не пипа прљавим рукавицама.

„Дошли су спасиоци из Београда, Зрењанина, Сремске Митровице, Ваљева, Крагујевца, изузетно је сложена акција спашавања”, недалеко одатле једног од њихових шефова како даје изјаву за телевизију.

У близини се мота и неколико људи у оделима, са све обезбеђењем, попут министра полиције Ивице Дачића, али и радници у флуоресцентним прслуцима.

Недалеко одатле, иза заштитне ограде и бројних возила, за то време се окупило неколико прилично бесних људи.

„Шта кажу званичници, хоће ли неко поднети оставку”, пита нас један мушкарац кад је видео да смо новинари.

Тишина

А онда потпуна тишина.

У центру града окупио се велики број људи да паљењем свећа и остављањем цвећа одају почаст погинулима.

Мирно и погнутих глава, уз сузе или без њих, како се ко осећао, стајали су око споменика Светозару Милетићу на централном градском тргу.

На споменик је залепљено неколико порука.

„Ко је крив”, писало је великим црвеним словима, али и „оставке”, „кров станице није крушка да отпадне кад јој је време” и „Чувај ми се Нови Саде”.

„Где стаје воз за Србију без вас”, гласио је транспарент у рукама једног момка.

Како је време пролазило, тако је све више свећа горело.

И то све уз потпуни мук.

„Није мала ствар, колико је народа изгинуло… Шта да кажеш, трагедија”, каже кратко 64-годишњи Димитрије, један од окупљених, за ББЦ на српском.

„Деца све изгинула, а шта је још све могло да буде”.

Све га је, додаје, подсетило на „снимке катастрофа са Јутјуба”.

Само што се ова догодила у његовом комшилуку.

А могла је да се деси свакоме од њих.

„Седиш, а оно ти падне на главу”, наставља са дозом неверице у гласу.

У тренутку пада надстрешнице, на клупама испред станице седело је неколико људи, види се на снимку који је стигао и до бројних светских медија.

Један човек је устао и отишао тик пред пад крова и тиме спасао себи живот.

„Туга, то су нечија деца, нечији родитељи”, каже младић са девојком, који није желео да открива име, за ББЦ на српском.

„Све што осећамо је велика туга”, додаје она одмах.

Ради у Клиничком центру Војводине, због чега не жели да јој се открива име, али каже да јој је ово био „најстреснији дан у животу икада”.

„Требало је да завршим смену у тренутку кад се све догодило, па сам остала дуже.

„Очекивали смо баш навалу повређених”, рекла и на трен заћутала.

„А заправо нас је затекло то да нисмо имали скоро ниједног пацијента.”

Како су сати пролазили, додаје, све је било мање и мање наде за повређене.

„Молимо се да преживели изгурају све, али животи су им упропаштени.”

Из новосадске Хитне помоћи саопштили су да је једном младићу после несреће ампутирана нога, као и да су још две девојке тешко повређене и животно угрожене.

Погледајте снимак из Новог Сада

'Темељна истрага, бар једаред'

Сваки разговор о трагедији у Новом Саду завршавао се на сличан начин.

„Главно је питање ко ће да одговара за све ово”, рекла је девојка са трга.

Када сам је питао мисли ли да ће се то заиста догодити, одговорила је: „Па… Не верујем”.

О одговорности су у међувремену причали бројни државни званичници, тврдећи да од целе станице само надстрешница није реновирана и да је направљена 1964. године.

„Наредних дана ће се утврдити одговорност сваког лица које је одговорно зашто надстрешница није реконструисана када железничка станица јесте”, рекао је Горан Весић, министар грађевинарства, саобраћаја и инфраструктуре.

Премијер и бивши градоначелник Новог Сада Милош Вучевић додао је да ће Влада Србије инсистирати да се пронађу одговорни, који су морали да воде рачуна о стању конструкције и да упозоре надлежне.

Председник Александар Вучић тражи „и кривичну и политичку одговорност”.

„Волео бих да се једаред направи темељна истрага, она је неопходна ”, каже ми 64-годишњи Димитрије током паљења свећа.

Мора се, додаје, утврдити ко је за станицу дао употребну дозволу.

„Е, сад, да ли ће институције мало доћи себи… Ја бих волео, али чисто сумњам.

„Не дај само боже да удари неки јачи земљотрес, били бисмо као Турска.”

У разорним земљотресима у Турској из 2023. године, јачине готово осам степени Рихтера, погинуло је више од 50.000 људи.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]