Насукани китови и 'делфини који вичу': Како човекова бука угрожава морске животиње

Олује, таласи и ветрови помешани са цвркутом птица, звиждањем китова и разним звуковима других морских животиња чине природан звучни пејзаж океана.

Али дизање стена у ваздух, тутњање бродских мотора и друга бука коју емитују људске активности постају све гласнији и гласнији.

Експерти упозоравају да све то оставља опасне последице по морске животиње.

Звукови имају кључну улогу у критичним активностима морских врста, као што је размножавање, лов на храну, одржавање друштвене структуре и избегавање грабљиваца.

„Све морске животиње су веома акустичне. Слух је њихово примарно чуло", каже Линди Вејлгарт, која проучава подводно загађење буком и његове ефекте на цетацеане (групу морских животиња која обухвата китове, делфине и морске корњаче) од 1994. године и консултанткиња је швајцарске непрофитне организације за очување природе Оушнкер (Оцеанцаре).

Вајлгарт наводи као две највеће претње све веће бродске флоте и ваздушне пиштоље који се користе за проналажење нафтних резерви испод морског дна.

Морски сонари, грађевинске конструкције у води уз обалу, рударење у дубоким морима, риболовачке кочарице, крстарице и друге активности доприносе великом нивоу буке.

„Наше економске активности се повећавају", каже за ББЦ професор Патрик Милер са Универзитета Сент Ендрјус у Шкотској.

„Многе од ствари које радимо производе буку у светским океанима. Тако да ће се то само појачавати", додаје он.

Ниво буке у порасту

Студија мерења океанске буке је релативно нова област.

Истраживачи са Универзитета у Сан Дијегу у САД су 2006. године просејали податке из 1964-1966. и 2003-2004. са оближњег острва Сан Николас, 257 километара западно од Калифорније.

Открили су да је бука из 2003-2004. била 10 до 12 децибела (дБ) већа него 1964-1966. године – што је просечно повећање од 3 децибела по деценији.

Од тада, људска активност се само још више повећавала.

„Бродска бука је једна од главних позадинских бука по светским океанима", каже Милер, који истражује овај проблем од 1997. године.

„Постоје чврсти докази да се она само појачава", додаје он.

Међународна фондација за добробит животиња (ИФАW) каже да у океанима у сваком тренутку има 250.000 пловила, а да неки терени бродови емитују „чак 190 децибела буке, што је много гласније од полетања авиона и отприлике исто бучно као рок концерт."

Поређења ради, код људи, бука гласнија од 120 децибела може да изазове тренутно оштећење слуха.

Ако накратко чујете буку нивоа од 140 децибела, то може да изазове бол и доведе то трајног оштећења слуха.

'Живот или вечера'

Светлост се апсорбује брже у води него у ваздуху, смањујући видљивост, а мириси се брже распршују, чинећи читав спектар морских животиња изузетно зависним од звука ради преживљавања.

Цетацеани испуштају и примају сложене звуке да би комуницирали једни са другима, пловили водама, проналазили храну и радили много тога још.

Рибе и бескичмењаци користе звук за ове основне животне функције.

Студија је показала, на пример, да хронично ниске фреквенција звука такође утичу на способност младих риба да пронађу кућу.

Звук путује брже и даље у води (око 1.480 метара у секунди) него у ваздуху (343 метара у секунди), што значи да он прелази веће удаљености са релативно малим губитком интензитета или гласноће.

То доноси корист животињама у њиховом природном станишту, али такође погоршава последице људских активности.

Студија са Универзитета у Бристолу, у Великој Британији, објављена 2023. године, показала је да делфини практично вичу да би комуницирали једни са другима, али и даље имају проблема да сарађују.

Научници су открили да како су делфини били излагани све већим нивоима буке човековог порекла, малтене су удвостручили трајање и гласноћу њихових звиждука да би надјачали те сметње.

Милер је био део тима који је проучавао последице подводног загађења буком по китове близу норвешког вулканског острва Јан Мајен у Арктичком океану.

Они су прикачили одашиљаче на китове, који су се придржавали вакумским јастучићима.

Опрема би отпадала после дан-два и била покупљена, омогућивши научницима да проучавају ниво буке и кретање животиња.

Истраживање је показало да подводно загађење буком које праве људи китови региструју на сличан начин на који осете природне грабљивце.

Извештај, објављен 2022. године, закључује да се цетацеани суочавају са избором „живот или вечера", рекавши да повећање буке спречава китове у сакупљању хране, што смањује ниво њихове енергије.

„Кад би чули звукове сонара, престали би потпуно да се хране и одлазили на неколико дана. Дакле, то истински утиче на њихову способност да користе властито станиште на добар начин", објашњава Милер.

„Ово је разлог за забринутост за читав свет, зато што ниво буке расте свуда, а животиње имају све мање и мање квалитетно станиште."

Насукани китови и друге последице

Експерти кажу да бука може да дезоријентише животиње, што може да доведе до тога да се оне насучу на плажама и да изазове смртне исходе на друге начине.

Поморски сонари често се окривљују за масовно насукање китова у различитим деловима света и могу да утичу и на друге животиње.

Америчка морнарица је 2015. године пристала да ограничи употребу неких врста сонара који могу ненамерно да нашкоде китовима и делфинима у водама близу Хаваја и Калифорније.

„Морнарица је имала активан сонар средње фреквенције који се показао изричито повезаним са смртоносним насукањем кљунастог кита и чак са његовом смрћу на мору. Али постоји и сонар ниске фреквенције који није тако јасно повезан са тим насукањем, али зато има много шири распон утицаја", каже Вајлгарт.

Њени прорачуни показују колики утицај бука од 120 децибела (гласноћа грмљавине) може да има на екосистем.

„Активни сонар ниске фреквенције може да захвати 3,9 милиона квадратних километара", каже она – скоро еквивалентно заједничкој површини Индије и Пакистана.

„Ако користите тај ниво од 120 децибела, то узнемирује китове."

Ваздушни пиштољи који се користе за лоцирање резерви нафте и гаса испод морског дна процењује се да испод воде производе звукове јачине и до 260 децибела, који могу да отпутују у океану чак 4.000 километара даље.

Брошура организације Оушнкер позива се на научне студије које наводе последице.

„Китови перајари су се раселили из властитог станишта кад су започела сеизмичка мерења, а расељење је трајало много дуже од десетодневног сеизмичког мерења", наводи се.

Студија објављена 2013. године каже да су сеизмичка мерења из 2008. и 2009. године „могла допринети масовном морталитету нарвала окованих ледом у Канади и на Гренланду."

Осетљиви дивови

У друштву њеног тада петогодишњег сина и десетомесечне ћерке, Вајлгат је провела годину дана пловећи 50.000 километара преко Пацифика и назад у 13 метара дугој једрилици, следећи групе уљешура за њено постдокторско истраживање.

„Памтим колико су осетљиве на звук те уљешуре биле. Оне су прилично велике. Чак су и женке дуге 11 до 13 метара, а мужјаци су двоструко већи", каже она,

Вејлгарт се присећа како је морала да буде веома тиха да би их посматрала изблиза – чак и најтиши звук би их преплашио.

„Понекад бисмо покушали да уђемо у воду да бисмо их посматрали под водом. Морали смо да будемо јако пажљиви да не пљуснемо код уласка. Свакако нисте смели да скочите са брода. Морали сте напросто само да уроните у воду. Нисте могли да користите пераја."

Стална изложеност буци појачава ниво стреса код китова, утичући на њихов имунитет и способност размножавања, истиче Вајлгарт.

Постоји национална и регионална регулатива за контролу нивоа буке у океанима, али не и примењива међународна регулатива за смањење те буке.

Невладина организација Светска фондација за природу (WWФ) каже да би смањење брзине бродова од само 10 одсто смањило њихов ниво буке за 40 одсто.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]