Узгајање алги: Нови начин размишљања о производњи хране

    • Аутор, Ејдриен Мари
    • Функција, ББЦ технологија
  • Време читања: 5 мин

У близини највец́е геотермалне електране на Исланду, у великом складишту, налази се нека врста затворене фарме високе технологије која не личи ни на ништа што сам до сада видела.

Под чудним ружичасто-љубичастим сјајем, чује се зујање осветљених панела и клокот воде кроз цилиндричне стубове, док будуће микроалге расту.

Овде је исландска компанија Вакса Технолоџиз (Ваxа Тецхнологиес) развила систем који користи енергију и друге ресурсе из оближње електране за култивисање ових сиц́ушних водених организама.

„То је нови начин размишљања о производњи хране", каже генерални директор Кристин Хафлидасон док ме води у обилазак фарме која изгледа као свемирски објекат.

Током вец́ег дела наше историје, људи су јели морске алге, познате и као микроалге.

Али њихов сиц́ушни сродник, микроалге су биле мање уобичајен извор хране, иако су се вековима јеле у древној Централној Америци и Африци.

Сада научници и предузетници све више истражују могућност да микроалге постану хранљива и одржива храна.

Око 35 минута вожње од главног града Рејкјавика, на фарми компанија Ваксе производе се микроалге Нанноцхлоропсис, како за људску исхрану, тако и храну за узгој рибе и шкампа.

У овом објекту се такође узгаја врсту бактерије под називом Артхоспира, такође познату и планктонско плаво-зелена алга, јер има слична својства као микроалге.

Када се осуши, позната је као спирулина и користи се као дијететски суплемент, састојак за храну и као светло-плава боја за храну.

Процес фотосинтезе у овим сићушним организмима се одвија тако што хватају енергију из светлости да апсорбују угљен-диоксид (ЦО2) и ослободе кисеоник.

„Алга једе ЦО2 или претвара ЦО2 у биомасу", објашњава Хафлидасон.

„То су климатски позитивно".

Фарма Вакса је јединствена.

То је једино место где је узгој алги интегрисан са геотермалном електраном, која снабдева чисту електричну енергију, испоручује хладну воду за узгој, топлу воду за грејање, па чак и цеви кроз које иде емисија ЦО2.

„На крају је то климатски позитивно", каже Асгер Мунк Смит-Јенсен, консултант за прехрамбену технологију на Данском технолошком институту који је коаутор студије о процени утицаја производње спирулина у објекту компаније Ваксе на животну средину.

„Открили смо и релативно мали угљенични отисак, како у погледу коришц́ења земљишта тако и воде".

Да би се обезбедио систем који је климатски прихватљив, неопходна је енергија из обновљивих извора 24 сата, доток ЦО2 и хранљиве материје са ниским угљичним отиском, а он мисли да то није лако обезбедити.

„Постоји огроман унос енергије за покретање ових фото-биореактора и морате вештачки да симулирати Сунце, тако да вам је потребан извор светлости високе енергије", објашњава он.

„Мој главни закључак је да треба да користимо ове области (попут Исланда) где имамо изворе енергије који су мање штетни по животну средину за производњу енергетски интензивних производа", додаје Мунк Смит-Јенсен.

На фарми се пењем на уздигнуту платформу, где сам окружена бучним модуларним јединицама званим фото-биореактори, где уместо сунчеве светлости хиљаде и хиљаде ситних црвених и плавих ЛЕД светала подстичу раст микроалги, а обезбеђује им се и вода и хранљиве материје.

„Више од 90 одсто фотосинтезе обавља се унутар врло специфичних таласних дужина црвене и плаве светлости", објашњава Хафлидасон.

„Обезбеђујемо им само светло које користе".

Сви услови су строго контролисани и оптимизовани вештачком интелигенцијом, додаје он.

Око седам одсто рода бере се дневно и брзо се обнавља новим.

Овај објекат може да произведе до 150 тона алги годишње и планира да прошири капацитете.

Пошто су алге богате протеинима, угљеним хидратима, омега-3 масним киселинама, и витамином Б12, Хафлидасон верује да би узгој микроалги на овај начин могао да помогне да се реши проблем недостатка хране у свету.

Многе друге компаније верују у потенцијал микроалги, а процењује се да ц́е вредност тржишта достићи 25,4 милијарде долара до 2033. године.

Данско стартап предузеће Алгиецел испитује преносиве модуле величине контејнера са фото-биореакторима који би могли да се повежу са индустријама које емитују угљеник и хватају ЦО2, док истовремено производе храну за људе и животиње.

Алге се такође користе у козметици, фармацији, као биогориво и замена за пластику.

Микроалге би такође можда могле да се производе у свемиру.

У пројекту који финансира Европска свемирска агенција, Дански технолошки институт планира да тестира да ли микроалге могу да се узгајају на Међународној свемирској станици.

И поред великих улагања, проћи ће неко време пре него микроалге постану свакодневни део наше исхране.

Потребно је још много да се уради, каже Мунк Смит-Јенсен.

Истиче да текстури недостаје чврстоц́а.

А морске алге могу да имају укус „рибе".

„Али постоје начини да се то превазиђе", додаје он.

Постоји и друштвено питање.

„Да ли су људи спремни за то?

„Како да се направе да сви желе да их једу?".

Малене Лихме Олсен, научница за храну на Универзитету у Копенхагену, у Данској, која истражује микроалге, каже да је потребно више истраживања о њиховој хранљивој вредности.

„Зелене микроалге (хлореле) имају веома јак ц́елијски зид, тако да може да нам буде тешко да их сваримо и добијемо све хранљиве материје", каже она.

За сада, додаје, боље је да се микроалге додају главним намирницама као што су тестенине и хлеб како би се побољшао укус, текстура и изглед.

Међутим, Олсен верује да су микроалге изгледна храна у будуц́ности.

„Ако упоредите хектар усева соје у Бразилу и замислите да имамо хектар алги, могли бисте да произведете 15 пута више протеина годишње (из алги)".

На фарми гледам зелени бућкуриш који уопште не изгледа укусно.

То су узгајане микроалге из којих је исцеђена вода и које су спремне за даљу обраду.

Хафлидасон ми нуди да пробам, и мада нерадо узимам мало и откривам да је укус неутралан и да има текстуру тофу сира.

„Апсолутно не предлажемо да било ко треба да једе зелени бућкуриш", шали се Хафлидасон.

Уместо тога, прерађене алге су састојак за свакодневну храну, а у Рејкјавику једна пекара прави хлеб са спирулином, а теретана је ставља у смутије.

„Нец́емо мењати оно што једете.

„Само ц́емо променити хранљиву вредност хране коју једете", каже он.

Погледајте видео: Пивара користи алге како би смањила емисију угљен-диоксида

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]