Путин позвао 160.000 људи на служење војног рока, највише од 2011. године

Руски председник Владимир Путин објавио је пролећни позив на служење војног рока за 160.000 мушкараца старости од 18 до 30 година, највише од 2011. године.

Позив на једногодишњи обавезни војни рок уследио је неколико месеци након што је Путин рекао да би Русија требало да повећа војску на скоро 2,39 милиона припадника, од чега 1,5 милиона активних војника.

То је пораст од 180.000 војника у наредне три године.

Нови регрути неће бити послати у Украјину да се, како Русија то назива, боре у „специјалној војној операцији", тврди високи званичник руске војске Владимир Цимљански.

Међутим, више је извештаја да су војници на служењу рока убијени у борбама у руским пограничним регионима, као и да су слати да се боре у Украјини.

Актуелна регрутација, до које ће доћи између априла и јула, долази у тренутку покушаја Америке да издејствује примирје.

Упркос преговорима. борбе су настављене - Украјина је саопштила да је руски напад на електроенергетски објекат у граду Херсону на југу земље оставио без струје 45.000 људи.

Русија тврди да је заузела украјинско село Розлив у Доњецкој области.

На служење обавезног војног рока у Русији се иде у пролеће и на јесен.

Овогодишњи позив за 160.000 младића је за 10.000 већи него током пролећа 2024. године и то тако што је горња старосна граница подигнута са 27 на 30 година.

Поред обавезне регрутације двапут годишње, Русија је у војску позвала и велики број мушкараца као војнике под уговором, а регрутовала и хиљаде из Северне Кореје.

На тај начин Москва покушава да покрије губитке у Украјини, где је изгубила више од 100.000 војника, потврдили су ББЦ и Медиазона.

Број погинулих руских војника у Украјини могао би бити и два пута већи.

Од почетка рата у Украјини у фебруару 2022. године, Путин је три пута увећавао руску војску.

Повећање из децембра 2023. руско Министарство одбране објаснило је „растућим претњама" ратом у Украјини и „НАТО ширењем".

НАТО се у међувремену, због руске инвазије на Украјину, проширио на Шведску и Финску, где је сад најдужа граница НАТО-а и Русије, дугачка 1.343 километра.

Фински премијер Петери Орпо изјавио је да ће се и Финска, попут Пољске и балтичких земаља, повући из Отавске конвенције о забрани противпешадијских мина.

Влада у Хелсинкију је такође саопштила да ће потрошња за одбрану бити повећана на три одсто БДП-а у односу на 2,4 одсто из прошле године.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]