 | | | | | | Utorak, 08. jul 2003. - Objavljeno 11:32 GMT | | | | Britanski premijer poriče da je obmanuo parlament o iračkom oružju | 
Britanski premijer optužio je BBC da je svojim izveštajem izvršio napad na njegov lični integritet | | Britanski premijer Toni Bler odlučno je porekao da je vlada obaveštajnim podacima obmanula parlament i javnost da bi opravdala rat protiv Iraka.
Odgovarajući na pitanja članova jednog parlamentarnog odbora u utorak, g. Bler je ustao u odbranu obaveštajnog dosijea u kome je izneta tvrdnja da Irak poseduje oružje za masovno uništavanje koje može da aktivira u roku od 45 minuta.
Premijer je ocenio da je optužba da je vlada tu tvrdnju naknadno ubacila u dosije veoma ozbiljna.
G. Bler je dodao da nimalo ne sumnja da će u Iraku biti nadjeni dokazi o postojanju zabranjenog oružja, napominjući da je prošlo tek tri meseca od okončanja ratnih operacija.
"Mešovit" izveštaj spoljnopolitičkog komiteta
U ponedeljak, spoljnopolitički komitet britanskog parlamenta je zaključio da Dauning strit nije obmanuo parlament o opasnosti iračkog oružja za masovno uništavanje uoči Američko-britanske vojne intervencije u martu.
Ipak, uticajni spoljnopolitički komitet britanskog parlamenta kritikovao je u svom izveštaju neke argumente koje je vlada Tonija Blera koristila kao povod za rat protiv Iraka, mada je zaključio da direktor za komunikacije Dauning strita Alister Kembel nije pokušavao da vrši neprikladan uticaj na sadržaj dosijea o iračkom zabranjenom oružju.
Izveštaj spoljnopolitičkog komiteta izneo je njegov predsednik laburista Donald Anderson.
"Zaključili smo da ministri nisu obmanjivali parlament. Naš izveštaj odnosi se na dva dosijea - povodom prvog, objavljenog 24. septembra prošle godine, iznete su tvrdnje da je bio doterivan kako bi se pojačali argumenti za rat. Komitet je, na osnovu dokaza kojima raspolaže, zaključio da se to nije dogodilo", rekao je Donald Anderson.
Kritike na račun vlade
Komitet je, međutim, kritikovao važnost koja je u dosijeu data tvrdnji da bi irački režim u roku od 45 minuta mogao da aktivira svoje zabranjeno oružje ocenjujući da je dokument agresivniji nego što bi se to, kada su u pitanju procene obaveštajnih službi, moglo očekivati.
U izveštaju se takođe navodi da se vlada možda isuviše oslanjala na američke tehničke obaveštajne podatke, te na iračke prebege i izbeglice, koji su u celoj stvari imali i svoje interese.
No, ocena o ulozi Alistera Kembela nije doneta jednoglasno. Naprotiv, komitet se po pitanju njegove odgovornosti praktično podelio.
Član komiteta, konzervativni poslanik Džon Stenli smatra da slučaj Kembel ostaje otvoren.
"Kada se pomešaju oni koji su odgovorni za prezentaciju i predstavnici obaveštajnih službi, javlja se, po mom mišljenju, ozbiljna opasnost da se dovede u pitanje autentičnost dokumenata koji iz takve saradnje proizađu. Upravo se to dogodilo", tvrdi član komiteta iz Konzervativne stranke.
Komitet britanskog parlamenta, međutim, nije bio u prilici da proveri tačnost vladinih tvrdnji ispitivanjem pripadnika obaveštajnih službi.
O tome su kratko iza zatvorenih vrata ispitivali samo šefa diplomatije Džeka Stroa, a to očigledno nije bilo dovoljno za donošenje konačnih sudova.
Ozbiljno je, na primer, dovedena u pitanje tvrdnja vlade da je Irak pokušavao da kupi uranijum od Nigera, pogotovo što se kasnije utvrdilo da su neki dokumenti koji to navodno potvrđuju lažni.
No, pitanje na osnovu čega je Britanija ušla u rat protiv Iraka i dalje je bez odgovora, smatra jedan od najgalsnijih protivnika vojne akcije, bivši ministar inostranih poslova Robin Kuk.
"Nadam se da će uspeti da rasvetle neka vrlo teška pitanja, od kojih je najvažnije sledeće - zašto se posle rata, toliko toga što su nam govorili pre rata, pokazalo pogrešnim. Preciznije, zašto nije pronađeno oružje za masovno uništavanje? Što duže sve ovo traje, sve teže je verovati da je Sadam Husein imao bilo kakvo zabranjeno oružje. To je suštinsko pitanje na koje vlada mora da pruži zadovoljavajući odgovor", smatra bivši ministar inostranih poslova Robin Kuk.
Spor Dauning strita i BBC-a "nerešen"
U pozadini današnjeg objavljivanja izveštaja parlamentarnog komiteta jeste oštri spor vlade i BBC-a oko obaveštajnih podataka koji su prethodili napadu na Irak.
Britanska vlada hvata se za zaključak komiteta da Blerov direktor za komunikacije Alister Kembel nije odgovoran za ubacivanje tvrdnje da bi Iračani u roku od 45 minuta mogli da aktiviraju zabranjeno oružje, u sporni dosije.
Tu tvrdnju je BBC-u preneo visoki zvaničnik obaveštajne službe.
BBC, pak, ukazuje na ocenu komiteta da je ta tvrdnja dobila isuviše naglašen značaj, te napominje da je komitet bio duboko podeljen oko ocene da Kembel nije učinio ništa neprikladno.
| |
| | |
