Како Запад помаже Русији да финансира рат против Украјине

Русија наставља да зарађује милијарде од извоза фосилних горива на Запад, показују подаци, што јој помаже да финансира инвазију на Украјину, која је почела пре четири године.

Од почетка инвазије у фебруару 2022. године, Русија је зарадила троструко више новца од извоза угљоводоника него што је Украјина добила у помоћи, коју су за њу издвојили њени савезници.

Подаци које је анализирао ББЦ показују да су западни савезници Украјине платили Русији више за њене угљоводонике него што су послали Украјини у помоћи.

Активисти тврде да владе у Европи и Северној Америци морају да ураде више како би спречиле да Русија финансира рат против Украјине сопственом нафтом и гасом.

Колико Русија још зарађује?

Приходи од продаје нафте и гаса кључни су за одржавање руске ратне машинерије у животу.

Нафта и гас чине скоро трећину руских државних прихода и више од 60 одсто њеног извоза.

После инвазије из фебруара 2022. године, украјински савезници су увели санкције на руске угљоводонике.

САД и Велика Британија су забранили руску нафту и гас, док је ЕУ забранила прекоморски увоз руске сирове нафте, али не и гаса.

Упркос томе, до 29. маја, Русија је зарадила више од 883 милијарди евра у приходима од извоза фосилних горива од почетка потпуне инвазије, што обухвата 228 милијарди евра из земаља које су увеле санкције, према Центру за истраживање енергије и чистог ваздуха (ЦРЕА).

Огроман део тог броја, 209 милијарди евра, потекао је из земаља чланица ЕУ.

Земље ЕУ наставиле су да увозе гас из цевовода директно од Русије све док Украјина није пресекла транзит у јануару 2025. године, а руска сирова нафта се и даље шаље цевоводима у Мађарску и Словачку.

Руски гас се још шаље цевоводима у Европу у све већим количинама преко Турске: подаци ЦРЕА указују на то да је његова количина порасла за 26,77 одсто у јануару и фебруару 2025. године у односу на исти период у 2024. години.

Мађарска и Словачка такође и даље добијају руски гас из цевовода преко Турске.

Упркос напорима Запада, руски приходи 2024. године од фосилних горива пали су за пуких пет одсто у односу на 2023. годину, заједно са сличним падом од шест одсто у количини извоза, према подацима ЦРЕА.

Прошле године је такође дошло до пораста од шест одсто у руским приходима од извоза сирове нафте, и девет одсто повећања из године у годину у приходима од гаса из гасовода.

Према руским проценама, извоз гаса у Европу скочио је 2024. године за и до 20 одсто, док је извоз течног природног гаса (ЛНГ) достигао рекордне висине.

Тренутно половина извоза руског ЛНГ-а одлази у ЕУ, тврди ЦРЕА.

Висока представница ЕУ за спољну и безбедносну политику Каја Калас каже да унија није увела „најјаче санкције" на руску нафту и гас зато што неке земље чланице страхују од ескалације сукоба и зато што је њихова куповина „јефтинија на кратке стазе".

Увоз ЛНГ-а није обухваћен најновијим, 17. пакетом санкција Русији који је одобрила ЕУ, али је усвојила план за окончање комплетног увоза руског гаса до краја 2027. године.

Подаци показују да новац који Русија заради од продаје фосилних горива доследно премашује помоћ коју Украјина добија од савезника.

Жеђ за горивом може бити препрека напорима Запада да ограничи способност Русије да финансира рат.

Маи Роснер, виша активисткиња групе за притисак Глобал витнес, каже да многи западни политичари страхују да прекид увоза руског горива може да доведе до пораста цене енергената.

„Код многих влада не постоји права жеља да заиста ограниче способност Русије да производи и продаје нафту.

„Влада сувише велики страх шта би то значило за светска тржишта енергената.

„Подвучена је црта испод тачке у којој би енергетска тржишта била сувише уздрмана или сувише избачена из колосека", рекла је она за ББЦ.

„Рупа у закону за рафинирање"

Поред директне продаје, део нафте који извози Русија завршава на Западу након што се обради у производе горива у трећим земљама захваљујући „рупама у закону за рафинирање".

Она се понекад разблажи сировом нафтом из других земаља.

ЦРЕА каже да је идентификовала три „рафинерије за прање" у Турској и три у Индији које обрађују руску сирову нафту и даље је препродају земљама које су увеле санкције.

Центар каже да је искоришћена руска сирова нафта у вредности од 6,1 милијарду евра за прављење производа за земље које су увеле санкције.

Индијско министарство за нафту критиковало је извештај ЦРЕА као „обмањујући покушај да се укаља имиџ Индије".

„Те земље знају да су државе које су увеле санкције спремне то да прихвате.

„То је рупа у закону. Потпуно је легално.

„Сви су тога свесни, али нико се заправо не бави тиме да то реши на значајнији начин", каже Ваибхав Рагунандан, аналитичар из ЦРЕА.

Активисти и стручњаци тврде да западне владе имају на располагању оруђа и средства да зауставе прилив прихода од нафте и гаса у касу Кремља.

Према бившем руском заменику министра за енергетику Владимиру Милову, који је сада тврдокорни противник Владимира Путина, требало би боље спроводити санкције уведене за трговину руским угљоводоницима, посебно ограничење за цену нафте које је усвојила група земаља Г7, а за које Милов каже да „не функционише".

Он се, међутим, плаши да ће реформа америчке владе, коју је покренуо председник Доналд Трамп, омести агенције као што је америчко Министарство финансија или Канцеларија за контролу стране имовине (ОФАЦ), који су кључни за спровођење санкција.

Други начин је стални притисак на руску „флоту из сенке", танкере који учествују у заобилажењу санкција.

„То је сложен хируршки захват.

„Морате периодично да објављујете контингенте нових санкционисаних бродова, фиктивних компанија, трејдера, осигуравача, итд, на сваких неколико недеља", каже Милов.

Према њему, то је област у којој су западне владе биле много ефикасније, нарочито после увођења нових санкција одлазеће администрације Џозефа Бајдена у јануару 2025. године.

Маи каже да би забрана извоза руског ЛНГ-а у Европу и затварање рупе у закону за рафинирање у западним јурисдикцијама били „важни кораци да се доврши раздвајања Запада од руског угљоводника."

Према Рагунандану из ЦРЕА, било би релативно лако за ЕУ да се одрекне увоза руског ЛНГ-а.

„Педесет одсто извоза њиховог ЛНГ-а усмерено је ка Европској унији, а само пет одсто укупне потрошње ЛНГ гаса у ЕУ 2024. године потицало је из Русије.

„Дакле, ако ЕУ одлучи да потпуно пресече руски гас, то ће нашкодити Русији много више него што ће нашкодити потрошачима у Европској унији", рекао је он за ББЦ.

Погледајте видео: Америка и Русија - више од 200 година (не)пријатељства

Трампов план цене нафте за окончање рата

Стручњаци које је интервјуисао ББЦ одбацили су Трампову идеју да ће се рат са Украјином окончати ако ОПЕК спусти цене нафте.

„Људи у Москви се смеју овој идеји, зато што је страна која ће највише бити оштећена америчка индустрија нафте из уљних шкриљаца, најмање трошковно-конкурентна нафтна индустрија на свету", каже Милов за ББЦ.

Рагунандан каже да је цена руске производње сирове нафте такође нижа него у земљама ОПЕК-а, као што је Саудијска Арабија, тако да би оне биле оштећене нижом ценом нафте пре него Русија.

„Нема шансе да Саудијска Арабија пристане на то. То је већ покушано раније и то је довело до сукоба Саудијске Арабије и Америке", каже он.

Роснер каже да постоје и морални и практични проблеми са тим што Запад купује руске угљоводнике док истовремено подржава Украјину.

„Сада имамо ситуацију у којој финансирамо агресора у рату који осуђујемо, а такође финансирамо и отпор том рату", каже она.

„Ова зависност од фосилних горива значи да смо препуштени хировима енергетских тржишта, светских произвођача енергената и непријатељски настројених диктатора."

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]