 | | | | | | Sreda, 18. februar 2004. - Objavljeno 05:50 GMT | | | | Holandski parlament usvojio kontroverzni zakon | 
Mehdi Kavusi je zašio usne i oči u znak protesta protiv izglasavanja zakona | | Holandski parlament je usvojio kontroverzni zakon kojim se predviđa proterivanje 26 hiljada osoba kojima je odbijen zahtev za dobijanje azila.
Prema zakonu, koji je predložila vlada desnog centra, osobe kojima nije odobren status azilanta biće vraćene u matične zemlje u naredne tri godine, dok je oko 200 hiljada podnosilaca zahteva amnestirano.
Ovo pitanje je duboko podelilo Holandiju, koja je poznata po toleranciji.
Veliki broj osoba kojima je odbijena molba za azil već nekoliko godina živi u Holandiji i integrisano je u holandsko društvo.
Dve trećine Holanđana i organizacije za zaštitu ljudskih prava suprostavljaju se novoj politici.
BBC-jev dopisnik iz Haga Vilijam Horsli javlja da odluka parlamenta ne predstavlja iznenađenje:
"Odluka holandske vlade da iz zemlje protera više od dvadeset hiljada osoba kojima je odbijen zahtev za dobijanje azila, uprkos protestima organizacija za zaštitu ljudskih prava i prava izbeglica, odražava stav javnosti u Holandiji, koji je izražen na prošlogodišnjim izborima.
Pod pritiscima javnosti, nova politika i mere vlade su takođe usvojene u Britaniji, Nemačkoj i drugim zemljama, kako bi u matične zemlje bili vraćeni svi oni kojima je odbijen zahtev za azil na osnovu progona.
Slično mišljenje javnosti u Francuskoj i Italiji nateralo je njihove vlade da objave da neće biti novih periodičnih amnestija za osobe koje u tim zemljama žive ilegalno, a što je ranije bio slučaj.
Dugoročna nastojanja 15 zemalja članica Evropske unije da na fer i efikasan način harmonizuju politiku prema azilantima do sada nisu urodila plodom.
Saopštena je namera da sa uvećanjem Unije na 25 zemalja sve vlade primene ista pravila u vezi sa kontrolom granica, procedurom dobijanja azila, zapošljavanjem i međurasnim odnosima.
Međutim, u praksi stvari su od zemlje do zemlje veoma različite.
To objašnjava i zašto tobožnje izbeglice i ekonomski migranti iz siromašnijih zemlja Azije, Afrike i Bliskog istoka još uvek u velikom broju stižu u Britaniju, Švedsku i Austriju.
Broj zahteva za dobijanje azila u Holandiji i Nemačkoj opada, nakon što je proteklih godina dostigao rekordan broj.
Međutim, u svakoj od ovih zemalja glasači vrše pritisak na političke partije da zaoštre politiku.
Zabrinutost javnosti, često podstaknuta preterivanjima u izveštajima medija, izazvala je odluku gotovo svih sadašnjih članica Evropske unije da na najmanje nekoliko godina zabrane automatsko pravo na useljenje građanima deset novih članica Unije.
Moguća opasnost koja preti onima koji žive u zemljama zapadne Evrope bez radnih dozvola ili legalnih dokumenata ilustrovana je nedavnom pogibijom više od dvadeset Kineza koji su sakupljali školjke na severu Engleske.
Međutim, ekspertske studije ukazuju da je pritisak miliona ljudi iz siromašnijih delova sveta da dođu i potraže bolji život u Evropi snažan kao i uvek", ističe dopisnik BBC-ja Vilijem Horsli.
| |
| | |
