Drugi svetski rat: Kako je Marlen Ditrih bila američka špijunka

Pesma Lili Marlen o rastanku vojnika od drage bio je apsolutni hit među trupama nacističke Nemačke tokom Drugog svetskog rata.

Sada se zna da je popularizacija ove pesme bila deo specijalne operacije američke obaveštajne službe, u čiju svrhu su angažovali zvezdu Holivuda Marlen Ditrih.

BBC otkriva neke pojedinosti ovog projekta, čiji su detalji i dalje poverljivi.

Marlen Ditrih je bila jedna od najzapaženijih glumica tog vremena.

Pošto je karijeru započela u Nemačkoj, 1930. godine se preselila u Sjedinjene Američke Države i postala prva nemačka glumica koja je postigla uspeh u Holivudu.

Od tog trenutka se pričalo da je Ditrih možda bila nacistička špijunka.

Ali iz dokumenata i podataka koje je objavila američka Centralna obaveštajna agencija (CIA) zaključuje se suprotno.

Marlen Ditrih je bila jedna od ključnih učesnica u „projektu MUZAK" Kancelarije za razvoj strategije SAD.

Posle rata, kancelarija je reorganizovana i preimenovana u Centralnu obaveštajnu agenciju.

Odbila Gebelsa

„Uprkos činjenici da nisam imala oca i da su moje mladalačke godine bile obavijene tamom ratnih godina, moja mladost je bila divna", pisala je Marlen Ditrih u dnevnicima.

Međunarodnu slavu stekla je 1929. godine posle snimanja filma Plavi anđeo američkog reditelja Jozefa fon Šternberga.

Uz pomoć Šternberga, nemačka glumica se preselila u SAD i odmah postala zvezda.

„Odmah je postala deo Holivuda, odmah je postala američki idol.

„U Paramauntu sam radio od 1928. i ne znam nijednog drugog glumca koji je, posle uloge u jednom filmu, ostavio takav utisak na gledaoce širom sveta kao Marlen Ditrih", seća se producent Endrju Kredok Lajls u dokumentarcu Njena pesma.

Od 1930. do 1935, Ditrih je glumila u šest holivudskih filmova, od kojih joj je jedan doneo nominaciju za nagradu Oskar.

Otprilike u isto vreme, predstavnici Nacionalsocijalističke partije Nemačke počeli su da joj se obraćaju i traže da se vrati u domovinu.

Prema podacima muzeja Lebendiges, nemački ministar propagande Jozef Gebels je 1936. lično pozvao Ditrih da se preseli u Berlin i obećao da će biti plaćena sa 200.000 rajhsmaraka za svaki film u kome bi učestvovala.

„Da se Marlen Ditrih vratila u Nemačku da glumi u barem jednom filmu, to bi bila pobeda nemačke propagande.

„Pobeda nacističke Njemačke nad, kako su tada pisali u Berlinu, jevrejskim Holivudom", ističe nemački istoričar Feliks Miler.

Ali Marlen je to odbila.

Još jednom je 1937. godine odbila ponudu Hitlerovih pristalica i zatražila američko državljanstvo.

Čim su Sjedinjene Američke Države ušle u rat, Ditrih je bila jedna od prvih koja je pozvala Amerikance da kupe ratne obveznice kako bi pomogli vojsci.

Takođe je počela da nastupa na koncertima pred vojnicima.

Moć muzike

Drugi svetski rat bio je prvi sukob koji se odigrao u epohi kada su široke narodne mase imale stalni pristup radiju.

Tako je do 1941. godine 65 odsto nemačkih domaćinstava imalo sopstveni radio.

Na severu Sjedinjenih Američkih Država do tog vremena 96 odsto domaćinstava je imalo radio, a u nacionalnom proseku više od polovine.

Kako napominje Šeldon Vinkler u knjizi Muzika drugog svetskog rata: ratne pesme i njihova istorija, upravo su se početkom 1940-tih godina stekli uslovi za široku distribuciju pesama i snimaka koncertnih nastupa popularnih umetnika.

Nikada pre toga broj slušalaca jednog nastupa, audio zapisa ili emitovanja nije bio tako veliki.

Američka tajna služba rešila je da proba da iskoristi radio kako bi demoralisala vojnike Rajha.

U te svrhe, u Kancelariji za razvoj strategije SAD, bio je formiran Odsek za psihološke operacije (Morale Operations Branch).

Do 1943. godine Amerikanci su uspostavili stalan prenos programa radio stanica na nemačkom i italijanskom jeziku za slušaoce u uniformama sa druge strane fronta.

CIA opisuje koji je bio cilj tih prenosa:

„Trebalo je da stvore trvenja među italijanskim fašistima i nemačkim nacistima."

Nemačka i Italija su pokušavale da ometaju signale američkih radio stanica, ali su prenosi ipak uspevali da se probiju kroz smetnje.

Kako bi povećali popularnost radio prenosa za neprijatelja, ljudi iz Odseka za psihološke operacije pažljivo su radili na sadržaju programa.

Obaveštajci su brzo shvatili da vojnike prvenstveno zanimaju plesna muzika i pesme.

Tada je Kancelariji za razvoj strategije razvila i pokrenula projekat „MUZAK".

Pripadnici tajnih službi počeli su diskretno da regrutuju najbolje pisce, muzičare i izvođače u Holivudu za snimanje novih kompozicija.

Ubrzo su radio talase stanice Radio za vojnike (Soldatensender) koju su uređivali Amerikanci, a emitovala je program na nemačkom jeziku, ispunile nove pesme i stare popularne melodije koje su bile kvalitetno snimljene.

Program sa ovih radio talasa postao je među popularnijima među vojnicima Rajha.

Pesma kao tajna operacija

Apsolutni hit postala je pesma Lili Marlen u izvođenju Marlen Ditrih.

U njoj vojnik tuguje zbog rastanka od drage i mašta o tome da joj se vrati.

Ova pesma se prvi put čula na radio talasima nemačke radio stanice 1941. godine.

Međutim, Ministarstvo propagande je gotovo odmah zabranilo njeno izvođenje, nazvavši je „dekadentnom i depresivnom".

Pošto su je nacisti ovako okarakterisali, nije bilo iznenađenje što su stručnjaci Odseka za psihološke operacije američke tajne službe posvetili posebnu pažnju popularizaciji pesme Lili Marlen.

Mnogi Nemci su se i dalje sećali svoje zvezde i zemljakinje, pa su službenici tajne službe zamolili Marlen Ditrih da baš ona snimi pesmu, koju su vojnici Rajha toliko voleli.

„Uloga Marlen je bila veoma važna. Pesme koje je ona izvodila imale su skrivenu agendu.

„Imale su za zadatak da kod nemačkih vojnika izazovu gađenje prema ratu i želju da se predaju. Bile su takve, da je vojnike obuzimala čežnja i da nisu hteli da se bore.

„Svojim pesmama Marlen je pokušala da ih demorališe", ispričala je Elizabet Mekintoš, bivša agentkinja Kancelarije za razvoj strategije SAD u dokumentarcu Njena pesma.

Pesma Lili Marlen se stalno puštala na stanici Radio za vojnike.

A Ditrih je bila jedina od svih učesnika „MUZAKA-a", koja je znala da učestvuje u operaciji američke obaveštajne službe.

„Nismo mogli da kontaktiramo ni jednog drugog glumca i pevača, iz bezbednosnih razloga.

„Ali šef Uprave specijalnih snaga, Vilijam Donovan, smatrao je da može da veruje Marlen, i da će ona ceniti ono što mi radimo", seća se Mekintoš.

Većina detalja ovog projekta „MUZAK" su i dalje tajni.

Međutim, prema opštoj proceni američke tajne službe, ovi programi bili su podjednako štetni za moral Nemaca koliko i vazdušni napadi.

„Radio prenosi su uspeli da podignu nivo skepticizma u društvu do te mere da mnogi ljudi više nisu verovali u nacističku propagandu", piše u dokumentu.

Pesma Lili Marlen postala je toliko popularna da su je slušali i vojnici SAD i vojnici Velike Britanije.

Tada je Uprava specijalnih snaga rešila brzo da snimi englesku verziju hita.

Naročito je zanimljivo to da se engleska verzija na nekoliko mesta razlikuje od nemačke varijante i u potpunosti zvuči optimističnije.

Na primer, u nemačkoj verziji poslednji stihovi zvuče ovako: „Iznad ovog tihog mesta, duboko pod zemljom, uznose me kao u snu, tvoje ljupke usne."

U engleskoj verziji Ditrih je pevala drugačije:

„Kada marširamo po blatu i hladnoći, i kada mi se moj teret čini težim nego što ja mogu da podnesem, moja ljubav prema tebi daje mi snagu, i ponovo me obliva toplina, i moj teret je lak."

Hari Truman je 1945. godine nagradio Ditrih jednim od najviših odlikovanja u SAD, Predsedničkim ordenom slobode, „za izuzetan doprinos za podizanje morala vojnika u inostranstvu tokom Drugog svetskog rata".

Kasnije je Ditrih više puta rekla da je ovo dostignuće ono, na koje se ona najviše ponosila u životu.

Pogledajte video o Ficroju Meklejnu, Čerčilovom izaslaniku za Jugoslaviju

Pratite nas na Fejsbuku, Tviteru, Instagramu, Jutjubu i Vajberu. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]