Kako Iran koristi jeftine dronove da seje haos po Bliskom istoku

Donald Tramp je izjavio da će iranske rakete i raketna industrija biti „potpuno izbrisani“ kad je Amerika otpočela vazdušne napade na ovu zemlju u subotu – ali nije pominjao iranske dronove.

Šest dana kasnije, Iran je lansirao više od 2.000 jeftinih dronova na mete širom Bliskog istoka u pokušaju da savlada odbrane zemalja i izazove haos u regionu.

Ovi ‘kamikaze’ dronovi tipa Šahed nose eksplozive koji detoniraju pri sudarui mogu da izazovu pozamašnu štetu. Najsmrtonosniji udar na američke snage do sada bio je od drona koji je udario u bazu u Kuvajtu i u kojem je poginulo šest američkih vojnika.

Neki napadi odigrali su se u gusto naseljenim gradovima, probudivši stran na ulici i kod vlada zalivskih zemalja. Neki stručnjaci kažu da bi ovo mogao da bude deo iranske strategije da „vrši teror“ i pritisak na Ameriku da brzo privede sukob kraju.

Jedan video snimak koji je verifikovao BBC prikazuje iranski dron kako se spušta velikom brzinom pre nego što udari u nešto što izgleda kao radarska instalacija u štabu Pete flote američke mornarice u Manami, u Bahreinu, šaljući krš kroz vazduh i izazvavši rušenje građevine.

Drugi snimak iz Ujedinjenih Arapskih Emirata (UAE) prikazuje kako dron udara u hotel na Palm Džumeirahu, luksuznom veštačkom arhipelagu u Dubaiju, načinivši veliku vatrenu loptu i izazvavši glasnu eksploziju koja je odjekivala kroz čitav grad.

Napadi dronom na energetski sektor u regionu bili su posebno razorni. Najveća naftna rafinerija Saudijske Arabije u Ras Tanuri na obali Zaliva zaustavila je proizvodnju pošto je izbio požar koji je izazvala krš od presretnutog drona.

U Kataru, najveći izvozni terminal tečnog prirodnog gasa (LNG) na svetu takođe je bio zatvoren nakon što su lokaciju pogodili iranski dronovi.

Dronovi prave pozamašnu štetu širom regiona imajući u vidu da su jednostavnog izrade i relativno jeftini za proizvodnju. Dron Šahed 136 dugog dometa, koji se pravi u Iranu, procenjuje se da košta između 20.000 i 50.000 dolara.

Prepoznatljivo zujanje Šaheda poslednjih dana je zabeleženo na snimcima sa pametnih telefona širom regiona. Zvuk udara može se čuti jasno na snimku ispod, koji prikazuje dron kako za vikend pogađa stambenu zgradu u Manami, prestonici Bahreina.

Za razliku od mnogih komercijalnih dronova, Šahed se ne može daljinski pilotirati u letu. Pre lansiranja je programiran da prati unapred određenu rutu do cilja koristeći satelitski navigacioni sistem. Sa maksimalnim dometom od 2.500 km, mogao bi da leti od Teherana do Atine.

Iako nije naročito brz - posebno u poređenju sa balističkim raketama - tanak profil drona i sposobnost letenja na malim visinama otežavaju njegovo otkrivanje radarima i sistemima za rano upozoravanje koji se usredsređuju na raketnu pretnju.

Rusija je intenzivno koristila Šahed tokom rata u Ukrajini za ciljanje gusto naseljenih gradova i elektrana, sa razarajućim efektima. Iran je poslednjih godina izvozio dronove Šahed za saveznika, a Rusija sada proizvodi sopstvene varijante zasnovane na iranskom dizajnu.

Mik Malroj, bivši američki marinac, CIA službenik za paravojske i zamenik pomoćnika ministra odbrane za Bliski istok, rekao je za BBC da su se dronovi „pokazali izuzetno efikasnim“ u prethodnim sukobima - čak toliko da su SAD napravile vlastitu verziju.

Poznat kao Lukas (jeftini bespilotni borbeni napadački sistem), ovaj američki dron je korišćen prvi put u borbama u poslednjih nekoliko dana. Admiral Bred Kuper, šef američkih snaga na Bliskom istoku, rekao je da su oni uzeli iranski nacrt, „poboljšali ga i ispalili nazad na Iran“.

SAD nisu saopštile koliko su dronova ispalile, ali je objavljen podatak koliko ih je ispalio Iran. Ujedinjeni Arapski Emiratu kažu da je na tu zemlju do sada ispaljeno više od 1,000 dronova, a samo se 71 probio kroz odbranu. Ali svako presretanje ima visoku cenu.

Dronovi Šahed mogu se oboriti na više načina - pa i uz upotrebu specijalnih GPS uređaja za ometanje i laserskih oružanih sistema - ali mnogi od njih se trenutno obaraju sa neba projektilima ispaljenim iz borbenih aviona ili iz skupih oružanih sistema zemlja-vazduh.

Kad je Iran napao Izrael sa stotinama dronova 2024. godine, Velika Britanija je navodno koristila RAF-ove borbene avione da bi oborila neke od njih projektilima za koje se procenjuje da koštaju 200.000 funti svaki. Na snimku ispod vidi se slično presretanje RAF-ovog borbenog aviona u vazdušnom prostoru Jordana iz ove nedelje.

Prisiljavanje Amerike i njenih saveznika da potroše zalihe presretača deo je iranske strategije korišćenja dronova i projektila, prema Nikolasu Karlu, stručnjaku za Iran u Američkom enterprajz institutu.

Ali Karl kaže da režim takođe pokušava da „izvrši teror i psihološki pritisak“ na SAD i njene regionalne partnere da bi primorao predsednika Donalda Trampa na sporazum o primirju.

Koliko dugo Iran može da održi taj pritisak nije najjasnije. Veruje se da je pre rata masovno proizveo desetine hiljada dronova Šahed, ali koliko tih zaliha ostaje netaknuto posle više dana američkih i izraelskih napada ne zemlju nije poznato.

Snimci koje je u ponedeljak objavila novinska agencija Fars, povezana sa iranskom Islamskom revolucionarnom gardom, pokazuju redove dronova u nečemu što izgleda kao podzemni bunker - ali ne zna se kad je taj snimak nastao.

U četvrtak je admiral Kuper rekao da je broj dronova koje lansira Iran opao za 83 odsto od prvog dana borbi, dok je upotreba balističkih raketa opala za 90 odsto.

„Iran se muči da održi napade raketama i dronovima, a to će postati samo još teže u predstojećim danima kako Amerika i Izrael budu održali vojni pritisak“, dodao je Karl.