Животиње: Једино место на свету где китови долазе да посматрају људе

„Ево је, поново долази!", наш водич Хосе Санчез најављује да нам се женка великог сивог кита приближава пети пут за 45 минута.

Сваки пут када се наша нова радознала пријатељица врати до нашег рибарског чамца, задржи се мало дуже на површини, посматрајући нас на начин на који ми њу посматрамо.

Био је то наш последњи излет у мексичкој лагуни Сан Игнасију да видимо сиве китове, за које локално становништво каже да су „пријатељски" расположени.

Мотор је угашен, наш чамац мирује, а ова женка кита од 40 тона разиграно плива око пловила, подижући горњу половину тела са белим пегама и намешта се дуж трупа као да жели да добро осмотри нас шесторо у чамцу.

Када китово око, отприлике величине бејзбол лопте, изађе на површину и на тренутак нам се погледи сретну, вриснем од одушевљења.

Речено нам је да китове посматрамо са удаљености, али шта када они приђу близу да посматрају нас?

Лагуна Сан Игнасио, на западној обали полуострва Доње Калифорније, у савезној мексичкој држави Јужној Доњој Калифорнији, сматра се последњом лагуном у свету где се пацифички сиви кита неометано размножава и живи.

Заштићено уточиште за китове уједно је и место једног од најнеобичнијих сусрета са дивљим животињама на свету: овде радознали китови редовно и добровољно траже контакт са људима.

Сваке године, од јануара до средине априла, хиљаде сивих китова стижу у лагуну после 19.300 километара дугог путовања од ледених вода Арктика до топлих вода Јужне Доње Калифорније да би се парили и донели младунце на свет.

Иако су ове воде сада безбедне за њих, некада су људи овде ловили сиве китове.

Али, изгледа да су животиње научиле да верују људима.

Током мог недавног одласка на посматрање китова са Санчезовом еко-туристичком агенцијом Pure Baja Travels, мајке су нам поносно показивале њихове младунце.

Ови јединствени сусрети подстакли су напоре да се ови нежни дивови очувају и заштите, и омогућили узбудљиво, али одговорно искуство посматрања китова као нигде другде у свету.

Зашто ови китови траже контакт са људима

Више од 50 година сиви китови у водама ове лагуне показују интересовање према људима, као и људи према њима.

Морски биолози сматрају да постоји више разлога оваквог јединственог понашања китова.

„У лагуни данас нема стварних претњи по њих", каже доктор Стивен Сварц, који већ 45 година проучава сиве китове у лагуни Сан Игнасију.

Иако је познато да се сиви китови повремено приближавају људима на другим местима, Сварц каже да је ово једино место где то редовно чине, и где се животиње задржавају око чамаца и често израњају на површину, дозвољавајући људима да их додирују.

Посматрање китова је дозвољено само у одређеној „зони" заштићеног подручја, а примењују се строга правила: истовремено је дозвољено само 16 малих рибарских чамаца.

Сви чамци морају да угасе моторе да не узнемиравају китове.

И што је најважније, возачи чамаца не јуре и не гоне китове.

„(Водичи) вас довозе до китова, а ови сисари сами одлучују хоће ли да дођу и поздраве вас", каже Сварц.

Али зашто изгледа као да китови долазе да вас поздраве?

„Сисари су радознали; довољно су осећајна створења да желе да сазнају више о њиховом окружењу и уче истражујући", објашњава Сварц, додајући да мајке ту радозналост према чамцима и људима преносе на младунце.

„(Китови) могу да памте".

Китови су у суштини тактилна бића, воле да трљају тела, воле додир, тако комуницирају, објашњава Сварц.

Пацифички сиви китови нису овде заузети потрагом за храном - то раде на Арктику, па им је можда и досадно, напомиње он.

Иако не знамо тачно зашто се китови овако понашају, Сварц и други морски биолози су сагласни да китови прилазе чамцима својевољно.

Узорна заједница која брине о китовима

Сиви китови су били скоро истребљени током 18. и 19. века, због чега су ове животиње често биле агресивне према људима, толико да су их локални рибари чак назвали „ђавољом рибом" и избегавали су их.

Али 1972. године, док је Франсиско Пачико Мајорал пецао у лагуни, изронио је кит и задржао се поред његовог чамца.

Из радозналости, Мајорал је ставио руку у воду.

Кит је дошао до њега и додирнуо му руку.

Вест о Мајораловом искуству се проширила, а мештани, сада много мање уплашени, почели су стрпљиво да чекају не би ли доживели сличне пријатељске сусрете.

„Сиви китови су посебно природно радознали и никада се нису плашили да се приближе плутајућим предметима у води.

„Људи су их повређивали, а сиви китови су реаговали на такву интеракцију", каже ми Санчез.

„После (Мајораловог) првог мирног сусрета, људи су почели да схватају да сиви китови нису страшне и луде животиње каквим су их сматрали".

Санчез је био први мексички природњак који је почео да организује туре посматрања китова у лагуни још 1990-их, а његова еко-туристичка агенција сада има базни камп у лагуни Сан Игнасију.

„Како време пролази, људи се све мање плаше да дозволе сивим китовима да им се приближе толико да могу да их додирну.

„Верујем да исто важи и (за сиве китове)".

Мексичка влада је 1972. створила Резерват природе Лагуна Сан Игнасио, а 1988. лагуна је проглашена и уточиштем за китове и Резерватом биосфере Ел Вискаино, највећим уточиштем за дивље животиње у Латинској Америци.

Пет година касније, резерват је уврштен на листу Светске баштине Унеска, организације за образовање, науку и културу Уједињених нација.

Популација сивих китова се опоравила, а од 1994. ова животиња није на списку угрожених врста.

Те године, Мајорал је обавестио екологе да јапанска компанија Мицубиши и мексичка влада планирају да изграде огромну фабрику соли унутар резервата природе.

Захваљујући великим напорима локалне и међународне заједнице и протесту на обали лагуне у ком су учествовали познати активисти за заштиту животне средине, од америчког адвоката и политичара Роберта Кенедија Млађег до глумца Кристофера Ривса, спречено је отварање рудника соли 2000. године.

Данас се битка за спас сивих китова у лагуни сматра једним од највећих успеха у напорима за очување дивљих животиња.

Мајорал је преминуо 2013. године, али га називају „спаситељем сивих китова" и „Оцем посматрања китова" у лагуни.

Још од његовог првог мирног сусрета са китом, посетиоци и мештани желе да доживе слично искуство у лагуни.

А Мајоралова породица и даље организује туре посматрања китова.

Сусрети људи и китова у лагуни Сан Игнасију нису само подстакли напоре за очување ове врсте, већ су допринели и да се регулише еко-туризам, који је данас значајан извор прихода локалној заједници.

„Еко-туризам је основна економска активност заједнице.

„Мештани воде рачуна о лагуни и китовима и заједно раде на одрживом посматрању китова како не би уништили или угрозили ресурсе који им доносе приход, а то су китови", каже Сварц.

Током петодневних излета које организује туристичка агенција Pure Baja Travels, туристи иду на шест тура посматрања китова (да се животињама пружи више прилика да самовољно дођу до чамаца), али и слушају о напорима које заједница улаже у очување лагуне.

Камп је отворен само од фебруара до марта, а онда се затвара када животиње мигрирају у априлу.

У нашем базном кампу са шаторима на обали лагуне, скоро сваког јутра сам се будила уз оглашавање китова у даљини, а током вечере сам могла да гледам како избацују воду као из фонтане.

Спавати у близини њиховог уточишта било је скоро једнако узбудљиво као и видети их надохват руке током дана.

Нова генерација треба да уложи додатне напоре за заштиту сивих китова

Иако је лагуна Сан Игнасио у којој се рађају сиви китови данас заштићена, додатни напори за заштиту животиња и подршка локалним заједницама које их чувају су важнији него икада пре.

Климатске промене сада утичу на лагуну и сиве китове на њиховом путу миграције.

Мексичка климатска активисткиња Сије Бастида нада се да ће надахнути нову генерацију да појача напоре за заштиту китова, и каже да је зато била копродуценктиња документарног филма Лагуна китова (The Whale Lagoon).

Двадесетдвогодишња Бастида прави поређење између напора за очување китова које је покренула претходна генерација у локалној заједници са климатском кризом са којом се суочава њена генерација.

Придружила се WildCoast, међународној непрофитној организацији која предводи напоре за очување сивих китова више од 25 година, како би се глас заједнице чуо даље и снажније.

Серж Дедина, суоснивач и извршни директор организације WildCoast, радио је на трајној заштити око 182.000 хектара станишта у лагуни Сан Игнасију, а допринео је и одлуци мексичке владе да лагуну Сан Игнасио дода Резервату биосфере Ел Вискаино.

Каже да је лагуна Сан Игнасио данас узор како дивље животиње могу да се заштите и истовремено оствари одрживи развој.

Организација помаже обуку водича за еко-туризам и унапређење и проширење програма обнове мангрова које воде жене и који доприносе борби против климатских промена.

Борба против климатских промена које утичу на пут миграције китова и обнављање мангрова је још једна битка коју становници у подручју лагуне Сан Игнасија воде свакодневно, при чему треба да регулишу и развој и туризам у лагуни.

„Постоји нешто у вези са китовима што вам изазива дубока осећања и скоро одговорност да се бринете о њима.

„Када кит погура младунче да бисте могли да га додирнете, тиме показује огромно поверење", каже Бастида за ББЦ.

„Ми их зовемо пријатељски китови, али мислим да су они свесни китови и желе да ми будемо свеснији њих и више у контакту са њима", додаје она.

„Надам се да ће људи, ако погледају филм или имају срећу да виде китове, открити део себе за који нису знали да постоји - инстинкт да их заштите".

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]