 | | | | | | Sreda, 18. februar 2004. - Objavljeno 11:28 GMT | | | | Britansko-francusko-nemački samit u Berlinu | | | 
Glavna tema pokretanje evropske privrede |
Mini-samit lidera Velike Britanije, Francuske i Nemačke održava se danas u Berlinu, praćen kritikama nekih članica Evropske Unije.
Očekuje se da će dominirati napori za rast ekonomije i zaposlenosti, jer premijer Toni Bler, predsednik Žak Širak i kancelar Gerhard Šreder žele da EU postane najkonkurentnija ekonomija na svetu polju znanja. To je cilj zacrtan za 2010. godinu.
Oni će takođe pokušati da dogovore zajedničke pozicije uoči prolećnog samita ministara EU idućeg meseca.
Neke članice EU strahuju da će trojka odlučiti o politici Unije između sebe.
Italijanski premijer Silvio Berluskoni žestoko je kritikovao berlinski samit lidera tri zemlje.
Berluskoni je rekao da bi sastanak mogao da, kako se izrazio, izazove veliku zbrku u Evropskoj uniji, kao i da Uniji za vođenje poslova nije potrebna takva vrsta direktorata.
Italijanski premijer je dodao da njegov stav dele i ostale evropske zemlje.
BBC-jev dopisnik u Berlinu javlja da su Britanija, Francuska i Nemačka odbacile kritike da ostavljaju po strani ostale članice Unije.
Naš dopisnik dodaje kako se očekuje da će sastanak imati mnogo duži dnevni red nego što je to uobičajeno - razmatraće se niz tema, od buduće strukture Evropske unije do najvažnijih međunarodnih pitanja.
Pravila za sve
Ove kritike se podudaraju sa pismom koje su šest evropskih premijera uputili vladi Republike Irske, predsedavajuće članice Evropske unije.
U njemu se insitira na tome da ekonomska pravila Unije moraju podjednako važiti za sve njene članice.
Naime, prošlog novembra Nemačka i Francuska su, uz podršku Britanije, uspele da izbegnu kazne zbog njihovih prevelikih budžetskih deficita.
Kako ističe BBC-jev analitičar Jan Repa spor se direktno odnosi i na način na koji će se u budućnosti upravljati Unijom.
Pismo nosi potpise premijera Italije, Španije i Poljske, koje sebe smatraju vodećim evropskim zemljama, i premijera tri manje zemlje - Holandije, Portugala i Estonije.
Ekonomski savetnik španskog premijera Hoze Maria Aznara izjavio je u ponedeljak da Nemačka, Britanija i Francuska moraju da shvate da u Evropi moraju da se čuju i "drugi glasovi".
Italijanski ministar inostranih poslova nije baš mnogo birao reči i govorio je o "trijumviratima koji remete izgradnju Evrope".
U četvrtak, dan posle Francusko-britansko-nemačkog samita, gospodin Fratini će otputovati u poljsku prestonicu, Varšavu.
Raznoliki interesi
Spor bi mogao da se proširi i na Evropsku komisiju.
Kada se Unija zvanično proširi 1. maja, biće dvadeset i pet komesara i mnogi veruju da je taj broj preveliki.
Očekuje se da će Britanija, Francuska i Nemačka predložiti de fakto hijerarhiju komesara u kojoj bi prednost imali portfelji koji rade na jačanju ekonomske konkurentnosti Unije.
Ostaje da se vidi koliko će biti efikasna saradnja Francuske, Britanije i Nemačke.
Britanska privreda trenutno postiže bolje rezultate od nemačke i francuske, i britanska vlada oseća da je u dobrom položaju da promoviše svoje ideje o deregulaciji, smanjenju javne potrošnje i o Evropskoj uniji kao udruženju suverenih zemalja.
Francusku, kao zemlju koja je pokazala najmanje entuzijazma za proširenje Unije, brine smanjenje njenog uticaja u Evropskoj uniji od dvadeset i pet članica.
Nemačka, tradicionalni pristalica "federalne Evrope", oslabljena je usporenom privredom i nepopularnom vladom.
Nije potpuno jasno da li je moguće usaglasiti te raznolike interese i pretočiti ih u jedinstvenu politiku, smatra BBC-jev analitičar Jan Repa. | |
| | |
