Mata Hari - od glamura i erotike do špijunaže i streljačkog voda

Jedna od najmisterioznijih ličnosti 20. veka i žena od čijeg šarma i lepote niko nije mogao da se odbrani već decenijama inspiriše pisce i filmadžije širom sveta. Ovo je njena priča.

Mata Hari, glamurozna kurtizana i špijunka iz Prvog svetskog rata, rođena je 7. avgusta 1876. u Holandiji.

Bivša žena holandskog pukovnika počela je da radi za nemačku tajnu službu u prvim godinama 20. veka, dok je nastupala u Berlinu.

Iako nikad nije do kraja razjašnjena njena obaveštajna aktivnost - Francuzi su je na osnovu navodnog priznanja 1917. streljali zbog špijunaže.

Od tada, pa čitav vek kasnije, ova egzotična plesačica poznata po pohotnom načinu života, bila je inspiracija više od 250 knjiga, biografija i filmova. Jedan od najpoznatijih je Mata Hari sa Gretom Garbo u glavnoj ulozi.

Kako je tekao njen život - u 100, 300 i 500 reči.

U 100 reči - pionirka striptiza i špijunaže

Mata Hari, koja je postala sinonim za atraktivnu špijunku, rođena je kao Margaret Zele u holandskom gradu Leuvardenu.

Egzotičnim plesom, neskrivenim šarmom i izazovnim nastupima zavodila je generale, ministre i bogataše tog vremena.

„I bez špijunaže, Mata Hari bi bila upamćena zbog toga što je radila u prestonicama Evrope početkom veka", rekao je Hans Grenveg, kustos lokalnog muzeja u Leuvardenu.

Kako kaže, ona je „manje-više izmislila striptiz kao formu plesa".

„U albumima koje smo prikazali na izložbi, mogu se videti brojni novinski članci i fotografije. Bila je u pravom smislu selebriti", dodao je on za BBC.

U 300 reči - za koga je špijunirala

Iako je više od dve godine bila i pod budnim okom MI5 - britanske tajne policije - u njihovim arhivama zabeleženo je da nikada nisu nađeni dokazi da je prenela bilo kakve informacije od vojne važnosti.

Agenti su dva puta i ispitivali atraktivnu špijunku, ali nisu uspeli da saznaju ništa o njenim navodnim špijunskim aktivnostima.

Pažnju britanskih špijuna prvi put je privukla u decembru 1915. godine, kada je uhapšena u luci Fokston na jugu Engleske, dok je pokušavala da se ukrca na brod za Francusku.

Tokom ispitivanja, priznala je jedino da ide kod ljubavnika u Hag, ali ništa više od toga.

Inspektor, kapetan S. S. Dilon, zapisao je u izveštaju: „Iako je imala dobre odgovore na svako pitanje, ipak mi je ostavila sumnjiv utisak".

„Kako ni posle pažljivog ispitivanja nisam otkrio ništa, smatrao sam da nije bilo osnova da je sprečim da se ukrca", dodao je.

Njegovom oku nije promaklo da je „zgodna, odvažna i lepo i moderno odevena", kao i da je nosila bundu od krzna rakuna u skladu sa šeširom.

Agenti su je ipak pratili i od doušnika saznali da je u Hagu dobijala novac od ambasade Nemačke.

U obaveštajnom dosijeu iz 1916. navodi se da je „bila u vezi sa visoko pozicioniranim ljudima i da je tokom boravka u Francuskoj upoznala mnoge francuske i belgijske oficire".

„Sumnja se da je bila u Francuskoj u važnoj misiji za Nemce", navodi se u izveštaju, dodajući da će pratiti situaciju.

U novembru 1916. godine, britanske vlasti iskrcale su Matu Hari iz parovoda u luku Folmaut na putu iz Španije za Holandiju, verujući da je u pitanju Klara Benediks, druga nemačka špijunka.

Odvedena je na razgovor sa MI5 i policijom, Agenti su pretresli i njenih deset kofera.

Rekla im je da je regrutovao belgijski oficir da radi u obaveštajnoj službi njegove zemlje, tvrdeći i da ju je francuski konzul u Vigu u Španiji pitao da špijunira ruske snage u Austriji.

Ponovo nije bilo dovoljno dokaza da je zadrže i vraćena je u Španiju.

U 500 reči - od „oka dana" do streljačkog voda

Odrasla je u imućnoj porodici.

Još kao dete se, zbog crne kose, izdvajala među bledim i plavokosim vršnjacima.

Čitav njen život biće drugačiji od ostalih, ali i tragičan. Već sa 16 godina izbačena je iz škole za učiteljice, zbog afere sa oženjenim direktorom škole.

Odatle se preselila u Hag, tadašnji centar kolonijalnih zvaničnika koji su službovali u holandskoj Istočnoj Indiji (današnja Indonezija).

Kada je imala 18 godina, u oglasima je videla oglas pukovnika Rudolfa Meklauda koji je tražio „ženu prijatne spoljašnjosti".

Shvatila da je to put ka uspehu.

Šest dana posle upoznavanja, bili su vereni. Iako je sa njim otišla da živi na Javi i Sumatri, taj brak Margaret nije doneo mnogo sreće.

Već 1902. se razvode i ona sledeće godine odlazi u Pariz gde postaje plesna diva, nastupajući nekad gotovo naga - samo sa dragim kamenjem po telu.

Sebi daje novo ime - Mata Hari. U bukvalnom prevodu Mata Hari znači „oko dana", što je malajski izraz za Sunce.

Francuske vlasti je hapse 1917. godine i za nekoliko meseci, osuđena je na smrtnu kaznu. Umesto publike, poslednji put je, u 41. godini, pred njom je stajao streljački vod.

U izveštaju francuskih obaveštajaca koji je prikazan kolegama iz MI5 navodi se:

„Mata Hari je danas priznala da ju je za nemačku tajnu službu vrbovao konzul Kremer iz Amsterdama."

Priznala je da je slala „sve informacije koje je mogla da pribavi", ali je naglasila da među njima nije bilo vojnih tajni.

Tridesetak godina posle njene smrti, špijunkama koje u radile za MI5 savetovano je da ne koriste seks kao metod prikupljanja podataka - možda baš upravo zbog Mate Hari.

Špijunke koje zavodeći dolaze do tajnih informacija postale su neizostavni deo trilera, ali se ispostavilo da u stvarnom životu britanska obaveštajna služba to nije odobravala.

U dosijeima iz Nacionalne arhive Ujedinjenog Kraevstva objavljenim početkom ovog veka, postoje dokumenti da je „MI5 sugerisao agentkinjama i da se ne zaljubljuju u mete".

Savet je na kraju Drugog svetskog rata izdao prvi čovek MI5 Maksvel Najt, inspiracija za lik šefa tajne službe, „M", u filmovima o Džejmsu Bondu.

Tokom rata, on je vodio odeljenje MI5 za regrutaciju agenata koji su imali zadatak da se infiltriraju u nemačke špijunske krugove u Britaniji.

Poput izmišljenog kolege, smatrao je da seksu nije mesto u ozbiljnom poslu špijunaže.

„Ne verujem u ono što bi se moglo opisati kao metode Mate Hari", napisao je tadašnji prvi čovek britanske obaveštajne službe.

Spisateljica Kejt Kvin, koja je proučavala živote špijunki tokom Prvog svetskog rata, navodi da je popularnosti Mate Hari pomoglo što je bila „seksi", a ne samo „obična špijunka".

„Bojim se da je dvostruki standard Madone-prostituke još tada bio snažan, naročito u branši obaveštajaca tog doba", izjavila je Kvin, čija je knjiga „Alisina mreža" o britanskim i francuskim špijunkama prodata u oko milion primeraka širom sveta.

„Žene koje su se bavile špijunažom prihvatane su ili kao bezgrešne patriote koje su radile za državu, a da nikada nisu kompromitovale vrline (Luiz de Betinji, Idit Kavel - obe su kroz propagandu prikazivane kao krhke mučenice) ili kao zavodljive i nepouzdane bludnice koje su izmamljivale tajne od muškaraca pomoću seksa", ističe ona.

Pratite nas na Fejsbuku i Tviteru. Ako imate predlog teme za nas, javite se na [email protected]