Злогласни затвор у Сирији: Мапирање Асадове „људске кланице"

Од пада Асадовог режима у недељу, 8. децембра, сиријски цивили који се надају било каквим вестима о родбини, упутили су се ка најтајновитијем и најозлоглашенијем затвору у земљи по имену Сајднаја.

Основан раних 1980-их, у градићу тридесетак километара северно од престонице Дамаска, Сајднаја је место у којем је породица Асад деценијама држала противнике режима.

Прича се да је у затвору који групе за заштиту људских права називају „људском кланицом" - затворено, мучено и погубљено хиљаде људи од почетка сиријског грађанског рата 2011. године.

Нацрт Сајднаје био је строго чувана тајна, а слике из унутрашњости затвора никад нису виђене раније.

Детаљи о унутрашњем распореду затвора могу да се утврде само на основу разговора са бившим чуварима и затвореницима.

Али информације група за заштиту људских права и америчког Стејт департмента нуде увид у зграду која је постала моћан симбол Асадове бруталне и репресивне владавине.

Пространа „кланица"

Сајднају су деценијама водиле сиријска војна полиција и војна обавештајна служба, а њена градња започела је раних 1980-их.

Први затвореници стигли су у установу од 1,4 квадратна километра 1987. године - 16 година од почетка владавине председника Хафеза ал-Асада, Башаровог оца.

Кад је постао потпуно оперативан, затвор је садржао два главна објекта за држање затвореника.

Бела зграда је, према групама за заштиту људских права, углавном настала да би држала војне официре и трупе осумњичене за нелојалност режиму.

Била је то грађевина у облику слова Л на југоистоку пространог комплекса.

Црвена зграда, главни затвор, била је за противнике режима, који су испрва били осумњичени за припадност исламистичким групама.

Ово крило било је славно по препознатљивом облику слова Y, са три права ходника која су се ширила од централног чворишта.

У обе зграде могло је да буде смештено између 10.000 и 20.000 људи, према групама за заштиту људских права које су разговарале са пуштеним затвореницима.

На снимцима који круже друштвеним мрежама од 8. децембра, а чију је аутентичност потврдио ББЦ тим за проверу информација, види се велика соба за надзор у затвору, испуњена екранима безбедносних камера на којима се виде наизглед десетине затворских ћелија.

Извештај Амнести интернешенела из 2017. године који цитира бивше чуваре из затвора показао је да је после почетка сиријског грађанског рата 2011. године Бела зграда била испражњена од постојећих затвореника и уместо њих припремљена да прими људе притворене због учешћа у протестима против режима председника Башара ал-Асада.

Један бивши официр рекао је за Амнести да је „после 2011. године, Сајднаја постала главни политички затвор у Сирији".

Организација се такође позвала на сведочанства других бивших затвореника који су тврдили да су људи држани у Црвеној згради често били излагани разним методама тортуре, међу њима свирепим премлаћивањима, силовању и ускраћивању приступа храни и лековима.

Смештена испод Беле зграде била је оно што су људи који су говорили за Амнести називали „собом за погубљење", где су притвореници из Црвене зграде били пребацивани да би били обешени.

Један бивши чувар рекао је да би списак оних који треба да буду погубљени из Црвене зграде стизао у време ручка.

Трупе би потом одвеле одређене за смрт у подрумску ћелију , где је понекад било и до 100 људи, које су премлаћивали.

Погледајте видео: Потрага за несталим затвореницима у Сирији

Затвореници који су говорили за Амнести испричали су да су притвореници из Црвене зграде углавном били „пребацивани" у глуво доба ноћи, обично између поноћи и 03:00 сата.

Притвореници са повезом преко очију потом су спровеђени низ степениште до „собе за погубљење" у југоисточном делу Беле зграде, пре него су их одводили уз метар високу платформу са десет омчи о које су били обешени.

Према Амнестију, 2012. године ова соба је била проширена, са другом платформом са још 20 омчи.

На снимку који су поделили медији повезани за побуњеницима после пада режима, борци су изложили десетине омчи које су пронашли у собама по Сајднаји.

Групе за заштиту људских права процењују да је између 2011. и 2018. године више од 30.000 притвореника погубљено или умрло од последица тортуре, одсуства медицинске неге или изгладњивања.

Позивајући се на сведочанства малобројних пуштених затвореника, најмање још 500 притвореника погубљено је између 2018. и 2021. године, саопштило је Удружење несталих и притворених у затвору Сајднаја (АМДСП) 2022. године.

Амерички Стејт департмент је 2017. године тврдио да су власти изградиле могући крематоријум на лицу места како би се решавале посмртних остатака убијених затвореника.

На слици испод, види се мало крило које се надовезује на Белу зграду.

Портпарол Стејт департмента рекао је да су званичници изградили објекат у склопу „напора да заташкају размере масовних убистава које се одигравају у затвору Сајднаја".

Сателитски снимци које су објавили амерички истражитељи приказују грађевину за коју кажу да је била мала зграда претворена у крематоријум.

Званичници кажу да је топљење снега на крову зграде помогло да се поткрепе њихове тврдње, додавши да је најмање 50 затвореника дневно било обешено у објекту у то време.

Комплекс је био строго чуван

Током читаве његове историје, комплекс је био строго чуван, са утврђењима који су окруживали објекте.

Спољном страном затвора патролирао је одред од 200 војника, са још 250 војника из војне обавештајне службе и војне полиције, задужених за унутрашњу безбедност, према извештају АМДСП-а из 2022. године.

Трупе из 21. бригаде Треће дивизије војске, одабране су да бране затвор због њихове изузетне лојалности режиму.

Војницима су командовали официри из алавитске мањине председника Башара ал-Асада.

После пада Асадовог режима, цивили су упозорени да избегавају да се ужурбано крећу ободом затвора.

Групе за заштиту људских права кажу да се зна да је спољна страна комплекса жестоко минирана.

Прстен противтенковске муниције протеже се око спољне стране затвора, са секундарним прстеном противпешадијских мина које се протежу кроз само средиште установе.

На сликама које су објавили Бели шлемови, сиријска група за цивилну одбрану, види се да високи зидови са бодљикавом жицом на врху такође окружују комплекс.

Чуварске куле такође могу да се виде по читавој установи.

Асадов режим одувек је негирао оптужбе међународних организација на сопствени рачун, називајући их „неоснованим" и „неистинитим".

Амнести каже да за породице, које сумњају да су им рођаци држани у Сајднаји, пад режима „појачава могућност да ће коначно открити судбину њихових несталих најмилијих, у неким случајевима деценијама касније."

Погледајте видео: Успод и пад Башара ал-Асада

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Instagramу,Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на bbcnasrpskom@bbc.co.uk