Корупција у Србији: Најлошија позиција од 2012. године, извештај Транспарентности

Док трају масовни протести студената и других који их подржавају због погибије 15 људи у паду надстрешнице у Новом Саду, у најновијем извештају организације Транспаренси интернешнел објављено је да је Србија наставила пад на листи перцепције корупције у јавном сектору.

Многи који протестују сматрају да је управо корупција у реконструкцији железничке станице у Новом Саду довела до трагедије.

Под слоганом 'Корупција убија' од 1. новембра 2024, када је пала надстрешница, организују се протести који су се омасовили, поготово од како су студенти почели блокаде факултета широм Србије.

Према извештају Транспаренсија, Србија је са индексом од 35 поена, заузела 105. место од 180 рангираних земаља за 2024. годину, што је најлошији пласман од 2012.

Од европских земаља, само су Босна и Херцеговина и Белорусија слабије рангиране од Србије.

Просечна оцена на европском континенту је 56, а међу чланицама Европске Уније 62.

Иако је Влада Србије усвојила нову Стратегију борбе против корупције, зацртавши раст индекса на 43 до 2028. године, Србија тренутно заостаје осам поена за светским просеком.

Иако није у његовој надлежности, Александар Вучић, председник Србије, годинама најављује „жестоки обрачун са корупцијом", што је поновио и у јануару, али до данас нема ефеката тог обећања.

Исто је поновио и у телевизијском интервјуу 10. фебруара, тврдећи да ће „хапшења почети већ од среде, 12. фебруара" и да ће „међу њима бити звучна имена из света политике и бизниса".

'Земља под лупом'

Регионални извештај издваја Србију као једну од земаља „под лупом".

У многим земљама демократске институције слабе, а владавина права се погоршава, услед унутрашњих нестабилности и спољашњих притисака, што омогуц́ава да корупција цвета, пише у извештају.

„Србија наставља да опада на Индексу перцепције корупције, док утицај извршне власти и изложеност институција корупцији расту под ригидном контролом председника Александра Вучиц́а", пише у саопштењу, пренела је агенција Бета.

Радови на железничкој станици у Новом Саду, која је претходних година два пута реконструисана, такође су анализирани у извештају Транспаренсија.

Подаци из до сада објављених докумената о реновирању надстрешнице на железничкој станици, као и нетранспарентан избор подизвођача додатно су подстакли сумње да је пројекат прецењен, рекли су из организације Транспарентност Србија.

Подсетили су и да је три месеца после трагедије, новосадски јавни тужилац први пут најавио да ће бити испитане тврдње о могућој корупцији.

Студенти у Србији скоро три месеца захтевају утврђивање кривичне одговорности за погибију 15 људи, објављивање комплетне документације о паду надстрешнице, али и да надлежне институције почну да раде по законима.

Протесте и блокаде факултета неће обуставити, најављују, све док не буду уверени да су им захтеви испуњени.

Иако из власти тврде да су испунили све захтеве студената, они то негирају.

Као највећу препреку за ефикасније сузбијање корупције у Србији, Немања Ненадић из Транспарентновсти види неадекватан рад тужилаштва.

„Тужиоци не испитују проактивно случајеве корупције, чак и у случајевима када имају довољно материјала, на шта указујемо неколико година.

„Потребни су тужиоци који ће реаговати брзо, адекватно и бавити се свим јавно изнетим и документованим сумњама", рекао је Ненадић.

Рекао је и да на резултат Индекса перцепције корупције врло мало или ни мало не утичу појединачни догађаји, какав је био пад надстрешнице на новосадској станици.

Реакција власти по питању транспарентности у вези са падом надстрешнице била је објављивање дела докумената у вези са реконструкциојм, каже Ненадић.

Али битни финансијски подаци у вези са тим пројектом и даље недостају, нагласио је.

„Као адекватна реакција Владе Србије изостала је промена генералне праксе, недовољне транспарентности и при самом одабиру партнера државе, али и у вези са реализацијом тих уговора.

„Видели смо да је објављен велики број докумената, али нисмо видели да је промењена пракса у вези са свим другим многобројним пројектима на које Србија троши милијарде евра", рекао је Ненадић.

Влада Србије се у великој мери ослања на међудржавне споразуме и посебне законе без одговарајуц́их антикорупцијских контрола у вези са изложбом ЕXПО, и другим пројектима планираним до 2027, чија је вредност процењена на 18,5 милијарди долара, навела је у саопштењу Трансапентност Србија.

У региону лошије пласирана само Босна и Херцеговина

Од земаља региона само је Босна и Херцеговина, са индексом 33, лошије пласирана од Србије.

Албанија, са којом је Србија пре две године делила исто место, сада има индекс 42.

Северна Македонија 40, Мађарска 41, Бугарска 43, а Црна Гора и Румунија 46, док Хрватска има индекс 47, објављено је у извештају.

Косово, које се засебно рангира, има скор 44.

Од земаља бивше Југославије, и даље је најбоља пласирана Словенија са индексом 60, за четири поена боље него прошле године.

Данска и даље на врху, Јужни Судан на зачељу

Као и претходних година, Данска је и 2024. најбоље оцењена међу 180 држава у којима се израчунавао индекс перцепције корупције, са непромењеним скором од 90 поена.

На листи следе Финска (88) и Сингапур (84), који је претекао Нови Зеланд (83).

На дну табеле нема великих промена, па тако Јужни Судан има индекс осам, Сомалија девет, Венецуела 10, а Сирија 12, пише у извештају.

Према методологији ове организације, земље са више од 50 индексних поена од могућих 100 имају задовољавајући ниво сузбијања корупције.

Просек у Европској унији је 64 индексних поена.

У извештају је оцењено и да чланство у Европској унији није гаранција добрих резултата, што показује скор земаља из региона.

Тако је Мађарска имала пад за један поен на 41, Бугарска (43, пад за два поена), Румунија (46) и Хрватска (47, пад за три поена).

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу.

Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]