Блиски исток: Израел и Хезболах све ближи рату у Либану

Рат пуних размера између Израела и Хезболаха био би права катастрофа, каже генерални секретар Уједињених нација (УН).

Међутим, за Давида Камарија, који живи под готово свакодневном ватром на израелској страни границе, то би било решење.

Прошлог месеца, ракета Хезболаха из Либана пала је у његову башту у пограничном граду Кирјат Шмона, од чега је кућа у којој живи попуцала на неколико места, а унутрашњост објекта остала у хаосу.

Показује на рупе од гелера, који су га промашили за неколико центиметара.

А онда и на брда изнад нас, где почиње територија под контролом Хезболаха.

„Сваког дана, сваке ноћи: бомбе. То је проблем", каже.

„Рођен сам овде. Ако проведеш једну ноћ овде, полудећеш."

Давид још увек живи у његовој кући где су комади гелера остали забијени у остатке телевизора.

У дворишту су и загарављени остаци његовог аутомобила, изгорелог у пожару који је захватио двориште пошто га је ракета погодила.

Већина становништва Кирјат Шмоне је евакуисано после напада Хамаса 7. октобра, пошто су ракете Хезболаха почеле да падају у знак подршке њиховом палестинском савезнику.

Давид је један од ретких који је остао.

„Овде сам 71 годину", рекао је.

„Не идем. Био сам у војсци, не плашим се."

Које је онда решење за њега?

„Рат са Хезболахом", каже он.

Израел је жестоко узвратио Хезболаху, убио више команданата и гађао удаљеније мете у Либану.

Хезболах је овог месеца послао већи број дронова и пројектила преко границе, а претње са обе стране су се повећале.

Пре неколико дана група је објавила снимке из дрона војних објеката и цивилне инфраструктуре у израелском граду Хаифи.

Тешки разговори дуго су били део заједничке стратегије одвраћања од рата, у вези са којим су обе стране биле опрезне.

Али док се рат „око за око" наставља, а више од 60.000 евакуисаних Израелаца се још није вратило у домове на северу, постоје назанаке да су и израелски лидери и грађани спремни да подрже војне опције за потискивање Хезболаха са границе силом.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Градоначелник Кирјат Шмоне, Авишај Стерн, ми показује место на улици, у близини његове канцеларије, где је прошле недеље пала ракета.

„Мислим да ниједна земља на свету не би прихватила свакодневне нападе на своје грађане", рекао је градоначелник Стерн.

„А седети овде попут јагањца пред клање и чекати дан када ће нас напасти као што смо имали прилике да видимо на југу, то није прихватљиво. Сви схватају да је ово избор између рата сада или рата касније."

Опасна пат позиција у којој се налазе зависи углавном од рата који Израел води на више од 160 километара јужно у Гази.

Тамошњи прекид ватре би помогао да се смире тензије и на северу, али израелски премијер Бенјамин Нетанјаху одржава оба сукоба, под обећањем крајње десним савезницима у влади да ће уништити Хамас пре окончања рата у Гази.

Међутим, пре неколико дана чак је и портпарол израелске војске рекао да тај циљ можда није реалан.

„Идеја да можемо уништити Хамас или учинити да Хамас нестане је обмањујућа за јавност", рекао је контраадмирал Данијел Хагари за израелску телевизију.

Ситуација у Либану

На либанској страни границе, где је евакуисано више од 90.000 људи, расположење међу онима који су остали је идентично мрачно.

Фатима Белхас живи седам километара од израелске границе, у близини места Жабол ел Ботам.

Првих дана би се тресла од страха када би Израел бомбардовао то подручје, каже, али се од тада помирила са ситуацијом и више не размишља о одласку.

„Где бих ишла?" упитала је.

„Остали имају рођаке негде другде, али како да се намећем некоме тако? Ми немамо новца".

„Можда је боље достојанствено умрети код куће", каже.

„Одрасли смо у отпору. Неће нас протерати са наше земље као Палестинце."

Погледајте и овај видео

Хусеин Абалан је недавно напустио своје село Мејес ал Жабол, на око 10 километара од Кирјат Шмоне, на либанској страни границе.

Живот је постао немогућ, објашњава, а због несталних комуникација и струје, скоро да нема продавница.

Неколико десетина породица које су остале су углавном старији људи који одбијају да напусте своје домове и фарме, рекао је он за ББЦ.

Подржао је напад Хезболаха на Израел.

„Сви на југу Либана годинама су живели под агресијом, али су изашли јачи", каже.

„Само кроз отпор смо јаки."

Колико год да је овај гранични сукоб тежак за људе на обе стране, рат у пуном обиму би подигао кризу на виши ниво.

Неки становници Бејрута држе спаковане кофере и спремне пасоше, у случају свеопштег сукоба, а лидер Хезболаха Хасан Насралах је рекао ове недеље да нити један део Израела неће бити поштеђен.

Хезболах је добро наоружана и обучена војска, коју подржава Иран, док је Израел софистицирана војна сила са Сједињеним Државама као савезником.

Рат пуног обима ће вероватно бити разоран за обе стране.

Генерални секретар УН Антонио Гутерес рекао је да би то била „катастрофа која превазилази границе маште".

Проблем за Израел је како зауставити пројектиле и вратити људе у напуштена северна подручја земље.

Проблем за Хезболах је како зауставити ракете када његовог савезника, Хамас, гађају израелске снаге у Гази.

Што дуже та ситуација траје, повећавају се ризици од погрешне процене, а израелска влада је под притиском да реши ситуацију.

'Без стратегије за мир'

Напади Хамаса 7. октобра променили су безбедносне процене у Израелу.

Многи који живе близу границе, и неки од оних који су на позицијама моћи, кажу да врста споразума склопљеног са Хезболахом у прошлости више није довољна.

Том Пери живи у кибуцу Малкија, тик уз либанску границу.

Био је на пићу са пријатељима када је ракета Хезболаха пала испред његове куће раније овог месеца.

„Мислим да је упозорење генералног секретара исправно - (рат) ће бити катастрофалан за ову област", рекао је он.

„Али, нажалост, изгледа да немамо другу опцију. Ниједан споразум не траје вечно, јер они желе смрт за нас. Заувек смо осуђени на ратове, осим ако Израел не елиминише Хезболах."

Израелски лидери су изгубили кредибилитет после напада 7. октобра, каже он, и немају стратегију за постизање мира.

„Морају да оду - сви. Највећи неуспех наше војске и земље био је 7. октобар, а они су били наши лидери.

„Такви лидери нам нису потребни."

Захтеви за политичким променама ће вероватно порасти када се сукоби у Израелу окончају.

Многи верују да израелски премијер игра на време - ухваћен између растућих захтева за прекидом ватре у Гази и све веће подршке рату на северу.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]