Немачка одлучила да препусти историју прошлости и припрема се за рат

Ракетни бацач диже облак смеђе прашине у ваздух док јури преко поља ка линији паљбе.

Неколико тренутака касније, чује се одбројавање војника, од „пет" до „пали!", после чега ракета грми у небо.

Експлозије и детонација са таквих војних вежби толико су уобичајене да их становници оближњег месташца Мунстер више и не примећују.

Али живот овде постаће ускоро још гласнији.

Немачка војска Бундесвер недавно је добила зелено светло за масивно повећање улагања, након што је парламент гласао да изузме трошење на одбрану из строгих правила о дуговањима.

Највиши генерал у земљи каже за ББЦ да је новчани подстицај хитно потребан зато што он верује да се руска агресија неће зауставити на Украјини.

„Угрожава нас Русија. Угрожава нас (руски председник Владимир) Путин. Морамо да урадимо све што је неопходно да бисмо одбили ту претњу", каже генерал Карстен Бреуер.

Он упозорава да НАТО мора да буде спреман за могући напад колико већ у наредне четири године.

„Не ради се о томе колико је времена мени потребно, већ више о томе колико времена ће нам Путин дати да се припремимо.

„А што пре будемо спремни, то боље", каже шеф одбране отворено.

Заокрет

Руска инвазија на Украјину дубоко је променила начин размишљања у Немачкој.

Деценијама су људи овде били одгајани у атмосфери мира, свесни улоге коју је ова земља имала у прошлости у Европи.

„Започели смо два светска рата. Иако је прошло 80 година од окончања Другог светског рата, идеја да Немачка треба да се клони сукоба и те како је и даље саставни део ДНК многих људи", објашњава Маркус Цајнер из Немачког Маршаловог фонда у Берлину.

Неки чак и сада остају неповерљиви према било чему што може да се доживи као милитаризам, а оружане снаге су хронично недовољно финансиране.

„Чују се гласови који упозоравају: 'Да ли смо стварно на правом путу? Да ли је наша процена претње тачна?'".

Кад је у питању Русија, Немачка је имала специфичан приступ.

Иако су земље као што су Пољска и Балтичке државе упозоравале против превеликог зближавања са Москвом - и повећавале трошење на одбрану - Берлин под бившом канцеларком Ангелом Меркел веровао је у пословање са њом.

Немачка је мислила да јој уводи демократизацију путем осмозе.

Али Русија је узела готовину и ипак напала Украјину.

И тако је у фебруару 2022. године запањени канцелар Олаф Шолц објавио национални заокрет у приоритетима, тзв. „Цајтенвенде".

Он је тада издвојио огромних 100 милијарди евра за појачање војске у земљи и одвраћање „ратних хушкача попут Путина".

Али генерал Бреуер тврди да то није било довољно.

„Мало смо попунили рупе, али ситуација је стварно лоша", присећа се он.

Поређења ради, он указује на велико трошење Русије на наоружање и опрему, једнако што се тиче залиха као и за прву линију фронта у Украјини.

Истиче и руски хибридни рат: од сајбер напада до саботажа, као и неидентификоване дронове изнад немачких војних положаја.

На све то додајте агресивну Путинову реторику и генерал Бреуер ту види „веома опасну мешавину".

„За разлику од западног света, Русија не размишља у оградама.

„Суштина није у мирнодопским и ратним периодима, за њу је све то један те исти континуитет: започнемо са хибридом, потом ескалирамо, па се вратимо.

„Због тога верујем да се суочавамо са аутентичном претњом", каже Бауер.

Он тврди да Немачка мора да реагује брзо.

'Премало свега'

Сурова процена шефа одбране о актуелном стању његових снага у складу је са скорашњим извештајем представљеним у парламенту.

Бундесвер, закључује се у њему, „има премало свега".

Ауторка извештаја, комесарка за оружане снаге Ева Хегл, открила је критичну несташицу која варира од муниције преко војника, па све до трошних касарни.

Она је проценила да би буџет само за радове на обнови износио око 67 милијарди евра.

Укидање плафона за дугове, који војсци дозвољава да узима зајам - у теорији, без ограничења - омогућиће приступ „сталном приливу" средстава за почетак решавања тог проблема, каже генерал Бреуер.

Овај историјски потез повукао је очекивани Шолцов наследник Фридрих Мерц, у журби која је затекла многе.

Он је поднео предлог у парламенту непосредно пре него што је распуштен после фебруарских избора.

Нови парламент, са антимилитаристичком левицом и крајњом десницом која симпатише Русију, могао је да буде мање благонаклон према њему.

Али „заокрет" који је Немачка започела 2022. године достигао је нови замајац ове године.

Недавна анкета ЈуГова показала је да 79 одсто Немаца још доживљава Владимира Путина као „веома" или „прилично" опасног по европски мир и безбедност.

А сада је 74 одсто исто рекло за Доналда Трампа.

Анкета је спроведена у Минхену после говора у ком се његов потпредседник Џеј Ди Венс острвио на Европу и њене вредности.

„То је био јасан сигнал да се нешто фундаментално променило у Сједињеним Америчким Државама", каже Маркус Цајнер.

„Не знамо куда Америка иде, али знамо да уверење да 100 одсто можемо да се ослонимо на америчку заштиту кад је у питање наша безбедност - више не постоји."

Остављање историје за собом

У Берлину, традиционално немачко подозрење према свему што има везе са војском чини се да убрзано бледи.

Осамнаестогодишња Шарлоте Крефт каже да су се њени властити пацифистички ставови променили.

„Стварно смо дуго времена веровали да је једини начин да се искупимо за зверства која смо починили у Другом светском рату да осигурамо да се то никад више не понови и мислили смо да морамо да се демилитаризујемо", објашњава Шарлоте.

„Али сада смо у ситуацији у којој морамо да се боримо за наше вредности и демократију и слободу. Морамо да се прилагодимо."

„Има много Немаца који још гаје чврсте ставове према великим улагањима у војску", слаже се Лудвиг Стајн.

„Али мислим да, узевши у обзир ствари које су се десиле у последњих неколико година, заправо не постоји друга опција."

Софи, млада мама, мисли да је улагање у одбрану сада „неопходно у свету у ком живимо".

Али Немачкој су потребне трупе једнако као и тенкови, а она је много мање спремна на то да њен син буде регрутован.

'Јесте ли спремни за рат?'

Бундесвер има само један стални регрутни центар, мали локал углављену између апотеке и продавнице ципела поред берлинске станице Фридрихштрасе.

Са луткама обученим у камуфлажне униформе у излогу и слоганима као што су „кул и зачињено", он жели да привуче мушкарце и жене у службу, али добија само шачицу позива сваки дан.

Немачка је већ пропустила циљ да појача властите редове за 20.000 војника, на укупно 203.000, и спусти просечну годину старости војника са 34.

Али амбиције генерала Бреуера су много веће.

Он нам је рекао да је Немачкој потребно додатних 100.000 трупа да би на одговарајући начин одбранила себе и источни бок НАТО - укупно 460.000, рачунајући и резервисте.

И зато он инсистира да је повратак служењу војног рока „апсолутно" неопходно.

„Нећете добити тих 100.000 без једног или другог модела регрутације", каже генерал.

„Не морамо да одлучимо сада који ће их модел довести. За мене је једино важно да добијемо те војнике."

Та расправа је тек започела.

Генерал Бреуер се очигледно позиционирао на самом прочељу иницијативе да се „заокрет" Немачке деси дубље и брже.

Уз његов срдачан, привлачан наступ, он воли да посећује регионалне градске куће и тамошњој публици постави питање: „Јесте ли спремни за рат?".

Једном приликом га је једна жена оптужила да ју је уплашио.

„Рекао сам јој: 'Не плашим вас ја, већ онај други тип!'", присећа се да јој је одговорио.

Мислио је на Владимир Путина.

Двојни „аларм за буђење" - руска претња и изолационистичка, неангажована Америка - сада звони гласно за Немачку, тврди генерал, и више не може да се игнорише.

„Постало је сада јасно свакоме од нас да морамо да се мењамо."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]