Ко је све и због чега подносио кривичне пријаве против председника Србије Вучића

Од злоупотребе службеног положаја, преко неовлашћеног фотографисања и дељења личних података, до тешких телесних повреда у покушају.

Сва та кривична дела, према тврдњама студената који месецима блокирају факултете и организују протесте, извршио је 17. марта ове године председник Србије Александар Вучић, због чега су против њега поднели кривичну пријаву.

У пратњи камера и новинара провладиних медија, Вучић је у интензивној нези Клиничког центра Србије у Београду посетио тешко повређене у пожару у дискотеци у Кочанима, у Северној Македонији, када је погинуло 62 људи.

О кривичној пријави против њега председник се до сада није огласио, али је о „случају интензивна нега" до сада говорио више пута, истакавши да је све била „његова воља".

„Не морају никога да јуре, ево и тужиоцима да кажем - ја сам одговоран", изјавио је Вучић у априлу.

Ово је трећа кривична пријава против Вучића у последња три месеца.

У априлу је једну, због „ограђивања грађана" на митингу владајуће Српске напредне странке (СНС), поднео опозициони покрет Крени-промени, у мају и Центар за истраживање, транспарентност и одговорност (ЦРТА).

„Кривична пријава против Вучића би морала да се третира као свака друга, зато што је он грађанин као сви други", каже Весна Ракић Водинелић, професорка права у пензији, у за ББЦ на српском.

Председник Србије, додаје, према закону има имунитет као народни посланик, али на њега „не мора да се позива".

„Нормално би било да га полиција или јавни тужилац позову да буде саслушан, као лице против кога је поднета кривична пријава", додаје Ракић Водинелић.

На интернету се могу наћи вести да је у полицији саслушан само 2015. године, после оптужби Курира да је учествовао у изнуди и уценама бившег директора тог листа.

Студенти већ месецима блокирају факултете, тражећи утврђивање одговорности за пад надстрешнице железничке станице у Новом Саду, када је погинуло 16 људи.

Због тога што, како наводе, њихови захтеви и даље нису испуњени - а власт тврди да јесу - инсистирају на одржавању парламентарних избора, за које Вучић каже да ће бити крајем 2026. или почетком 2027. године.

Кривичне пријаве

Кривичну пријаву према закону може да поднесе свако лице, правно, физичко или државни орган које тврди да има сазнања да је учињено кривично дело.

„Прима их тужилац и ако сматра да има основа сумње, наложиће полицији да изврши одређене радње, на пример, саслуша одређена лица", објашњава Ракић Водинелић, некадашња кандидаткиња за градоначелницу Београда опозиционе Нове странке.

Неосновану пријаву тужилаштво може да одбаци.

Политички актери редовно покрећу кривичне пријаве једни против других, а већина углавном не стигне даље од новинског папира и интернет портала.

Против Вучића је поднет читав низ, а једна од запаженијих била је она из 2019. године, стигла из редова његове странке - поднео ју је бивши премијер и данашњи лидер напредњака Милош Вучевић.

Разлог је била „афера Јовањица", названа по компанији која је годинама била позната по производњи органске хране, за коју су медији тада открили да производи још нешто - марихуану.

Јовањица је притом од државне Агенције за финансирање извоза добијала кредите, а редовно су је посећивали и државни званичници, попут некадашњег шефа Безбедносно-информативне агенције (БИА) Александра Вулина.

У оквиру те афере помињано је и име Андреја Вучића, председниковог брата, због чега је Вучевић поднео пријаву против обојице, како би се „провериле све чињенице".

„Била је то фарса", сматра Ракић Водинелић.

„Тужилаштво је кривичну пријаву одбацило, није нашло основу да се сумња на извршење кривичног дела, због чега су представници власти у медијима говорили да су браћа Вучић ослобођена сваке кривице, што није тачно.

„Кривичну пријаву против истог лица можете да подносите колико год хоћете пута - ако и кад дођете до нових доказа поднећете другу, у случају да је прва одбачена."

Некадашњи лидер опозиционе Нове странке Зоран Живковић поднео је 2019. кривичну пријаву против Вучића и бившег министра унутрашњих послова Небојше Стефановића, због „незаконитих радњи и злоупотребе овлашћења у продаји оружја".

„Нисам добио никакав одговор", каже Живковић за ББЦ на српском.

Бошко Обрадовић, бивши лидер опозиционих Двери, против Вучића је поднео две кривичне пријаве.

Једну 2019. године, тврдећи да је „политика актуелне власти угрожавање територијалне целине државе Србије, што је кривично дело", а другу 2020. због „непријављивања кривичног дела."

Ни он, како је рекао у кратком разговору за ББЦ, никада на њих није добио одговор.

Кривичну пријаву Саше Радуловића, лидера опозиционог покрета Доста је било, који је Вучића, његовог брата и врх полиције оптужио за злоупотребу службеног положаја, непријављивање кривичног дела и трговину утицајем, Тужилаштво за организовани криминал је 2017. одбацило.

Више јавно тужилаштво у Београду одбацило је 2023. и кривичну пријаву заступника удружења „Усправна Србија” Драгана Добрашиновића против Вучића, поднету због кривичног дела „угрожавање територијалне целине".

Добрашиновић је недавно опет поднео кривичну пријаву против Вучића, оптужујући га за тероризам због наводне употребе звучног топа на протесту у Београду.

Приватне тужбе

У међувремену је уследио и читав низ приватних тужби, у ком случају председник нема посланички имунитет.

Управо је Бошко Обрадовић тужио Вучића за надокнаду штете због повреде угледа и части, јер га је Вучић назвао „лоповом и фашистом", како су тада саопштиле Двери.

Први основни суд наложио је 2021. Вучићу да Обрадовићу исплати 200.000 динара, али је ту пресуду, после жалбе, укинуо Апелациони суд.

У већини тужби се као разлог наводе слични разлози - повреда угледа и части, увреда или изношење неистина.

И за већину није познат епилог.

Бранислав Јовановић, представник групе грађана „Ниш, наш град", поднео је у априлу 2025. тужбу против Вучића због, како тврди, ширења неистина и увреда у медијима на рачун њега и његове породице.

Исто је 2024. урадио и опозициони одборник Скупштине Новог Сада Миша Бачулов, зато што га је Вучић „назвао нарко дилером".

Због „повреде угледа и части", Вучића је 2023. тужио и генерални секретар Института за евроатлантску стратегију Косова Бобан Богдановић, као и председник Синдиката лекара и фармацеута Раде Панић 2020. године

Исте године је тужбу против Вучића поднео и Војин Ракић, шеф Управе за Европу Унеско катедре за биоетику и лидер покрета „Нови 6. октобар", због „изношења неистина и увреда са циљем да се наруши његов научни и морални интегритет".

Бивши лидер опозиционе Народне странке Вук Јеремић тужио је 2018. Вучића због тога што га је назвао „шефом међународне банде лопова".

Из Народне странке су касније саопштили да се суд позвао на посланички имунитет туженог „упркос томе што је Јеремић тужио Вучића као грађанина, а не као председника".

Лидер покрета Доста је било Радуловић - бивши министар у некадашњој Вучићевој влади - тужио га је 2016. због „вређања, изношења неистина и омаловажавања".

У међувремену је новинар и адвокат Милан Павица тужио и Вучића и лидера Социјалистичке партије Србије Ивицу Дачића за „године које су му одузели политиком коју су водили 1990-их".

Недавно је тужбу против Вучића најавио и Ђорђе Станковић, опозициони народни посланик из Ниша.

За шта студенти оптужују Вучића?

Да је због „самопромоције у јавности", а коришћењем службеног положаја, у пратњи већег броја новинара посетио интензивну негу Клиничког центра и угрозио здравље повређених у пожару.

Том приликом, истичу у кривичној пријави, био је или „без адекватне заштите" или је заштитну опрему користио на недекватан начин, истовремено прилазећи „неадекватну близу" повређенима.

Додиривао их је тешко повређеним деловима тела и разговарао са њима након што је претходно скинуо заштитну маску", додају.

Уз то је без заштитне опреме, у просторији интензивне неге, којој је приступ иначе ограничен, одржао конференцију за новинаре.

То је, додају, према сопственом признању, урадио самоиницијативно, без било чијег одобрења, а све да би стекао „личну и политичку корист" и „увећање политичке популарности".

Све те оптужбе лидер Српске напредне странке Милош Вучевић негира, тврдећи да су сва правила и процедуре испоштовани.

Вучићу, како каже, немају шта друго да ставе на терет, па га гоне због „посете повређенима".

Студенти за то време истичу да „само траже одговорност".

„То није био само бахат гест, већ и понижавање здравства и повређених људи - опечена кожа није рекламни пано, правда за њих је правда за све", изјавио је један од представника студената испред Првог основног тужилаштва у Београду.

Утврђивање ко је одговоран за тај случај био је шести захтев студената у блокади уз, између осталог, утврђивање одговорних за пад надстрешнице и повећање државног финансирања за високо образовање.

„Не морају никог да јуре, сам сам ушао - поносни Александар Вучић чија је идеја била да обновимо Клинички центар и зато што је тако модеран, ти људи су имали где да дођу.

„Шести захтев испуњен, сам сам то урадио, сам сам крив", одговорио је Вучић тада.

Погледајте видео о трагедији у Кочанима: 'Ја сам се спасила, моја сестра није'

Студенти га у кривичној пријави сада оптужују и да је „подстрекао сниматеље и новинаре" низа провладиних медија, попут Пинка и Курира, да „неовлашћено и без пристанка" повређених начине њихове фотографије и видео снимке.

Касније је и „подстрекао уреднике" тих медија да те фотографије и снимке објаве, такође без дозволе повређених у пожару у Кочанима, истичу.

У међувремену је, додају, неовлашћено износио у јавност њихове приватне податке.

„Јавни тужилац је тај који би требало да процени квалификацију кривичног дела", каже Ракић Водинелић.

„Имајући у виду да је снимак тога јавно објављен, требало би да га барем позове да се изјасни, али не верујем да ће се то десити, вероватно ће завршити у некој фиоци".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]