О тајним порукама и мостовима шпијуна: Најпознатије размене затвореника у историји

„Па, идемо", каже мушкарац у капуту, са шеширом на глави.

Црвено-бела рампа се подиже инеколико људи мирним корацима прелази Глинике мост између Западне и Источне Немачке, познат као „Мост шпијуна".

Календар показује да је у току 1962. година, што значи да је Хладни рат између Совјетског Савеза и Сједињених Америчких Држава у пуном јеку.

„Шта мислиш да ће се десити када стигнеш кући", адвокат Џејмс Б. Донован, лик којег глуми Том Хенкс, пита мршавог човека за његове десне стране.

Рудолф Абел, совјетски шпијун осуђен у Америци на 30 година затвора, на тренутак се замислио, па уз кисео осмех одговорио: „Мислим да ћу попити вотку."

Шпијунске приче, тајни агенти на задацима дубоко иза непријатељских линија, па и размене затвореника, одувек су инспирација и писцима и филмаџијама.

Тако је 2015. настао филм Мост шпијуна, а можда једног дана неко сними и причу о овонедељној размени 26 затвореника Русије и Запада, највећој још од Хладног рата.

„Ова размена је као Мост шпијуна, али на много вишем нивоу, после веома деликатних преговора", каже Виктор Пескин, професор Аризона стејт универзитетa у Америци, који се бави међународним односима, за ББЦ на српском.

Размена само „наглашава важност стрпљиве дипломатије и међународних односа", као „постојања отвореног канала комуникације", објашњава Пескин.

На оваквим споразумима се ради „врло озбиљно и дуго", понекад и годинама, указује Небојша Вујовић, бивши српски и југословенски дипломата.

„Преговара се, па се прекине, како би преговарачи отишли по сагласности из врха државе, па се врате, и тако корак по корак", наводи Вујовић, некадашњи шеф мисије Југославије у Америци, за ББЦ на српском.

„Битно је само да се нађе заједнички интерес - 'ми хоћемо наше људе, а ви ваше, хајде да видимо како то да решимо' - како би на крају и једни и други могли да се похвале да брину о својима."

Како долази до размена

„Овакве ствари се најбоље завршавају у тишини."

То је омиљена фраза руских званичника када их ББЦ пита за коментар о могућој размени затвореника Истока и Запада, пише Стив Розенберг, ББЦ новинар у Москви.

Кремљ, како каже, воли „постизање договора иза затворених врата" и „талачку дипломатију", да све буде далеко од очију медија.

Прво је потребно успоставити контакт између две стране, објашњава искусни српски дипломата, који је тражио да буде анониман.

„Једна и друга страна сигнализирају преко дипломатских сигнала и двосмислених изјава да су спремни да се то догоди", наводи дипломата за ББЦ на српском.

„Поруче, на пример, да је 'дошло време да се реше нека заостала питања из прошлости'."

Никада се не каже која су то питања, већ се само искаже добра воља и то често преко посредника, каже.

У фебруарском интервјуу Такеру Карлсону, бившем водитељу америчке телевизије Фокс њуз, руски председник Владимир Путин говорио је о америчком новинару Евану Гершковичу, ухапшеном у Русији и оптуженом за шпијунажу.

„Не искључујем могућност да би Гершкович могао да се врати у његову домовину.

„Желимо да америчке тајне службе размисле како би могле да допринесу постизању циљева које теже да остваре", рекао је Путин.

Порука за америчку страну је била јасна - Москва је отворена за постизање договора.

„У дипломатији је језик веома битан и све нијансе се узимају у обзир", каже српски дипломата.

„Није исто ако кажете 'ваш поступак према нама није пријатељски' и 'ваш поступак је непријатељски'. Огромна је разлика."

Те нијансе се „и те како пажљиво формулишу", са циљем да се „остави што мањи траг да сте вољни за нешто учините, а заправо сигнализирате другој страни да јесте вољни".

Овакви споразуми углавном иду преко „траблшутера" (troubleshooter), вештих преговарача задужених да реше неки велики проблем, каже Вујовић.

„Америка је увек имала неколико таквих, попут Била Ричардсона, који је вадио затворенике из Судана и мртва тела америчких војника из Вијетнама."

На крају долази до отворених преговора како и кога разменити.

У подељеном Берлину се то радило на тачкама између Западне и Источне Немачке - такозваним чекпоинтима, док се на граници између Северне и Јужне Кореје размене обављају у демилитаризованој зони.

„Ако се ради о војним заробљеницима, онда то раде војне службе, а ако се ради о обавештајцима, онда су то цивилне службе - контраобавештајна и обавештајна", објашњава дипломата.

Историјат: Робови, партизани и талибани

У раној историји ратовања, статус ратног заробљеника није постојао, поражени су били или убијени и поробљени, пише Енциклопедија Британика.

Међутим, како се мењало ратовање, тако се мењао и статус заробљеника.

Већ током Средњег века је долази до првих откупа заробљених, а филозофи већ тада пишу и о могућности размене, додаје Британика.

Крајем 19. и почетком 20. века, настају Женевске конвенције, основе међународног хуманитарног права, према којима затвореници имају право на повратак у матичну земљу, без обзира на број.

Један од највећих програма размене водио је Међународни црвени крст током Другог светског рата.

У Југославији су биле честе размене заробљеника између оружаних снага Трећег рајха и партизана.

Познати су и цитати из партизанских филмова, да ће „немачке заробљеника мењати за ухапшене другове", као у филму Девојачки мост из 1976, који се управо тиме бави.

У другој половини 20. века, размене затвореника су чешће.

Првих у бројним сукобима између Арапа и Јевреја на Блиском истоку било је већ 1940-их и 1950-их.

Касније, 1983. размењено је 4.500 палестинских затвореника за шест израелских војника, док је 2011. дошло и до размене 1.027. палестинских војника за једног израелског - Гилада Шалита.

Међународну пажњу привлаче и појединачни случајеви - Сијуе Ванг, дипломац америчког универзитета Принстон, ухапшен је 2016. у Ирану и осуђен за шпијунажу, а потом размењен за иранског научника Масуда Сулејманија.

Талибани су 2009. заробили војника Боа Бергдала недалеко од америчке базе у Авганистану.

После пет година у затвору, размењен је за пет високих званичника талибана, међу којима је био и један близак Осами бин Ладену, одговорном за терористички напад у Њујорку 11. септембра 2001.

Те 2009. је и Американац Алан Горс ухапшен на Куби, под оптужбом да је радио на рушењу тамошњих власти. Касније је размењен за пет кубанских обавештајаца, ухапшених 1998. у Мајамију.

Најпознатије размене затвореника Америке и Русије

Ипак, најпознатије су размене затвореника између Америке и Русије - већина их је обављена током Хладног рата.

Те 1962, Абел је размењен за Френсиса Герија Пауерса, пилота америчке Централне обавештајне агенције (ЦИА), чији је авион оборен изнад Совјетског Савеза.

Више од двадесет година касније, у јуну 1985, на истом Глинике мосту, дошло је до највеће размене агената у историји, пише Ројтерс.

Некадашњи пољски обавештајац Маријан Закарски, осуђен за шпијунажу у САД, као и још три агената Источног блока, тада су размењени за 23 људи за Запада.

Годину касније, исти мост био је домаћин размене - совјетски дисидент Анатолиј Шчарански и троје нижих агената за чехословачке држављане Карла и Хану Кечер.

Шчарански је претходно провео девет година у руском затвору, осуђен као амерички шпијун.

Карл и Хана Кечер су се по пресељењу у САД инфилтрирали у ЦИА, али су ухваћени и такође осуђени за шпијунажу.

До последње масовне размене затвореника између Москве и Вашингтона дошло је 2010. године у Бечу - десет руских агената „спавача" из САД, за четворо затвореника у Русији.

Међу размењенима је био и Сергеј Скрипаљ, пуковник руске војне обавештајне службе, осуђен за велеиздају јер је као двоструки агент радио за Велику Британију.

Скрипаљ и његова ћерка 2018. били су мета неуспелог покушаја убиства тровањем.

Амерички маринац Тревор Рид, ухапшен 2019. у Москви и осуђен на девет година затвора због наводног напада на руске полицајце, размењен је 2022. за Константина Јарошенка, руског пилота осуђеног на 20 година за трговину кокаином.

Један од најпознатијих случајева је прича америчке кошаркашице Британи Грајнер, осуђене у Русији када јој је пронађено канабисово уље.

У децембру 2022. размењена је у Абу Дабију за осуђеног руског трговца оружјем Виктора Бута.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]