Блиски исток: Колико се либански Хезболах променио од рата са Израелом 2006.

Хезболах и Израел се критикују због кршења услова под којима је окончан рат који су водили у јулу 2006. године, а нови свеобухватни сукоб би могао да избије после 10 месеци рата у Појасу Газе.

Током викенда 24 и 25. августа, Хезболах и Израел су били у најжешћем сукобу од почетка рата у Појасу Газе, а либанска војно-политичка организација је поручила да је то била само прва фаза и да ће наставити акције.

Док је Израел супериоран у ваздуху и обавештајним активностима, Хезболах има велике залихе ракета и користи дронове.

Да би се разумело како би могао да изгледа рат великих размера две стране, у обзир морају да се узму два суштинска чиниоца: искуства рата у јулу 2006. године и свакодневни сукоби који трају већ 10 месеци.

Упркос супериорности Израела у ваздуху која може да изазове огромна разарања у Либану, јединице израелске војске су изморене свакодневним борбама у рату у Гази, најдужем сукобу који Израел води у последњих неколико деценија.

Хезболах каже да је до сада изгубио више од 350 бораца, међу којима је и једног од главних његових команданта Фуада Шукра и тројицу истакнутих вођа које је Израел убио у ваздушним нападима.

Међутим, ова организација, шиитска исламистичка политичка странка, спремна је да води сваки облик свеобухватног рата, а њени војни команданти су стекли искуство на терену током борби у сиријском рату.

Хезболах има подршку Ирана од кога добија новчану и војну помоћ.

Многе западне земље, међу којима су Сједињене Државе (САД) и Уједињено Краљевство (УК), као и неке арапске државе, означиле су Хезболах као терористичку организацију.

Либанска влада групу сматра законитом организацијом отпора Израелу, и у земљи је призната као политичка странка која има значајну заступљеност у Скупштини Либана.

Две стране су заратиле 2006. године после упада Хезболаха на територију Израела, током ког је група убила осам и отела двојицу израелских војника, а затим захтевала размену заробљеника са Израелом.

Аналитичари верују да ако би се тренутни сукоб претворио у свеобухватни рат да би Израел могао да примени исту тактику као и 2006. године када је после снажног ваздушног напада извршио копнени упад у Либан.

Иако је тада ангажовао велики број јединица и велике количине војне технике, Израел није успео у потпуности да оствари циљеве - да спаси два отета војника и војно сломи Хезболах.

Рат 2006. године окончан је Резолуцијом 1701 Савета безбедности Уједињених нација (УН), једногласно усвојеном 11. августа 2006. године после 34 дана ратних дејстава.

Чим је Израел обуставио офанзиву у Либану, Хезболах је прекинуо ракетне нападе на Израел у јутро 14. августа.

Хезболах и Израел се осуђују због непоштовања ове резолуције - Хезболах јер се и даље наоружава, а Израел јер и даље под окупацијом држи део либанске територије и редовно нарушава либански ваздушни простор.

Напади Хезболаха на Израел

Хезболах је извршио ваздушне ударе на израелске положаје 8. октобра прошле године.

Навео је да то чини „у знак подршке Гази" након што је Израел покренуо офанзиву на палестинску енклаву, што је био одговор на изненадни напад палестинске екстремистичке групе Хамаса на цивиле и војнике у јужном Израелу 7. октобра 2023., које је Хамас назвао операција „Потоп Ал Акса".

Хезболах је изјавио да неће обуставити дејства док се не постигне прекид ватре у Гази.

Осим тога, искристалисао се стратешки војни савез који чине различите војне групе, међу којим су Хезболах, Хамас, Исламски џихад, Хути, и ирачке наоружане групе и све њих подржава Иран.

Хезболах и израелски званичници рекли су да су спремни за рат, али да би радије избегли свеобухватни сукоб, упркос претњи Израела Либану да ће земљу вратити у „камено доба" у случају рата са Хезболахом.

УН кажу да је због израелских упада на територију Либана, више од 90.000 људи, углавном цивила, морало да напусте њихове домове.

У израелским нападима убијено је 100 цивила и 366 бораца Хезболаха, додаје УН.

Израелски званичници кажу да је у нападима Хезболаха погинуло 33 људи, међу којима 10 цивила, а 60.000 је морало да напусте њихове домове.

ББЦ је објавио анализу сателитских снимака која показује да је више од 3.200 зграда у јужном Либану делимично оштећено или уништено у борбама, док израелски медији наводе да је на северу Израела оштећено више од 1.000 зграда.

'Најтежи противник'

Хезболах је можда „најтежи противник Израела у овом тренутку", и вероватно ће направити велика изненађења ако се сукоб прошири, каже британски војни стручњак Џастин Крамп.

Крамп, који је годинама служио у британској војсци и основао је војну консултантску компанију Sibylline у Лондону, каже да „Хезболах данас има све што је имао 2006. године, али у већим количинама".

Према подацима америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), Хезболах има око 150.000 граната и ракета различитих типова и домета, као и 45.000 бораца.

Вођа групе Хасан Насралах раније је рекао да има више од 100.000 бораца.

У рату са Израелом у јулу 2006. године, Хезболах је обилато користио ракете Каћуша и Град и тенковске гранате, као и навођене ракете, међу којима и Корнет, преносиву противоклопну вођену ракету руске производње.

Док Израел има ваздушну надмоћ, „Хезболахова предност је терен, који је веома захтеван и иде му корист", објашњава Крамп.

„Хезболах је сада вештији да сакрије возила и места са којих испаљује пројектиле, и зато израелски ваздушни удари сами по себи не могу да зауставе ракетне нападе на Израел.

„Зато би Израел могао озбиљно да размотри копнени упад", додаје он.

„Да сам ја командант тенка, сигурно не бих желео да их шаљем јужно од реке Литани [у јужном Либану] против Хезболаха и његових тенковских граната. То не би било добро".

Арсенал наоружања и ракета

Не зна се количина нити типови пројектила које Хезболах има све док их не употреби.

Према бројним обавештајним извештајима објављеним протеклих година, Иран је главни снабдевач Хезболаха оружјем које се допрема копном преко Ирака и Сирије.

Хезболах у арсеналу има и тенковску ракету Алмас-3, нову генерацију иранских прецизних пројектила.

Хезболах је такође употребио - први пут против Израела - ракету Буркан и ракету Џихад Мугнија, названу по једном од вођа Хезболаха, убијеног у Сирији 2015. године.

„Оно што данас видимо је напредна и развијена верзија Хезболаха из 2006. године", каже Амал Сад, професорка на Универзитету у Кардифу, у Велсу, и ауторка књиге „Хезболах: политика и религија".

„Хезболах је постао више од хибридне војне групе која је комбинација конвенционалне војске са карактеристикама неконвенционалних војних група", додаје она.

Објашњава да се овакав опис заснива на војној организацији, величини, нивоу тактике и обуке, и професионалним специјалним снагама Хезболаха, као и наоружању које има, посебно ракетама.

Дугогодишњи вођа Хезболаха Хасан Насралах раније је говорио да група има прецизне и напредне ракете које могу да погоде места дубоко у територији Израела.

Али Јазини, новинар који се бави војним питањима и аналитичар либанског канала Mayadeen, блиском Хезболаху, каже да је ова изјава можда наговештај да Хезболах има прецизне балистичке ракете домета до 300 километара.

Додаје да ова врста ракета може Хезболаху да да предност због релативне близине Израела, као и да ограничи време које израелска војска има на располагању да их обори.

Могуће је да су те ракете иранске, Зелзал и Фатех 110.

Такође, на основу неких објављених фотографија неких пројектила и њихових делова јасно је да Хезболах користи и руске ракете.

Према речима Крампа, могуће је да је Хезболах те ракете набавио из Сирије - Иран производи копије многих руских система и на тај начин може да снабдева Хезболах истим оружјем, али из сопствених извора.

Рат дроновима

Осим ракета, главна одлика садашњег сукоба је широка употреба дронова, а то посебно чини Хезболах који први пут користи јуришне дронове наоружане пројектилима.

„Хезболах користи дронове на бољи и иновативнији начин", каже Крамп.

Британски војни стручњак објашњава да је Хезболах и пре 2006. године имао дронове, али да су били војни.

„Данас се више ослањају на комерцијалне дронове, као и све оружане групе и војске, јер беспилотне летелице добијају све важнију улогу у сукобима".

У том контексту, Јазини тврди да се модификују све комерцијалне беспилотне летелице и да су дронови попут оних за које Хезболах тврди да су изнад северног Израела снимали војне и важне системе, сигурно војни.

Израелски медији извештавају да је Хезболах почео да користи оно што зову тихи дрон.

Реч је о иранском електричном дрону Шахед 101 који је скоро нечујан током лета што отежава пресретање, поготово што лети прилично ниско и тешко га је открити радаром.

Према изворима блиским Хезболаху, овај дрон су раније користиле ирачке наоружане групе, а употребљен је и у Јемену.

Јазини наглашава да постоји велика разлика између Хезболаха у октобру 2023. и данас.

„Израелска војска можда има најнапреднију технологију на свету у области електронског извиђања, ометања и комуникација.

„Стога, могућност Хезболаха да пошаље дронове који нападају дубоко на територији Израела, као што је био случај у Сафеду, 20 километара од границе, или да пошаље дрон да сними важне локације у Израелу и да се врати, показује да је научио лекције и да им флексибилност да се носи са израелским технолошким системима".

Због демонстрације могућности дронова и способности Хезболаха да обори велики број веома напредних израелских беспилотних летелица типа Хермес 450 или Хермес 900, као и изјаве организације да је приморала ратне авионе да напусте либански ваздушни простор након обрачуна са њима, неки сматрају да на овај начин Хезболах одвраћа Израел од ваздушних напада.

Међутим, аналитичари кажу да је то прилично претеран став.

„Питање ваздушног сукоба је сложено јер оно подразумева континуитет, а не само гађање авиона", објашњава Јазини.

„Да појасним - шта ако постоји могућност да се авиони обарају 10 дана, а онда то више не може да се ради?

„То зависи и од циља.

„Ако је циљ да се смањи број израелских налета и то се оствари, онда је конкретан циљ постигнут".

„Али објективно гледано, Хезболах је веома далеко од тога да спречи израелско ваздухопловство да у потпуности делује у либанском ваздушном простору", додаје он.

Ово гледиште је у складу са проценом Крампа, који верује да би Хезболах могао да ограничи летење израелских авиона на мањим висинама, али да Израел може да изврши летове на већим висинама па стога „Хезболах заправо не може да затвори ваздушни простор за израелске авионе", каже он.

'Осовина отпора'

Крамп такође верује да Хезболах вероватно има оружје које користе Хути у Јемену, и да све врсте наоружања које користе Хамас или Хути такође има и Хезболах.

„Све ове групе деле 'искуства, технологију и системе наоружања', а Хезболах је најнапреднији од њих", каже он.

Амал Сад сматра да могућност проширења сукоба мора у обзир да узме контекст у коме се они воде, односно јединство неколико фронтова и различите војне групе које делују унутар савеза који се назива „Осовина отпора" против Израела.

„У прошлости није постојало то јединство фронтова, и они се данас боре као стратешки савез који ће се вероватно проширивати", каже она.

Овај савез који себе назива „Осовина отпора" чини неколико војних група које подржава Иран, иако свака од њих има посебан идентитет.

Већину ових група су САД и неке арапске државе означили као терористичке организације.

Поред Хезболаха, чланови осовине су палестински Хамас и Исламски џихад, Ансар Алах Хути у Јемену, и ирачке наоружане групе.

Није познато да ли ће ове групе имати улогу у могућем рату ширих размера против Хезболаха, с обзиром да је Министарство спољних послова Ирана упозорило Израел на „неочекиване последице у случају било какве нове акције у Либану".

Од рата 2006. до напада Хамаса на јужни Израел 7. октобра 2023. године, у граничној области између Либана и Израела трајало је најдуже затишје између две земље, упркос свим напетостима и нарушавањима територијалног интегритета.

Али то не значи да нису у току припреме за оно што следи, а што може да се догоди врло брзо.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]