„Не осећам се безбедно“: Муке радница у индијским болницама након силовања и убиства стажисткиње

„Што је много, много је.

„Сад је време да се дигнемо из протеста, да се дигнемо из беса, јер ово више не сме да се настави", каже Анушна Дас, студенткиња из источног индијског града Колкате, престонице државе Западни Бенгал.

Дас се придружила хиљадама жена и мушкараца у шетњи улицама из протеста због силовања и убиства стажисткиње медицине која је прошле недеље убијена током ноћне смене у државној болници.

Тридесетједногодишња лекарка одлучила је да одспава у салу за семинаре после напорног дана у једној од најстаријих болница у Индији.

Наредног јутра, њене колеге су пронашле њено полуголо тело на подијуму, са тешким телесним повредама.

Полиција је касније ухапсила болничког волонтера у вези са, како кажу, случајем силовања и убиства на 138 година старом медицинском факултету Р. Г. Кар у Колкати.

У маршу названом „Повратимо ноћ", медицинари траже правду за ову 31-годишњакињу и безбедност за милионе жена широм Индије.

Организатори кажу да су одабрали вече уочи Дана независности јер су желели да поставе питање када ће жене у Индији стећи праву независност.

„Желимо да ноћи буду безбедне - за жене, за мушкарце, за свакога", рекла је друга демонстранткиња, што је сентимент који је био поновљен више пута кад су новинари ББЦ-ја посетили велике државне болнице у неколико делова Индије и разговарали са радницама које раде у ноћним сменама.

Овај инцидент је подсетио људе на озлоглашени случај из 2012. године кад је 22-годишња стажисткињња физиотерапије била групно силована у аутобусу у покрету у Делхију и након тога подлегла тешким повредама.

Насиље над женама је озбиљан проблем у Индији - 2022. године било је пријављено у просеку 90 силовања дневно, према подацима владе.

С. Абарна, стажисткиња у ноћној смени у болници у јужном граду Ченају, каже да је трагедија у Колкати унела страх међу женско особље.

Она каже да су стажисткиње замољене да користе службене просторије и добиле упутство да закључавају врата.

Саветоване су и да користе апликацију градске полиције по имену Кавалана за слање хитног позива у помоћ уколико је потребно, али она страхује да „било шта може да се деси било кад".

„Инсталирани интерком и дугме за хитне случајеве по одељењима биће од помоћи", каже она.

Закони против сексуалног насиља су пооштрени после групног силовања у Делхију, али број пријављених случајева сексуалног насиља је скочио, а приступ правди остаје проблематичан за Индијке, кажу експерти.

Најновије силовање и убиство у Колкати поново је скренуло пажњу на изазове са којим се суочавају медицински радници, који су тражили темељну и непристрасну истрагу и федерални закон који би их заштитио на радном месту - поготово жене.

Индијски федерални министар здравства Ј.П. Нада уверава докторе да ће влада увести строге мере како би осигурала безбедност на радном месту.

Ове недеље је Национална медицинска комисија, владино тело које регулише медицинко образовање, такође издала смернице за све медицинске факултете и установе у вези са обезбеђивањем сигурног радног окружења.

Од 2007. до 2019. године, било је 153 пријављена инцидента насилних напада на здравствене раднике у Индији, према извештају у Лансету.

Извештај је такође истакао постојање федералних и државних закона за кажњавање насиља над здравственим радницима.

Мрачни, неосветљени простори

„Осећам страх кад морам ноћу да пођем на дужност из хостела на медицинско одељење", рекла је докторка из Мумбаја.

Мрачни, неосветљени простори у болницама извор су тескобе и бриге за многе.

Неке раднице се плаше чак и да изађу да узму храну и уместо тога је наручују преко интернета.

„Док радимо ноћну смену, морамо да прелазимо из зграде једног одељења у другу. У тим зградама и на њиховим стазама, нема чувара нити било каквог обезбеђења", рекла је лекарка која ради у Хајдерабаду.

Неке раднице кажу за ББЦ да их брине одсуство адекватне уличне расвете - на пример, на путевима између болница и њиховог места становања.

„Нема осветљења у деловима болница. Многи пацијенти спавају на подовима у болничким зградама", каже студенткиња прве године постдипломских студија у државној болници у Делхију.

Али власти инсистирају на томе пружају све од себе да би гарантовале безбедност.

Декан једне универзитетске болнице нам је рекао да је број сигурносних камера на њиховом кампусу повећан и да је задужена особа да 24 часа дневно, седам дана недељно, решава све притужбе.

Други највиши званичник болнице рекао је да она има одговарајуће безбедносне протоколе и сигурносне камере, и да ако лекари имају било какве притужбе, оне ће бити правовремено решене.

Недостатак места за одмор

Неколико лекарки каже да огроман изазов представља проналажење места за одмор током ноћне смене.

Докторка из Хајдерабада рекла је за ББЦ да нема одвојених соба за одмор за докторе и докторке.

„Кревети за докторе и докторе стоје једни до других. Мени то није у реду, и не осећам се безбедно. И тако, током ноћи, одлазим до мог хостела, који је у близини", каже она.

„Једном, док сам рано ујутро возила бицикл до хостела, неколики младића ме је пратило. То је било панично искуство."

Неке раднице су такође причале за ББЦ о прљавим тоалетима и неодговарајућим информацијама о одборима за Превенцију сексуалног узнемиравања.

Индијски закон о превенцији сексуалног узнемиравања на радном месту захтева од свих организација да дефинишу властиту политику према сексуалном узнемиравању, системе превенције, поступке и правила службе за властите службенике.

„А опет разне истраживачке студије, вести и извештаји са терена истичу да је придржавање захтева из Закона и даље веома слабо", истакнуто је у анализи Центра за економске податке и анализу (ЦЕДА) Универзитета Ашока.

„Већину случајева пријављује мали број компанија, што значи да је вероватно нашироко слаба свест и придржавање прописа."

Претње од родбине пацијената

Вербално и физичко насиље родбине пацијената такође је веома озбиљан проблем у Индији.

„Често ноћу имамо посла са пијаним пацијентима", каже једна медицинска сестра.

Студија из 2023. године о насиљу над медицинским радницима показала је да су инциденти чешћи у државним него у приватним болницама.

Извештај је такође истакао да је најчешћи доживљени узрок насилних инцидената „одсуство морала и писмености међу пацијентима и њиховој родбини" (83,2 одсто), после чега следи одсуство одговарајућих установа и недостатак поверења у здравствене раднике.

„Кад родбина пацијената дође у посету, понекад се служе увредљивим речником, понекад су пијани", каже једна медицинска сестра из Мумбаја.

Једна друга градска медицинска сестра присетила се случаја кад су рођаци пацијента који је умро постали агресивни и особље на дужности је осећало да мора да затвори просторију у нади да ће деескалирати ситуацију.

Докторка из Мохалија присећа се педијатра ког је код Патиале почетком месеца напала породица пацијента.

Здравствени радници упорно траже већу безбедност и сигурност на радном месту да би се решио овај проблем.

На улазу једне болнице у Делхију постављени су детектори за метал, али је виши лекар рекао за ББЦ да они „нису функционални" и да „било ко може да уђе".

Иако је безбедност пооштрена у многим болницама, није тако свуда, а неки радници су рекли за ББЦ да обезбеђење обично попусти током ноћи, због чега се здравствене раднице тада осећају посебно угрожено.

Портпарол једне болнице рекао је да њихова установа има чланове обезбеђења и да се редовно надгледају сигурносне камере.

„Имамо одговарајући безбедносни апарат на кампусу и унутар хостела и одељења", изјавио је он.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]