Индија и насиље: Групна силовања и злостављања - сведочења жена жртава етничког сукоба у Манипуру

Упозорење: Чланаксадржи детаље који могу бити узнемиријући

Снимак две жене које је банда приморала да ходају наге, а који се раширио друштвеним мрежама, охрабрио је многе друге жртве да проговоре о насиљу над женама у савезној држави Манипуру на североистоку Индије.

Више од два месеца, Мери (није њено право име), припадница Куки етничке групе, није смогла храбрости да пријави случај полицији.

Њена 18-годишња ћерка је отета испред њихове куће, групно силована током ноћи, пребијена, и остављена на кућном прагу.

„Насилници су мојој ћерки запретили да ће је убити ако било шта каже", рекла ми је Мери током сусрета испред хуманитарног кампа, где живи од маја када је почео сукоб етничких заједница Меитеи и Куки у савезној индијској држави Манипуру.

У сукобу је до сада страдало више од 130 људи.

А потом је уследило још нешто.

Снимак две жене из Куки заједнице које је банда приморала да наге ходају појавио се прошле недеље на друштвеним мрежама.

Изазвао је велики гнев и жустру осуду што је довело до хапшења шесторице починилаца.

То је охрабрило Мери да случај њене ћерке пријави полицији.

„Помислила сам да ако то не учиним сада, нећу добити другу прилику", каже она.

„Жалићу што нисам бар покушала да урадим нешто да помогнем да буду кажњени нападачи на моју ћерку".

Мери каже да њена ћерка сада помишља на самоубиство, а да је она уверава до још има разлога да живи.

Чиин Сјанчинг, 19-годишњакиња, каже да је слична судбина могла и њу да задеси.

Она и њена пријатељица, каже она, биле су мета напада банде јер су припаднице Куки заједнице.

Додаје да их је банда напала у хостелу где су живеле док су похађале школу за медицинске сестре у Имфали, главном граду државе Манипура.

„Руља је упорно лупала на врата собе где смо се скривале, урлајући да су наши мушкарци силовали њихове жене и да ће то исто сада урадити нама", присећа се она.

Позвала је њену мајку да јој каже да је то можда последњи пут да разговарају.

Неколико минута касније, две девојке су одвукли на улицу и тукли док се нису онесвестиле.

Сјанчинг претпоставља да су насилници помислили да су мртве и да су зато побегли.

Полицајци који су их пронашли жене и опипали им пулс схватили су да су живе.

Част и срамота

Непотврђени наводи о сексуалним нападима Куки мушкараца на Меитеи жене су разлог што је банда Меитеи мушкараца напала Чиин и њену пријатељицу.

По избијању сукоба, етнички раздор се брзо продубио, што је довело до потпуног удаљавања две заједнице, које су раније биле у суживоту.

Обе стране су сада поставиле барикаде на улазима у њихова села, а према извештајима, сукоби се дешавају ноћу.

Али, снимак две Куки жене које под принудом ходају наге је изазвао је неподељену осуду припадница Меитеи заједнице.

У Mанипуру, жене традиционално имају снажну улогу у друштву.

Међу њима су и Meira Peibis, жене које носе бакље - такође познате и као мајке Манипура - које се противе злоупотребама државе и војске, као и повредама људских права.

Синам Сурналата Леима, која је предводница групе жена које носе бакље у селима где су нападнуте две Куки жене са снимка, каже да су сами сељани предали полицији главног осумњиченог за напад.

Затим су се жене окупиле, узеле бакље и запалиле његову кућу.

„Паљење је осуда ужасног злочина који су ти мушкарци починили.

„Њихова недела не могу да укаљају част заједнице Меитеи", каже Леима.

Жена и троје деце оптуженог протерани су из села.

Али зашто су се тако понашали припадници заједнице у којој жене уживају дубоко поштовање?

„То је био израз бола и освета за Меитеи жене које су напали Куки мушкарци", објашњава Леима.

Лично не зна ни за један такав напад, али наглашава да Меитеи жене никада не би говориле о таквом злочину, јер се то сматра срамотом.

После избијања сукоба, државна полиција је рекла да нису примили пријаве о насиљу над Меитеи женама, али ми је представник Меитеи ентичке групе рекао да је било много напада који нису пријављени.

„Наше жене не говоре о таквом насиљу нити га пријављују полицији, јер не желе да угрожавају њихово достојанство", каже Кураиџам Атуба из организације Меитеи групе која се зове Кокоми.

Он мисли да пажња треба да остане на убијању и расељеним људима, а не на сексуалном насиљу.

Правда

Ова питања муче и брата једне од две Куки жене са снимка.

Руља која је његову сестру скинула до голе коже и сексуално напала, такође је убила њиховог оца и млађег брата.

Он и мајка су преживели, јер су били у посети родбини у другом селу када су почели сукоби.

Током нашег сусрета у малој соби у кући његових рођака, лице 23-годишњака углавном је било безизражајно.

Питала сам га шта би волео да влада и полиција предузму.

„Волео бих да ухапсе све чланове те банде, посебно оне који су убили мог оца и брата", одговара он.

„И да се према обема заједницама опходе праведно".

Чини се да обе заједнице немају много поверења ни у савезне, нити у власти државе Манипур.

Главни министар државе Манипура, Н. Бирен Синг, који је припадник Меитеи етничке групе, обећао је „најстроже казне за окривљене, које подразумевају и смртну казну".

Али када је упитан о захтевима за његову оставку због неуспеха да реши сукоб, одговорио је: „Не желим о томе да говорим, мој посао је да успоставим мир у држави и казним зликовце".

Председник Владе Индије Нерендра Моди је о сукобу проговорио тек после објаве снимка две жене који је изазвао велики гнев широм земље.

„То што се десило ћеркама Манипура не може да се опрости никада", рекао је, додајући да ниједан кривац неће бити поштеђен.

Али Леима сматра да је овом изјавом њена заједница представљена у лошем светлу, и да се под тепих гура насиље које бесни од маја и због којег је расељено 60.000 људи.

„Премијер је проговорио када су нападнуте припаднице Куки заједнице.

„А шта је са свим оним са чиме се ми суочавамо, зар ми, жене Меитеи нисмо грађанке Индије?", пита она.

Због снимка, пажња је поново скренута на сукоб у Манипуру, који не престаје.

„Да није било овог снимка, не бисмо добили оволико пажње власти и других политичких странака", каже Грејси Хакип, истраживачица која помаже жртвама сукоба.

Међу њима је и Чиин Сјанчинг која иде у школу за медицинске сестре.

Каже да ће то помоћи преживелима који су храбро поделили њихова искуства да се опораве и наставе да живе.

Чиин ми препричава говор који је одржала женама у њеној заједници, када им је саопштила да се уписала у још једну школу за медицинске сестре, која је у близини.

„Мајка ми је рекла да ми је Бог с разлогом поштедео живот, па сам одлучила да не одустајем од мојих снова".

Погледајте видео:

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]