Istorija i religija: Tajna prestonica vitezova Templara

Bio je divan prolećni dan u Parizu i ja sam sedela u bašti kafea Šarlot u najelegantnijoj četvrti glavnog grada Francuske, Mareu.

Pijuckala sam aperol špric i posmatrala paradu pariskih hipstera kako prolazi pored mene.

U ovo doba godine, Pariz voli da proslavlja kraj sumornih zimskih meseci, a nigde snažnije ne može da se oseti taj pariški joie de vivre nego u središtu slatkog života na desnoj obali Sene.

U svakom slučaju, tog dana nisam bila zainteresovana za kaldrmu Marea koja je glumila modnu pistu, već za ono što je ležalo ispod dizajniranih cipela koje su tuda prolazile.

Možda zvuči neskladno, ali ispod ovog kraja popločanog kaldrmom leže ostaci misterioznog i moćnog uporišta vitezova Templara.

Od Indijane Džonsa, pa sve do Da Vinčijevog koda, legendarni Templari su prisutni u modernom imaginarijumu.

Bilo kako bilo, iza ove legende koja obuhvata vekove i kontinente, jedan njen krak se završava u Parizu u kojem se tragovi poslednjih godina Templara i dalje mogu videti, ako znate gde da ih tražite.

A ja sam baš zato tog divnog prolećnog dana bila u Mareu.

Priča o vitezovima Templarima počinje 1099. godine kada su katoličke armije iz Evrope osvojile Jerusalim i oslobodile ga iz ruku muslimana tokom Prvog krstaškog rata.

Evropski hodočasnici su potom preplavili Svetu zemlju, ali mnogi od njih su bili opljačkani i ubijeni dok su prolazili kroz predele koje su kontrolisale muslimanske vojske.

Da bi se odbranili od takvih napada, francuski vitez Ig de Pejen je stvorio vojni red koja se sastojao od osam vojnika koji su nosili ime Siroti Hristovi vitezovi Solomonovog hrama - kasnije poznatiji i pod skraćenim imenom Templari - negede oko 1118. godine.

Ovaj elitni odred vitezova je za sedište odredio Hramovnu goru u Jerusalimu i zakleo se da će štititi sve hrišćanske hodočasnike koji su dolazili u grad.

Vitezovi su vremenom počeli da zarađuju ogromne svote novca jer su im zahvalni putnici darivali prava bogatstva u zamenu za bezbednost.

Moć vitezova Templara je eksponencijalno počela da raste 1139. i proširila se i na predele iza Jerusalima, kada je papa Inoćentije izdao papsku bulu kojom je redu dao ogromnu zaštitu.

Ta bula je obuhvatala i izuzeće od plaćanja poreza ili desetka bilo gde na svetu, kao i zadržavanje svih poklona koje su dobijali od zahvalnih hodočasnika koji su putovali u Svetu zemlju.

Iste te godine, kralj Luj Sedmi je Templarima donirao posed na severoistoku gradskih zidina Pariza gde se grupa vitezova i skrasila.

Iako je u sastavu grupa imala i članove koji su dolazili iz raznih delova Evrope, Templari su bili francuska organizacija koju je osnovao Francuz.

Pored toga, skoro svaki Veliki majstor Templara ili njihov vrhunski lider je bio Francuz, pa se zato u Francuskoj i nalazilo sedište evropskih Templara.

„Pariz je kroz toponime sačuvao sećanje na njih: Trg Hrama, Bulevar Hrama, Ulica Hrama, Ulica Starog Hrama, Ulica Fontane Hrama, Pločnici Hrama…", kaže Tjeri do Espirito, vodič pariske ture Vitezovi Templari i autor knjige Vitezovi Templari za početnike.

Njihov originalni posed se odavno predao naletu vremena, ali ovu lokaciju i dalje možete da posetite u ulici Lobo, odmah iza hotela De Vil.

U to vreme, palate su okruživali kilometri zapuštenog močvarnog zemljišta.

Ne bi li zemlju načinili obradivom, vitezovi Templari su počeli da isušuju močvaru, a taj poduhvat je u potpunosti završen negde oko 1240. godine.

No, iako su močvare odavno nestale, ovaj predeo i dalje nazivaju močvarom.

Platila sam račun i krenula prema zapanjujućem Trgu Hrama, čiji su prostrani zeleni travnjaci oivičeni stablima sa gustim krošnjama predstavljali savršeno mesto za razonodu koju Parižani vole više i od uobičajenog posmatranja prolaznika - ispijanje popodnevnog al fresko aperitiva.

Ali ja sam ovde došla iz drugog razloga: ovaj idilični park je napravljen direktno iznad ostataka centralnog evropskog sedišta vitezova Templara.

Okružen sa osam utvrđenih zidina visokih 10 metara i ojačanih kupolama i potpornim zidovima, ova gargantuanska tvrđava je nekada imala i tornjeve, pokretni most, gotičku crkvu, ogromne štale i domove za vitezove.

Upravo ovde su Templari čuvali najveći deo svog blaga i uspostavili moćnu „državu u državi" koja je bila u potpunosti suverena u odnosu na francuske kraljeve.

I dok je ovakva suverenost jedno vreme funkcionisala, sve se promenilo 1303. kada su vitezovi Templari bili primorani da bazu iz Hramovne gore presele u evropsko sedište na Trgu Hrama, pošto su muslimanske armije ponovo osvojile Jerusalim.

Tadašnji francuski kralj, Filip Lepi, duboko je prezirao moćnu „državu u državi" vitezova Templara, te je rešio da po svaku cenu zavede red.

Razlozi za odluku kralja Filipa da uništi ovaj red ostaje nejasan do današnjeg dana, iako mnogi naučnici smatraju da su razlozi bili finansijske prirode.

„Filip je srebrnjake koje je uzeo od Templara mogao da iskoristi za poboljšanje obezvređenih francuskih kovanica", objašnjava dr Helen Nikolson, autorka knjige Vitezovi Templari: Nova istorija i profesorka srednjovekovne istorije na univerzitetu u Kardifu.

Istini za volju, Filip u stvari nije ni morao da objašnjava svoje razloge.

Tako da je 13. oktobra 1307. uhapsio nekoliko vitezova Templara, uključujući i najmoćnijeg člana reda, Velikog majstora Žaka de Molea, pod optužbom za služenje đavolu, blasfemiju, idolopoklonstvo i homoseksualnost.

Ova poslednja optužba je na neki način i poetska, jer je Mare danas poznat kao LGBT deo grada.

Posmatrajući lokalne mangupe i šetače na Trgu hrama, teško mi je da zamislim vreme u kojem je ova mala oaza u neposrednoj blizini razuzdanog Trga republike bila opasana zidinama i da je vrvela vitezovima ratnicima.

Pre svega jer nijedna od struktura koje su činile ovu tvrđavu danas ne postoji - uništile su ih Napoleonove trupe 1853. kako bi ostvarile viziju barona Osmana o novom Parizu.

Međutim, ukoliko znate gde da gledate, i dalje možete da vidite tragove sablasnog prisustva vitezova u ovoj oblasti.

Na broju 158 u ulici Hrama se nekada nalazio veliki ulaz u tvrđavu, a priča se i da se u podrumu kuće broj 31 u Pikardijskoj ulici, na mestu na kom se danas nalazi restoran Les Chouettes, nalaze ostaci tornja koji je stajao na uglu građevine.

Pravi entuzijasti koji se bave Templarima mogu da vas povedu i na putovanje do zamka Chateau des Vincennes nadomak Pariza, gde se nalazi masivna kapija Velikog tornja (Grosse Tour).

Na ivici Trga Hrama se nalazi zatvorena pijaca Carreau du Temple; tokom 2007. godine, dok su se ovde odvijali radovi na rekonstrukciji, otkriveni su tragovi templarskog groblja, sve sa skeletima vitezova umrlih u Parizu.

Preko puta ulice Hrama, sa strane samog trga, primetila sam crkvu sa dva velika crvena barjaka ukrašena belim krstom, koji podseća na templarsko znamenje na kojem se nalazio crveni krst na beloj podlozi.

Znatiželjna da proverim da li postoji veza između ova dva znamenja, ušla sam i tu pronašla sveštenika koji mi je rekao da se crkva zove Eglise Sainte-Elisabeth de Honorie.

Barjaci označavaju Malteški red (zvanično - Suvereni red Svetog Jovana Jerusalimskog od Rodosa i od Malte) - viteški red Hospitalaca koji je predstavljao rivala Templarima.

Upitala sam sveštenika za dodatne informacije o templarskoj utvrdi, na šta me je on uveo u kancelariju i pokazao mi minijaturnu maketu te građevine.

Ispada da su, iako su se dva reda međusobno mrzela u jednom periodu jer se Hospitalci nisu slagali sa preduzimljivošću Templara.

Mnogi Templari prešli u Hospitalce posle njihovog nestanka i tako stvorili nov, integrisani red.

Papa Klement Peti je vitezovima Hospitalcima dao kontrolu nad templarskom utvrdom nakon masovnog hapšenja Templara.

Sveštenik mi je pokazao i nekoliko slika koje su se nalazile u crkvi i na kojim su prikazani obrisi impozantne, ograđene strukture.

Gledajući u te slike osećam se kao da sam transportovana u neku drugu epohu u kojoj se nalazi Pariz potpuno stran mom iskustvu.

Po izlasku iz crkve, ulazim još dublje u Mare.

U ulici Reamur prolazim pored muzeja umetnosti (Musee des Artes et Matiers), na čijem je mestu nekada bio manastir Saint-Martin-des-Champs u kojem su, prema Do Espiritu, nekada bili zatočeni Templari.

Sa tim na umu, krenula sam prema mestu na kojem se priča o vitezovima Templarima manje-više i završava - ka malom, zelenom ostrvcu na Seni koje gleda na Mare i trgu Square du Vert-Galant.

Slično Trgu Hrama, i Vert-Galant trg je mirno mesto na koje Parižani i turisti dolaze na piknik.

Iako ovo mesto danas izgleda kao da je sišlo sa neke Renoarove slike, 18. marta 1314. je više ličilo na scenu iz horor filma.

Tog dana je, posle sedam godina zatvora, De Mole bio živ spaljen na lomači.

Na maloj ploči na ulazu u park piše sledeće:

„Na ovom mestu je Žak de Mole, poslednji Veliki majstor Reda Templara, bio spaljen".

Piše i da je, dok je umirao, De Mole prokleo papu Klementa Petog i kralja Filipa Lepog i sve njihove naslednike.

Tada je objavio i to da će u roku od godinu dana i Filip i Klement umreti i da kraljeva loza više neće vladati Francuskom.

Ova dva čoveka su zaista i umrla te godine, a u narednih 14 godina svi Filipovi naslednici su nestali, čime je uništena krvna loza koja je Francuskom vladala tri veka.

Mi, naravno, nikada nećemo znati da li je De Mole zaista prokleo krtalja i papu Klementa Petog.

Kakva god da je istina, ona je zakopana duboko ispod kaldrmisanih ulica Marea, zajedno sa ostalim tajnama Pariza.

Pratite nas na Fejsbuku,Tviteru i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]