Шта значи повратак Москве на разговоре са Америком

Лавров и Рубио

Аутор фотографије, Reuters

Потпис испод фотографије, Део делегације Русије, коју предводи шеф дипломатије Русије Сергеј Лавров, на преговорима у Ријаду
    • Аутор, Сара Рејнсфорд
  • Време читања: 3 мин

Призор високих руских и америчких званичника иза огромног преговарачког стола није уобичајен.

Многима, а пре свега Украјинцима, тежак је за прихватање.

У Саудијској Арабији, Москва је постигла много: после три године свеопштег рата против суседа и изолације Запада, поново се нашла за „главним столом" светске дипломатије.

И не само то, Русија је гледала на свет као да је она та која одлучује.

Чак и док сирене за ваздушне нападе настављају да се оглашавају широм Украјине, то је управо слика коју Москва жели да пројектује.

Ово није била поражена Русија, принуђена да седне за преговарачки сто.

Више је личило на то да САД позивају агресора да изнесе своје услове.

Истина, амерички званичници су ушли у процес уз објашњење да желе да виде да ли је Русија озбиљна по питању мира.

Међутим, председник САД Доналд Трамп је вец́ донео закључке. Прошле недеље, након што је телефоном разговарао са руским председником Владимиром Путином, најавио је да руски лидер „жели да људи престану да умиру".

Трамп је могао да одговори тако што ц́е му рец́и да повуче све своје трупе.

Уместо тога, очигледно жели да склопи договор са Москвом да оконча рат, као што је обец́ао бирачима, и настави даље.

После више од четири сата разговора у Ријаду, амерички државни секретар Марко Рубио јавио се новинарима и саопштио да су договорени први кораци ка преговорима, уз формирање тимова на обе стране.

Закључио је да је Русија спремна да се укључи у „озбиљан процес" за окончање рата.

Али зашто је био тако сигуран?

Преко пута стола био је министар спољних послова Сергеј Лавров, који је још увек под санкцијама због онога што је Министарство финансија САД назвало „бруталним ратом који је Русија одабрала".

Лавров је руским медијима рекао да су САД предложиле мораторијум на нападе на енергетску инфраструктуру.

„Објаснили смо да никада нисмо угрозили цивилно снабдевање енергијом и да циљамо само оно што директно служи украјинској војсци", одговорио је.

То није истина.

Лично сам прошла кроз рушевине цивилних електрана које је Русија директно гађала пројектилима.

Ово је земља са којом САД покушавају да се ангажују, иако има довољно доказа да јој се не може веровати.

Русија је такође показала нулте знаке попуштања у било чему: зашто би, када се Трампова администрација вец́ сложила да Украјина никада нец́е уц́и у НАТО, као што Москва захтева, и да нец́е добити назад своју окупирану земљу?

Зато, за савезнике Украјине, слика америчких и руских званичника који седе за сјајним саудијским столом није једина која буди немир. Него и начин на који су разговарали.

„Постављање терена" за будуц́а улагања звучи као обец́ање о повлачењу санкција: нема казне за агресорски рат Русије, само награда.

Ово су, наравно, почеци.

Међутим, у Москви, званичници и државни медији осец́ају да се Русија враћа тамо где верује да припада: лицем у лице са САД, равноправна.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]