Први пољубац још пре 21 милиона година, кажу научници

Људи се љубе, мајмуни се љубе, чак се и бели медведи љубе. А сада су истраживачи реконструисали еволуционо порекло љубљења.

Њихова студија указује да се пољубац уста на уста јавио пре више од 21 милион година, и да га је вероватно упражњавао и заједнички предак људи и других великих човеколиких мајмуна.

Исто истраживање закључује да су се и неандерталци вероватно љубили, чак и да су се људи и неандерталци можда међусобно љубили.

Научници су проучавали љубљење јер представља неку врсту еволуционе загонетке: нема очигледне користи за преживљавање и размножавање, а ипак је присутно не само у многим људским друштвима, већ и код многих врста животиња.

Проналазећи доказе да се и друге животиње љубе, научници су успели да направе „еволуционо породично стабло" да утврде када је овакво понашање највероватније настало.

Да би осигурали да упоређују исто понашање код различитих врста, истраживачи су морали да дају веома прецизну, прилично неромантичну, дефиницију „пољупца".

У студији објављеној у часопису Еволуција и људско понашање (Еволутион анд Хуман Бехавиоур) дефинисали су љубљење као неагресиван, усмерен контакт уста на уста „уз одређено померање усана или делова уста, без размене хране".

„Људи, шимпанзе и бонобои – сви се љубе", објашњава главна истраживачица др Матилда Бриндл, еволуциона биолошкиња на Универзитету у Оксфорду.

Из тога је закључила да је „вероватно да се љубио и њихов најскорији заједнички предак".

„Мислимо да се љубљење вероватно развило пре око 21,5 милиона година код великих човеколиких мајмуна".

У овом истраживању научници су пронашли понашање које одговара њиховој научној дефиницији љубљења код вукова, преријских паса, белих медведа (прилично балаво јер много користе језик), па чак и код албатроса.

Били су усредсређени на примате, а посебно на човеколике мајмуне, да би могли да направе еволуциону слику настанка људског пољупца.

Иста студија је такође закључила да су се неандерталци, наши најближи давни сродници који су изумрли пре око 40.000 година, такође љубили.

Раније истраживање ДНК неандерталаца је показало и да схомо сапијенси и неандерталци имају исту врсту бактерије која се налази у нашој пљувачки.

„То значи да су морали да размењују пљувачку стотинама хиљада година након што су се две врсте раздвојиле", објашњава др Бриндл.

Иако је ова студија успела да утврди када је љубљење настало, није дала одговор на питање зашто се појавило.

Већ постоје бројне теорије: да је настало код наших предака човеколиких мајмуна услед међусобног чишћења крзна, или као интиман начин процене здравља, па чак и компатибилности партнера.

Др Бриндл се нада да ће ово истраживање отворити врата за проналажење одговора на ово питање.

„Важно је да разумемо да је ово понашање било присутно и код наших рођака који нису били људии", каже она.

„Требало би да проучавамо ово понашање, а не да га одбацујемо као нешто блесаво само зато што код људи има романтичну конотацију".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]