Како су дивље медоносне пчеле постале угрожене и шта то значи за пчеларство

„Где је мед, ту је здравље", каже народна изрека.

Али меда нема без пчела, а неких врста овог инсекта све је мање, пошто су све угроженије.

Међу стотинама опрашивача, које је међународно тело за очување природе ставило на листу угрожених у Европи, нашле су се и дивље медоносне пчеле.

Пошто се оне гнезде у старим деблима, на напуштеним таванима, пукотинама грађевина, истраживачима је било изазовно да прикупе податке.

Ове дивље радилице припадају истој врсти као и медоносне пчеле из кошница, али за разлику од њихових рођака о којима брине човек, саме проналазе храну и склониште.

„Дивље медоносне пчеле су чувари генетичке разноврсности у оквиру врсте медоносних пчела - Apis mellifera.

„Очување генетичке разноликости може бити пресудно за опстанак свих медоносних пчела и пчеларства у будућности", говори Јована Била Дубаић, доценткиња Биолошког факултета у Београду.

Она је заједно са још 14 научника, окупљених у организацији Хонеy Бее Wатцх учествовала у припреми података на основу који је на крају ова популација проглашена за угрожену на Црвеној листи Међународне уније за заштиту природе (ИУЦН), коју су основале Уједињене нације.

У класификацији ИЦУН-а постоје још два степеника - критично угрожена и изумрла у дивљини - пре него што дође до потпуног нестанка врсте на планети.

У време када је објављен претходни ИУЦН извештај 2014, за више од половине врста пчела, међу њима и популације медоносних пчела које слободно живе, није било довољно података да би се могао оценити њихов статус.

У новом извештај тај проценат је сведен на 14 одсто, што последњу процену чини најобухватнијом до сада, саопштио је ИУЦН.

„Најтужније је када за неку врсту немате податке јер тада нити било шта можете да тврдите о њеном статусу, нити можете нешто да урадите", говори Јована Била Дубаић.

Захваљујући подацима које су истраживачи из више европских држава прикупљали о дивљим медоносним пчелама током више од две године, сада је познато да њихов број опада.

И друге врсте пчела, међу којима су и бумбари, али и опрашивача попут лептира нашли су се ове године међу угроженима.

Од око 2.000 врста пчела у Европи, десет одсто је пред ризиком од изумирања.

Број угрожених врста лептира порастао је за 76 одсто у односу на 2014, кад је последњи пут Црвена листа ажурирана.

„Опрашивачи попут пчела и лептира су кључни за наше здравље, храну и привреду.

„Захваљујући њима, имамо воће, поврће и семе које нас храни. Заправо, четири од пет врста усева и дивљег цвећа у Европској унији зависи од опрашивања инсеката", рекла је Гретл Агилар, генерална директорка ИУЦН-а.

Иако изазови постоје, сврставање на Црвену листу „осветљава решења и помаже нам да обезбедимо будућност у којој ће се и људи и природа развијати", додала је.

Шта све угрожава дивље опрашиваче?

Климатске промене, уништавање станишта и раширена употреба пестицида заједно су утицали да многе врсте опрашивача постану угрожене.

Дивље медоносне пчеле суочене су са још једним изазовом, а то су „лоше пчеларске праксе", каже Јована Била Дубаић.

„Матице се увозе, премештају из једне у другу земљу, и пчеле се укрштају из различитих делова света.

„Тако долазимо до тога да су пчеле све сличније и самим тим све мање отпорне на факторе који их угрожавају", објашњава.

Иако иза свега не стоји лоша намера пчелара, оваква пракса може да има далекосежне последице, упозорава научница.

„Треба да сачувамо те фине генетичке разлике, јер са свим променама које нас чекају, и са измењеном климом и повећаном употребом пестицида, не знамо шта ће од тог сета гена бити предност у будућности", каже.

То што су се нашле међу угроженима, за дивље медоносне пчеле је тек први корак, после кога треба да уследи њихова заштита кроз законе, стратегије и препоруке.

Јована Била Дубаић каже да за почетак можемо да не сечемо стара стабла, којих се лако одричемо, иако могу бити склоништа за дивље медоносне пчеле.

„Треба боље да се контролише увоз матица из других земаља, али и да се ограничи број кошница са медоносним пчелама тамо где има доста дивљих друштава", набраја.

Све више врста у опасности

Према новој Црвеној листи, одређене врсте бумбара, опрашивача махунарки, и дивљих пчела, захваљујући којима живи дрвеће попут јавора и врбе класификоване су као угрожене.

Једна врста пчела копачица Simpanurgus phyllopodus, која се може наћи само у Европи, сада је означена као критично угрожена.

Нова Црвена листа открива и да је више од 40 одсто врста лептира, јединствених за европски континент, у опасности или су близу тога.

Мадеирски велики бели лептир Pieris wollastoni, са португалског острва Мадеире, званично је проглашен изумрлим.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]