Зашто Зеленски не може и не жели да се одрекне Крима

После више од три године рата, питање територије остаје једна од највец́их препрека миру у Украјини.

Украјинско полуострво налази се на Црном мору, на самом југу земље.

Више од деценије је под под руском влашћу након што га је Русија незаконито анектирала 2014. године.

Због положаја на украјинској обали стратешки је значајан за Русију.

Руски председник Владимир Путин је испрва негирао да је имао било какве везе са заузимањем Крима у фебруару 2014. године, када су мистериозни маскирани командоси у неидентификованим зеленим униформама заузели локални парламент и раширили се преко читавог полуострва.

Ти „мали зелени људи" означили су почетак руског рата против Украјине, који је кулминирао потпуном инвазијом 2022. године.

За америчког председника Доналда Трампа, украјинско јужно полуострво је „изгубљено пре много година" и није чак ни „део разговора" у мировним преговорима.

Али за Зеленског би одрицање од Крима као неотуђивог дела Украјине било недопустиво.

Речима опозиционе посланице Ирине Герашченко, „територијални интегритет и суверенитет је за Украјину и Украјинце црвена линија која се не може прећи".

Трампов аргумент је био „ако (украјински председник) Владимир Зеленски толико жели Крим, што се за њега нису борили пре 11 година кад је предат Русији без испаљеног метка".

Мало метака јесте било испаљено, али је Крим био заузет под претњом оружјем у тренутку вакуума власти.

Путин је касније признао да је осмислио отимање територије на целовечерњем састанку са својим званичницима неколико дана након што је украјински проруски лидер свргнут с власти у Кијеву.

Крим је камен спотицања за Трампа

За америчког лидера коме се жури да закључи мировни споразум, Крим би могао да постане велики камен спотицања.

Трамп је у праву кад каже да су мале шансе да ће Украјина повратити Крим у догледној будућности и он је у реалности - де факто - под руском контролом.

Али то је далеко од признавања да је то легално.

Зеленски се позива на „Кримску декларацију" из 2018. године Трамповог тадашњег државног секретара Мајка Помпеа.

Помпео је изјавио да Америка одбацује „руски покушај анексије Крима" и обавезао се да ће наставити да му се опире све док украјински територијални интегритет не буде био повраћен.

Импликација Зеленског је да је Трамп подржао Украјину по питању Крима тада и да треба тога да се држи и сада.

Ако преотимање територије коју не признаје међународна заједница буде одобрена од САД као нешто легално, шта ће то значити за међународно право и начела повеље Уједињених нација?

Недељама након што је отпочео потпуни руски рат, постојао је првобитни предлог из Истанбула да се ово питање замрзне за касније како би Русија и Украјина могли да га решавају у наредних 10-15 година.

Идеја се није примила, али је то био један од начина да се премости овај камен спотицања.

Зеленски спутан украјинским уставом

Зеленски чврсто стоји иза тога да нема овлашћење да се одрекне Крима: „Нема о чему ту да се разговара. То је противно нашем Уставу."

У Члану 2 Устава наводи се да украјински суверенитет „важи за читаву његову „територију" која је „у оквирима њених садашњих граница недељива и неповредива".

Било каква промена украјинске територије мора да иде на национални референдум, који мора да одобри украјински парламент.

Није само председник Трамп тај који има проблема са Кијевом.

Русија такође види украјински устав као „препреку" мировним напорима.

Устави могу да се мењају, али не док је Украјина у ратном стању.

Признавање руске илегалне анексије не би само било црвена линија за Украјину, већ би представљало застрашујући преседан за земље као што су Румунија која се граничи са Црним морем.

Преседан би се осетио много даље од Црног мора.

Да ли Русија полаже право на Крим?

Из историјских разлога, Руси одавно доживљавају Крим као део њихове властите територије и Путин је говорио о „живој и нераскидивој вези" са полуострвом, са његовим одмаралиштима на Црном мору и благородном летњом климом.

Али је Крим заједно са остатком Украјине гласао за независност од Совјетског Савеза током распада земље 1991. године, а Кијев је дозволио Русији да изнајми луку Севастопољ као базу за Црноморску флоту.

После његове анексије 2014. године, Путин је желео да учврсти руску контролу над Кримом, прво са двадесет километара дугим мостом изграђеним преко Керчког мореуза 2018. године, а потом и заузимањем копненог моста дуж обале Азовског мора 2022. године.

Путин је сматрао да исправља неправду почињену Русији кад је совјетски лидер Никита Хрушчов доделио Крим Украјини 1954. године.

Русија, рекао је он, „није напросто била покрадена, већ опљачкана".

Крим је прво анектирала царска Русија под Катарином Великом 1783. године и углавном је остао део Русије све до Хрушчовљеве одлуке.

И Русија и Украјина су биле совјетске републике тако да то није представљало велику ствар за Кремљ 1954. године.

Више од половине становништва Крима било је руско, углавном због тога што је оригинално већинско становништво, Кримски Татари, било депортовано под совјетским диктатором Стаљином 1944. године.

Татари су могли да се врате на Крим из изгнанства тек после 1989. године, када је Совјетски Савез почео да се распада, и сада чине око 15 одсто кримског становништва.

Русија је на брзину организовала референдум у марту 2014. године, али је га је Запад одбацио као „шараду", а Генерална скупштина УН усвојила је резолуцију којом је подржан украјински суверенитет.

Међународни кривични суд донео је одлуку да се руска активност на Криму своди на „текућу окупацију".

Рефат Чубаров, председавајући Меџлиса, тела које заступа Кримске Татаре, инсистира да Украјина мора категорички да одбије било какве територијалне уступке у замену за мир.

„Крим је дом изворног народа Кримских Татара и интегрални део Украјине", рекао је он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]