Здравље: Патња мајки које не могу да доје њихове бебе

Многе мајке одојчади већ деценијама слушају да је „дојка најбоља". Иако ова порука треба да подстакне дојење, такође може да створи огроман притисак на мајке које имају проблем да доје.

Неке мајке желе да доје, али су, из различитих разлога, принуђене да престану раније него што би требало.

Неколико њих је за ББЦ говорило о периоду огромне туге и срама након одлуке да престану да доје.

Џема Манфорд, која је 2017. родила сина Макса, планирала је да га искључиво доји, међутим, већ трећег дана се јавио проблем.

„Седела сам на каучу, држала моју бебу и нисам могла да престанем да плачем", присећа се она.

Каже да је следеће две недеље прошла кроз „пакао" и да се ужасавала сваког подоја.

На врхунцу стреса, Џема је замолила госте да оду, док се скривала у спаваћој соби у којој су завесе биле навучене, очајнички покушавајући да натера њену бебу да сиса.

„Дојење ми је било исцрпљујуће и осећала сам срам", додаје она.

Њен син је имао анкилоглосију (подвезан језик), урођену аномалију језика када је ресица испод језика скраћена или је јако чврста и задебљана, што утиче на покретљивост језика, па није могао правилно да хвата дојку.

После неколико недеља, њена беба је почела да губи на тежини.

Знајући да то значи могући повратак у болницу, одлучила је да пређе искључиво на исхрану млечном формулом.

Две године касније је родила друго дете.

Иако њена ћерка није имала анкилоглосију, одлучила је да неће покушавати да доји дуже од неколико дана.

Међутим, та одлука је прогања и данас.

„Нисам била у стању да урадим најприроднију и најјединственију ствар коју мајка може да уради, и било ме је срамота - још увек ме је стид", каже она.

Сада верује да је можда патила од постпорођајне депресије, иако јој тада није била дијагностикована.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Шта је патња због прекида дојења

Професорка Ејми Браун, истраживачица јавног здравља која је написала књигу о патњи због прекида дојења, каже да је туга уобичајени осећај услед таквог искуства.

„Многе жене престају да доје много раније него што су желеле и осећају разочарање или да су пропустиле одређено искуство", каже она.

Тренутно, Светска здравствена организација (СЗО) препоручује да се првих шест месеци новорођенче искључиво доји, док Уницеф, Дечји фонд Уједињених нација (УН), напомиње да дојење смањује ризик од синдрома изненадне смрти одојчета, дијабетеса у детињству, срчаних болести, и гојазности.

На глобалном нивоу, проценат одојчади која се током првих шест месеци искључиво доје достигао је 48 одсто, што је пораст од 10 одсто у односу на претходну деценију.

Дипти, која је други пут трудна и сада је у седмом месецу, нада се да овај пут неће имати проблеме дојења које је имала са првом бебом.

Син, кога је родила 2021. године, имао је подвезани језик и није могао да сиса.

Чак ни оперативни захват на језику бебе није решио проблем дојења.

Дипти је одлучила да измлазује млеко и бебу храни на флашицу, али јој је то било непрактично и исцрпљујуће.

„Ритам је био немилосрдан - свака два сата, исто и током ноћи, и осећала сам да то не радим како треба", присећа се она.

Због распореда храњења скоро да није излазила из куће.

Када је њен син напунио 12 недеља, почела је да га храни млечном формулом како би могла са њим да ужива напољу и да иде на радионице за бебе које су биле важне за његов развој.

Месец дана касније, Дипти је сазнала да операција на језику није добро обављена и да је потребна нова због ожиљка, али тада је било прекасно да се врати дојењу.

Дипти је осећала стид и кривицу када је користила флашицу у друштву њених пријатељица које доје.

„Нико ме никада није осуђивао, али сам се стидела што бебу храним на флашицу и тужна што не могу да дојим као оне", каже Дипти.

Зашто неке мајке престају да доје

Док су бебе Џеме и Дипти обе имале подвезани језик, постоји још неколико разлога због којих се мајке мучи да доје.

Уобичајени проблеми су болне и испуцале брадавице, крварење из брадавица, зачепљен млечни канал, као и недостатак или вишак млека.

Препуњеност дојки у неким случајевима може довести до маститиса, запаљења дојке које узрокује зачепљење млечног канала услед чега се јављају болова у дојкама током дојења.

Лиза Мендел из Међународног удружења консултаната за лактацију пружа савете мајкама које имају проблем да доје.

Она каже да је суштински важно да се женама што је пре могуће пруже стручни савети у вези за лактацијом и подршка за дојење.

„Могу постојати вишеструки проблеми, на пример, ако мајка која има мало млека има проблеме са штитном жлездом, онда то може да се утврди и лечи, и вероватно ће се производња млека побољшати", каже она.

Она истиче да дојење „никада не би требало да буде болно" и да ако се бол јави, то значи да се беба не држи у добром положају или да неправилно хвата дојку.

„Мајка никада не треба да сматра престанак дојења неуспехом", наглашава она.

Клер Марфи, директорка добротворне организације за подршку мајкама новорођенчади Feed UK, каже да храњење одојчади није једноставно и да би требало да се усредсредимо на пружање подршке мајкама без обзира на начин на који хране њихове бебе.

„Нико - а понајмање мајке и њихове бебе - немају користи од окружења у ком жене осећају кривицу и пате јер морају да користе млечну формулу, а надале су се да ће то избећи", каже она.

Дипти планира да поново покуша да доји, али каже да следећи пут неће дозволити да буде под истим притиском.

„Покушаћу поново сто посто, и сада осећам да сам много спремнија јер већ имам искуства", каже она.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]