Изгубљени на екрану: Двадесет година серије Лост

За гледаоце, био је то шок, сличан оном који је доживео Џек Шепард када се пробудио међу бамбусима у непознатој џунгли.

Тог 22. септембра 2004. године, љубитељи авантуре, мистерије, трилера, па чак и они жанровски неопредељени, а жељни добре серије, гледали су тада најскупљу пилот епизоду у историји телевизије.

Прва епизода серије Изгубљени (Lost) коштала је невероватних 14 милиона долара, што је умногоме помогло и да изгледа као најбоља серија у том тренутку.

Снимани на Хавајима, са специјалним ефектима какви до тада нису виђени у телевизијским серијама, Изгубљени су на самом почетку заробили гледаоце савршеним миксом адреналина и мистерије.

„До краја емитовања целе серије, тај пилот ми је остао упамћен, урезан и то врло сликовито", каже за ББЦ на српском Мишко Билбија, филмски и ТВ колумниста.

„Никада се нисам поново вратио да одгледам ту прву или било коју другу епизоду, али свеједно не могу да избијем из главе призоре преполовљеног авиона на плажи - прво се Џек буди у шуми, потпуно дезоријентисан, а потом излази на ту пешчану плажу и затиче онај хаос."

Како би боље дочарао квалитет пилот епизоде, Билбија прави паралелу са још једном хит серијом са почетка миленијума.

„Уколико Сопраноси имају најбољу последњу епизоду свих времена, онда серији Изгубљени припада титула за најбољи пилот икада."

Прича о групи људи која, након пада авиона, преживљава на пустом острву, била је не само велики хит, већ и културолошки феномен, серија која је оставила неизбрисив траг у ТВ историји, али и променила начин на који се причају приче на малим екранима.

Данас, двадесет година и 121 епизоду касније, Изгубљени, чини се, успешно одолевају тесту времена.

У поп-културном свету, јубилеји попут овог су по обичају одличан повод за рекапитулацију, подсећање због чега је неко дело толико важно и утицајно, што је нешто чега ће се овај текст свакако дотаћи.

Осим што ћемо се, иако је то са ове дистанце тешко, трудити да се Изгубљених подсетимо, а да успут не спојлујемо ништа.

Јер свако заслужује да се изненади, уплаши, прича са укућанима и пријатељима само о томе, да недељама ломи главу око горећих питања, не знајући када ће добити одговор и да ли ће тај одговор уопште бити задовољавајући.

Свако заслужује да из прве руке сазна зашто је Lost једна од најбољих серија икада.

Први сусрет

Писац и преводилац Ото Олтвањи јасно се сећа тренутка када се навукао на Lost.

„Убацио сам се у тај воз врло рано, прва сезона још није била емитована до краја", каже Олтвањи.

„Видео сам препоруку Еда Брубејкера, тада и сада омиљеног ми стрип-сценаристе, који је у практично још раним данима интернета на блогу хвалио две нове експлозивне серије које раде нешто занимљиво и ново са приповедањем - друга је била Вероника Марс, а ни са њом није омашио."

У то време, ТВ серије, без обзира на глобалну популарност, нису уживале исти статус као данас.

„Било је то време када је полако почело да допире до свести људи да се ту дешава нешто узбудљивије него на филму, да треба обратити пажњу на млађег рођака ког се сви стиде, што се понајвише огледало у томе да су се серија клонили најславнији филмски глумци, док су сада већ неко време питање престижа и стално игралиште највећих имена."

Најснажније тачке

Изгубљени су засновани на простој премиси - група људи треба да преживи на пустом острву након пада авиона.

Лојд Браун, некадашњи директор АБЦ телевизије, замислио је серију као микс филма Изгнаник (Cast Away), ријалити програма Сурвајвер (Survivor) и ситкома Гилиганово острво, са примесама Господара мува Вилијема Голдинга.

Џефри Либер је написао сценарио, којем Браун иницијално није био задовољан, те је позвао Џеј Џеја Абрамса, креатора чувене серије Алијас (Alias), којем се убрзо придржио и Дејмон Линделоф.

„Два имена са уводне шпице пратим посвећено већ, ево, двадесет година. Нису глумци. Дејмон Линделоф - због њега сам заволео, иако то не заслужује можда, и штопера Манчестер јунајтеда истог презимена - и Џеј Џеј Абрамс.", каже Мишко Билбија.

Абрамс и Линделоф осмислили су ликове, одредили стил серије и написали такозвану библију, која је садржала главне тачке заплета за неколико сезона, као и бројне митолошке концепте који су били кључни за причу.

Али колико год њихова библија имала јасна упутства, серију Изгубљени одликовало је то што није поштовала правила, барем не правила дотадашњих телевизијиских серија.

„Изгубљени се нису придржавали ниједног жанровског правила, мешајући са лакоћом различите жанрове попут научне фантастике, мистерије, драме, натприродног и трилера", пише Дана Да Силва, новинарка сајта Comic Book Resources, у тексту Како су Изгубљени заувек трансформисали савремену телевизију.

Да Силва истиче да је Lost ту жанровску неодређеност комбиновалa са концептом приповедања познатим као мистериозна кутија.

Мистериозна кутија, или кутија загонетки, термин је који популаризовао управо Џ.Џ. Абрамс и односи се на жанр фикције који укључује сложене приче утемељене на бројним загонетним догађајима, са мноштвом испреплетених мањих под-заплета и ликова чије се приче на крају увезују у једну, откривајући главну мистерију.

„Јесте изостао формат до тада неизбежног „случаја недеље" (заокружена прича у оквиру једне епизоде), али су те појединачне епизоде ипак имале строгу драмску структуру, што нам је истовремено олакшавало и отежавало да је гледамо из недеље у недељу - удица нас је вукла, док истовремено нисмо могли да истрпимо чекање", каже Ото Олтвањи.

„Такође, велики мотиватор била је митологија неког вишег значења које нам непрестано измиче, шири се и увезује."

Билбија се слаже да ће Lost остати упамћени по митологији коју је произвео.

„Иако је ово серија у којој се све врти око ликова, гледалачки драјв је и у заплету и у бесконачним новим проблемима у које ти ликови улазе", истиче.

Комбинација лукова приче, који су обично ишли паралелно са сезоном, код Олтвањија је довела до „убедљиво најинтензивнијег гледалачког искуства, на крају треће сезоне, кад сам осетио како су ми извукли тепих испод ногу, и то је била физичка сензација, а не метафора".

„Мислимо да смо их добро упознали а не познајемо их уопште, па се после испостави да их још увек не познајемо до краја - са мотивима који се стално враћају, са упорним изигравањем очекивања, а онда чак и изигравањем очекивања кад очекујемо да ће бити изиграна, па изненадни прелазак из очекиваних флешбекова у неочекиване „флешфорварде" (временски скок напред)."

Али оно што је такође било специфично за Изгубљене био је темпо серије.

„Творци серије нису били толико великодушни када је откривање тајни у питању", пише Меган Хеменвеј, новинарка сајта Screen Rant.

„Гледаоци су морали доста да се потруде како би разумели шта се догађа. На тај начин, Lost је публику стално држао ангажованом."

Мишко Билбија потврђује да су вијуге појачано радиле и у Србији.

„Свако кога познајем имао је своју теорију о бизарним догађајима на острву, свако је склапао свој мозаик, мапирао дилеме и открића."

„Понеко је завршио и Lost универзитет."

Ко су Изгубљени?

Можда звучи као клише, али Изгубљени су заиста имали читаву плејаду ликова, од којих смо већину упознали већ у пилот епизоди.

„Након седам минута хаоса који се гледа у грчу од узбуђења, почиње шпица (од пет минута), подједнако генијална, јер кроз затишје на плажи и уз прва слова која се појављују на екрану, полако упознајемо главне ликове који ће у наредних шест година постати наши најбољи пријатељи, волели их ми или не."

А колико их је било? Од 324 путника лета 815, њих 70 је преживело, као и један пас.

И од тих 70, тридесет и четворо се сматрају главним ликовима у серији.

Џек, Кејт, Клер, Саид, Харли, Лок, Дезмонд, Бен, Данијел Русо (коју је тумачила хрватска глумица Мира Фурлан)… тешко их је све набројати, али лако заволети.

„Омиљени мора да буде Харли", као из топа одговара Билбија.

„Један од најмоћнијих comic relief ликова које сам гледао, лик који у првом кадру у којем га видимо прикупља и класификује спашену храну из авиона, лик којем је и добитак на лутрији био проклетство, ужасно гојазан, са менталним проблемима, баксуз миленијума. Лик који на крају...нећу да спојлујем."

Неретко се гледаоцима дешавало и да им се избор омиљеног лика мења.

„Приликом ранијих гледања серије углавном ми је, и схватам да је то прилично непопуларан избор, најзанимљивији био Џек, јер је тада још био релативно нов мотив 'мушкарца који се не стиди да плаче', а био сам и млађи па ми је импоновао идеал 'жртвовања за колектив', каже Ото Олтвањи.

„Пошто већ дуго нисам репризирао серију, подозревам да би ми сада био фаворит неко сасвим други и неочекиван. Можда Дезмонд."

Али поред, мање или више, допадљивих ликова, животне приче ових протагониста - како оне које су се одиграле пре, тако и оне које су уследиле након пада авиона - биле су, ако не важније, онда барем једнако битне за саму радњу серије као и мистерије на острву.

Мет Голдберг, новинар Колајдера, у тексту 'Зашто, деценију касније, не могу да заборавим Lost' наводи да је су људи главно ткиво ове серије.

„Изгубљени су, у својој сржи, серија о томе ко смо ми, како нас одлуке које доносимо обликују, као и да ли можемо да се мењамо", пише Голдберг.

Хавијер Грило-Маршуек, један од сценариста који је радио на прве две сезоне серије, истакао је у личном есеју да су гледаоци заволели Изгубљене зато што су су се повезали са ликовима.

„У тим раним данима, доста смо се трудили да сазнамо ко су заправо ти ликови, како ће реаговати, и како ће њихове личне приче утицати на међусобне односе."

Олтвањи сматра да је „нагласак на разради ликова у оквиру накрцаног заплета један од највећих и трајних квалитета серије".

„Аутори су често говорили да им је главни узор била институција кратке приче из часописа Њујоркер - дуговечна главнотоковска књижевна форма са нагласком на карактеризацији, обично хиперреалистична и инспирисана животом, неретко са не баш очекиваним разрешењем, врло често са готово неиздрживим емотивним ударцем на крају", каже писац.

„Заправо је врло слатко што са епизодама посвећеним конкретним ликовима ми у форми флешбекова добијамо заокружене приче о њима, преко којих се јаче емотивно везујемо за њих."

Корени у књижевности

Баш као што је Олтвањи истакао, аутори су инспирацију више налазили у књижевним делима него у другим серијама или филмовима.

Продуценти и сценаристи Дејмонд Линделоф и Карлтон Кјуз су одрасли читајући Стивена Кинга, Џона Стајнбека и Курта Вонегата.

У блогу Ел-Еј Тајмса посвећеном књижевном утицају на серију Lost, Лизл Браднер наводи да је „више од 70 књига провучено кроз шест сезона серије".

Упориште (The Stand) Стивена Кинга послужило је малтене као костур за првих неколико епизода.

А ту су још и Уликс Џејмса Џојса, Хомерова Одисеја, Кратка историја времена Стивена Хокинга, Летописи Нарније К.С. Луиса, као и неизбежна Алиса у Земљи чуда Луиса Керола.

Али и поред референци, омажа и скривених трагова у заплетима, путници лета 815, када нису били заузети преживљавањем, морали су некако да прекрате време на пустом острву.

Сојер је тако ухваћен да чита Господара мува, О мишевима и људима, Брежуљак Вотершип и Гримове бајке.

А гледаоци су нагађали шта би то могло да значи, па чак и тражили трагове у књигама.

Наслеђе Изгубљених

Ото Олтвањи сматра да је Lost остао изузетно утицајан и то „много више него што вам на први поглед изгледа".

„Најнормалније је за неку серију (или филм, или књигу, или стрип) рећи да је лостовска, и сви одмах знају на шта мислите."

„Не морате чак да имате острво, довољно је да не разумете свет око себе, ништа није онако као што изгледа, мистерија са којом се суочавате нема смисла чак ни уз научнофантастично објашњење, све делује хаотично, а заправо је тесно повезано."

У последњих двадесет година, било је заправо неколико таласа наслова који су, мање или више успешно, позајмљивали или чак бесрамно крали од Изгубљених.

„Испрва сте имали први талас копирантских наслова током или одмах после завршетка емитовања које су томе приступиле зихерашки и на прву лопту (Heroes, FleshForward, The Event), али сад исто то имате поново са актуелним серијама (Yellowjackets, The Last of Us, From, pa čak i Fall Out)", објашњава Олтвањи.,

Очигледно је да не постоји прави наследник Lost-а, али према мишљењу фанова и критичара неке од серија које су им можда најближе пришле су The Leftovers, на којој је радио управо Дејмон Линделоф, Fringe, чији је ко-креатор Џеј Џеј Абрамс, и Westworld.

„Само Линделоф ће накнадно створити још две серије које у мом систему вредности носе ознаку за ремек дело - The Leftovers i Watchmen", каже Мишко Билбија.

Али ако му већ нема равног, поставља се питање како се Lost држи данас и како на њу реагују нове генерације гледалаца?

„На разним местима читам критичке текстове који закључују да је практично у овој најновијој инкарнацији (комплетна серија доступна на најпопуларнијем стриминг сервису) серија дошла до пуног изражаја", каже Ото Олтвањи.

„Све те ситне несавршености које су нас нервирале док је серија била у току, живела, развијала се, испробавала нове путеве, сада заправо више немају никакву тежину - ако су је уопште и имале."

„Много је лакше препустити јој се до краја.", закључује.

И Мишко Билбија верује да је све у реду са Изгубљенима.

Ипак, како би био сигуран, каже „јављам кроз неколико дана када прођем све епизоде".

Што здушно препоручујемо свима.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]