Шта Трампове царине значе за Србију

Србија је међу првих десет у свету, али се томе нико неће радовати.

Амерички председник Доналд Трамп увео је нове царине на робу из више од 180 земаља и територија, а стопа од 37 одсто на српске производе већа је од оних разрезаних другим балканским земљама.

Америчке царинске стопе Србији су „међу највишим у Европи”, а то показује да су у Вашингтону „проценили да Србија намеће значајне трговинске баријере за америчке производе”, каже економсткиња Гордана Булатовић за ББЦ на српском.

То би могло да има „вишеструке негативне последице", упозорава она.

Српска привреда би могла да остане без „135 до 175 милиона евра" на годишњем нивоу, процењује Булатовић.

„То је приближно 0,3 до 0,4 одсто бруто домаћег производа, и могло би угрозити 5.000 до 7.000 радних места у погођеним секторима.

„Важно је нагласити да ово представља само прву рунду ефеката, дугорочни утицај могао би бити знатно већи", сматра економисткиња.

Укупна трговинска размена између Србије и Америке у 2024. износила је више од 1,4 милијарде долара.

Србија је извезла мање робе него што је увезла и то за скоро 70 милиона долара, према подацима Републичког завода за статистику (РЗС).

Царине земаља у региону су ниже: за Босну и Херцеговину 35, Северну Македонију 33, за Црну Гору, Албанију и Косово 10, а за Европску унију 20 одсто, наводи се у извршној наредби Доналда Трампа.

Какве последице чекају Србију?

Царине од 37 одсто би могле да смање потражњу за српским производима у Америци за трећину, сматра Булатовић.

„Када купац у Америци мора да плати 37 евра више на производ вредан 100 евра, природно је да ће потражња опасти, а многи ће се окренути конкурентима из земаља с нижим царинама", наводи пример.

Неједнакост царинских стопа у земљама региона би могла да доведе до јаза у привлачности производа на америчком тржишту.

Идентични производ из Црне Горе, на пример, тако ће бити 27 одсто јефтинији на америчком тржишту од српског, каже Булатовић.

„Чак и ако је српски произвођач за пет одсто ефикаснији, његова коначна цена у САД након царине биће 131, што је и даље значајно скупље од црногорског производа који кошта 110 евра", додаје.

Осим што ће директни извоз у Америку бити отежан, српска привреда ће и посредно бити на удару.

Око 60 одсто извоза из Србије чини пласман робе у земље Европске уније, које ће убудуће бити погођене царинама Америке у висини од 20 одсто.

„Српски полупроизводи који се уграђују у европске финалне производе намењене америчком тржишту изгубиће конкурентност", каже Булатовић, виша саветница у Комисији за заштиту конкуренције.

Неколико индустријских сектора могло би да буде на удару, посебно металска индустрија са процењеним губитком од око 27 милиона евра годишње, сматра она.

„Аутомобилска индустрија је у посебно рањивом положају и могла би изгубити око 45 милиона евра", процењује Булатовић.

Губици од око 20 милиона евра могли би да погоде пољопривреду, сектор електричне опреме и машина око 19 милиона евра, а индустрију гуме и пластике око 13 милиона евра, додаје.

„На годишњем нивоу можемо очекивати пад БДП-а од 0,5-0,6, па чак до један одсто", рекао је Вељко Мијушковић, професор Економског факултета у Београду, за Радио-телевизију Србије.

Српски сектор информационих технологија (ИТ) је такође велики извозних услуга у Америку, али он не би требало да буде обухваћен санкцијама, пише магазин Форбс Србија.

Укупан извоз услуга из Србије у САД прошле године је износио 1,8 милијарди евра, „пре свега у области ИТ", каже Бојан Станић из Привредне коморе Србије за агенцију Бета.

Погледајте како је Доналд Трамп представио нове трговинске мере:

Последица царина могло би да буде и слабљење динара, јер је његова вредност „прецењена у односу на евро, а силом прилика сада ће тај однос постајати све реалнији", сматра економиста Божо Драшковић.

„Ако економија расте, и извоз расте и позиција валуте, а ако нема извоза, него се курс одржава задуживањем, цена 'забаве' ће се једног дана платити, јер ништа не траје бесконачно", казао је за телевизију Н1.

Знатне разлике у висини стопе царина за робу из Србије и других земаља Балкана могле би да доведу до промена модела трговине и стварања нових економских односа у којима ће се пре бирати државе са нижим стопама, наглашава Булатовић.

„Србија ће морати да пронађе начине да неутралише ову конкурентску ману", каже Булатовић.

То је могуће учинити дипломатским путем и тражити да се одлуке промене, тражењем нових тржишта за извоз или улагањем у оне секторе који имају посебан царински режим, указује она.

Колико и којом робом тргују Србија и Америка?

Извоз Србије у Америку износио је у 2024. години нешто више од 670 милиона долара, док је роба вредна више од 739 милиона долара отишла у супротном смеру, према подацима РЗС.

Србија је у Америку највише извозила гуме за аутомобиле (22,9 одсто од укупног извоза у САД), затим оружје и муницију, моторе са унутрашњим саговревањем, пумпе за течност и ротационе електричне машине, показују подаци Привредне коморе Србије.

Из Америке је у ову балканску земљу увезено највише неелектричних машина и мотора, летелица, аутомобила, хемијских производа и медицинских инструмената.

Зашто су царине за робу из Србије високе?

Формула коју је Канцеларија трговинског представника САД применила за израчунавање висине царина за сваку земљу „релативно је једноставна у концепту, али сложена у примени", каже Гордана Булатовић.

Царине су тако одређене да би се трговински дефицит са одређеном земљом сведе на нулу, објашњено је у саопштењу.

У Вашингтону су проценили да Србија поставља „трговинске баријере" од чак 74 одсто за америчке производе, па је реципрочна стопа „постављена на отприлике половину онога што САД сматрају да Србија 'наплаћује' њима."

„Што је виша процењена трговинска препрека коју нека земља намеће САД, то је виша и реципрочна царинска стопа коју ће САД наметнути тој земљи", закључује Булатовић.

Трампове мере могу да се посматрају и кроз политичку призму, упркос образложењу из Беле куће да се ради само о трговинским принципима.

„Трамп једноставно дели земље по њиховом односу према САД, тако и уводи царине", каже економиста Љубодраг Савић за телевизију Блумберг Адрија.

„На пример, Црногорцима и Албанцима је увео 10 одсто царина, а нама 37 одсто.

„Очигледно је политички мотивисана одлука и порука је врло јасна – уведите санкције Русији и све ће бити у реду", каже Савић.

'Збуњени смо због драстичне казне': Привредна комора Србије

Није јасно на који начин је утврђен износ од 37 одсто царине на увоз српске робе у Америку, кажу из Привредне коморе Србије (ПКС).

"Збуњени смо и тренутно не знамо зашто је Србија тако драстично кажњена тим царинама и нашла се у групи од десет најкажњенијих међу укупно 185 држава", рекао је Бојан Станић, помоћник директора Сектора ПКС за стратешке анализе, услуге и интернационализацију, агенцији Бета.

Како каже, постоји простор за дипломатске преговоре о смањењу царина, као што је случај са одлагањем америчких санкција Нафтној индустрији Србије (НИС).

Европски и светски званичници углавном су негативно реаговали на мере Доналда Трампа, а из Брисела и Пекинга најављују да ће брзо одговорити на увођење царина.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]