Повлачење Рафаела Надала: Десет најбољих тренутака велике тениске каријере

Рафаел Надал објавио је да ће окончати професионалну тениску каријеру на крају ове сезоне као освајач 22 гренд слем титуле и један од највећих играча који су држали рекет.

Шпанац, који има 38 година и професионалац је од 2001, последњи меч одиграће за национални тим Шпаније у финалу Дејвис купа, које се у новембру одржава у Малаги.

ББЦ Спорт вас подсећа на 10 најупечатљивијих тренутака његове каријере, поређаних хронолошки.

2004. година: Прва победа против Федерера у Мајамију

Гледаоци трећег кола тениског мастерса у Мајамију 2004. године нису баш могли да наслуте да сведоче почетку једног од највећих ривалстава.

Дошли су да гледају тада најбољег играча света Роџера Федерера коме се супротставио 17-годишњи шпански момак.

Надал, који је тада био 34. на АТП листи, убедљиво је савладао Федерера 2:0 у сетовима (6-3, 6-3) за само 70 минута, чиме је прекинуо низ од 12 победа Швајцарца.

Федерер је до те сезоне изгубио још само од Британца Тима Хенмана.

Швајцарац је после меча признао да га је „импресионирало" оно што је видео, док је Надал скромно рекао да његов ривал није одиграо најбоље што уме.

Шпанац је сумњао да ће новине писати о његовом тријумфу, али се надао би могао да привуче пажњу „на интернету и Телетексту".

После тога, двојица тенисера су се састајали још 39 пута до 2022. године, када се Федерер повукао.

Надал је победио 24 пута, а Федерер 16, док је и у финалима турнира Шпанац у предности - 14:10.

Погледајте видео - Рафаел Надал: „Каријера ми је била успешнија него што сам могао да замислим"

2005. година: Прва гренд слем титула у Паризу

Била је то година када је тениски свет заиста схватио шта га је снашло.

Надал је већ показао шта може на шљаци и победио у 24 узастопна меча пролећа 2005, чиме је оборио рекорд Американца Андреа Агасија и постао тинејџер са највише везаних победа у историји тениса у Опен ери.

До почетка Ролан Гароса, тенисер из Мајорке доспео је до петог места на листи најбољих тенисера света, да би у полуфиналу савладао Федерера, баш на дан када је славио 19. рођендан.

У финалу, Надал је био бољи од аргентинског играча Маријана Пуерте 3:1 у сетовима, освојивши први гренд слем трофеј у каријери.

Стигао је до титуле на првом појављивању на Ролан Гаросу, што нико није успео још од Матса Виландера 1982.

Постао је и први тинејџер са пехаром на једном од четири најпрестижнија турнира планете после Американца Пита Сампраса, који је то учинио када је 1990. освојио УС Опен.

До краја 2005. Надал је избио на друго место АТП листе и освојио је 11 титула те године, од чега осам на шљаци, његовој омиљеној подлози.

2008. година: Први трофеј на Вимблдону

Надал се до 2008. два пута пласирао у финале Вимблдона и у оба наврата поразио га је Роџер Федерер, који је до тада већ сакупио пет трофеја на лондонској трави.

Трећа је била срећа за Шпанца, који је у Велику Британију стигао са 17 узастопних победа.

Федерер је до тог тренутка био неприкосновен на листи најбољих тенисера, на чијем је челу провео 231 недељу без прекида, али га је Надал само два месеца раније убедљиво добио на Ролан Гаросу 3:0 (6-1, 6-3, 6-0).

Финале Вимблдона те 2008. одложила је киша, а био је то и последњи меч на Централном терену Вимблдона пре постављања покретног крова.

Упркос кишним ометањима, шоу на терену није могао да се поквари.

Надал је славио после пет сетова и четири сата и 48 минута игре (6-4, 6-4, 6-7, 6-7, 9-7), што је тада било најдуже финале Вимблдона.

Чувени амерички тенисер Џон Мекинро тада је овај дуел назвао „најбољим мечом у историји".

Била је то и прва Надалова гренд слем титула ван Париза, где је већ четири пута био првак Ролан Гароса, а постао је и први играч у мушкој конкуренцији, после Бјорна Борга 1980, који је у истој календарској години победио на том турниру и лондонском Вимблдону.

2008. година: Олимпијско злато и први рекет света

Надалови тријумфи у Паризу и Лондону допринели су да постане први фаворит олимпијског турнира у Пекингу исте године, где је први пут наступио, као и његови каснији ривали Новак Ђоковић и Енди Мареј.

Федерер је био први носилац, али је испао у четвртфиналу, што је Надалу утрло пут ка злату.

Шпанац је у полуфиналу у три сета савладао Новака Ђоковића и пласирао се у финале, где га је чекао Чилеанац Фернандо Гонзалез.

Надал је био убедљив 3:0 (6-3, 7-6, 6-3), што му је донело успон на прво место АТП листе, прекинувши низ Федерера од 273 недеље на челу листе.

Осам година касније, шпански ас освојио је олимпијско злато и у дублу са сународником Марком Лопезом.

2009. година: Први тријумф на Аустралијан опену

Рафаел Надал је 2009. први пут заиграо у финалу Аустралијан опена и осми пут у завршном дуелу неког гренд слема.

Седми узастопни пут на путу до титуле стајао је Федерер.

Тенисер са Мајорке у полуфиналу је победио сународника Фернанда Вердаска у пет сетова у мечу који је трајао пет сати и 14 минута, што је био рекорд све док Новак Ђоковић 2012. године није савладао управо Надала у финалу за невероватних пет сати и 53 минута.

Надал је у финалу Аустралијан опена 2009. изгледао врло свеже, упркос дугачком мечу против Вердаска, и био је бољи од Роџера Федерера после још једног маратона у пет сетова (7-5, 3-6, 7-6, 3-6, 6-2).

Постао је тако први тенисер из Шпаније који је тријумфовао у Мелбурну, као и први мушкарац који је у једном тренутку био власник гренд слем титула на три различите подлоге - бетону, трави и шљаци.

Федерер је меч завршио у сузама, јер је тада имао прилику да дође до 14. велике титуле у каријери, по чему би се изједначио са тадашњим рекордером Питом Сампрасом.

2010. година: Титула у Њујорку за комплетирање гренд слем трофеја

До 2010. само осам играча у мушкој конкуренцији освајало све гренд слем турнире у каријерама, а Надал је био седми којем је то пошло за руком.

Шпанац ће касније изјавити да му је то била најбоља сезона у каријери.

До финала УС Опена са Новаком Ђоковићем стигао је без изгубљеног сета.

У финалу је победио 3:1 у сетовима (6-4, 5-7, 6-4, 6-2), чиме је постао је и једини тенисер уз Агасија који је стигао до „Златног слема", односно титула на сва четири највећа тениска турнира и олимпијског злата.

Поставио је још један рекорд: први је још од 1969. и Рода Лејвера успео да у истој календарској години освоји Ролан Гарос, Вимблдон и УС Опен.

2017. година: 'Десета'

Пошто је 2014. освојио Ролан Гарос, уследила је трогодишња суша за Надала услед повреда и пада форме, па се није нашао у финалу гренд слема до Аустралијан опена 2017. године, где га је савладао Федерер.

Али, не смете да отпишете Рафаела.

Титуле на шљаци на мастерсима у Монте Карлу, Барселони и Мадриду уздигле су Надала до статуса фаворита Ролан Гароса 2017. године.

Победом над Швајцарцем Стеном Вавринком 3:0 (6-2, 6-3, 6-1), „краљ шљаке" постао је први спортиста који је у отвореној ери тениса освојио један гренд слем 10 пута.

Био је то и 15. гренд слем трофеј за Шпанца, којим је престигао Сампраса на вечној листи и гледао је у леђа само Федереру.

2022. година: Успон на врх по броју титула

После тешке 2021, током које је имао повреду стопала која је претила да му оконча каријеру и заражавања корона вирусом од којег је био „веома болестан", Надал је до учешћа на Аустралијан опену 2022. одиграо само један турнир од августа 2021.

Пут до титуле у Мелбурну био му је олакшан депортовањем Новака Ђоковића и Надал је освојио други трофеј у Аустралији, 13 година после првог.

У финалу је победио руског играча Данила Медведева 3:2 (2-6, 6-7, 6-4, 6-4, 7-5) за пет сати и 24 минута.

Меч је окончан 71 минут после поноћи.

Није то за Надала била само још једна гренд слем титула, већ 21. по реду, чиме је престигао Ђоковића и Федерера у том тренутку и постави нови рекорд.

„Ово је без сумње једна од најемотивнијих победа у мојој каријери", рекао је Надал, признајући да је „физички уништен" после меча.

Рекорд Шпанца ипак није дуго потрајао, јер је Новак Ђоковић освојио 24 гренд слем титуле, а Србин ће имати прилику да побољша скор у јануару на Аустралијан опену.

2022. година: Број 22

За само четири месеца, Надал је освојио и 22. гренд слем титулу.

Наравно, на Ролан Гаросу.

Годину дана раније испао је у полуфиналу, па је 2022. имао прилику да поврати круну у Паризу, што је успео победом над Норвежанином Каспером Рудом 3:0 у сетовима (6-3, 6-3, 6-0).

Освојио је 14. титулу на париској шљаци.

Финале је одиграо два дана после 36. рођендана и постао најстарији шампион Ролан Гароса.

Тријумфом у Паризу стекао је две гренд слем титуле предности над Ђоковићем и Федерером на вечној листи, а најављеним повлачењем тај број је постао коначан у његовој каријери.

Неће имати прилику да покуша да сустигне Ђоковића, који има две гренд слем титуле више.

2022. година: Последњи плес са Федерером

У септембру 2022. године, Федерер је објавио да ће се повући из професионалног тениса после Лејвер купа тог месеца.

На овом турниру је са Надалом, Ђоковићем, Марејем, Рудом и Стефаносом Циципасом чинио тим Европе, који се такмичио против остатка света.

Симболично, последњи меч у каријери швајцарски тенисер одиграо је у дублу са Надалом, који му је годинама био највећи ривал, али и добар пријатељ.

Двојац, који су многи називали „Федал", изгубио је од америчког дубла Џек Сок-Френсис Тијафо у Лондону, чиме су Шпанац и Швајцарац пропустили прилику да донесу укупну победу Европи.

После меча, Надал није могао да задржи сузе, јер је Федереров одлазак означио почетак краја једне ере.

Пошто ће ускоро Ђоковић остати једини члан велике тројке који и даље игра професионално тенис, крај делује још ближе.

„Још сам срећнији што наше каријере завршавамо као пријатељи после свега што смо на терену делили као ривали", рекао је Надал о Федереру.

Погледајте и ову причу:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]