Тврђи тон према Израелу и људска права: Како би могла да изгледа спољна политика Камале Харис

Након што је напустио председничку трку, амерички председник Џо Бајден је као замену подржао потпредседницу Камалу Харис.

Харис мора тек да буде званично потврђена као кандидаткиња Демократске странке, али ако буде освојила трку за највиши положај у Белој кући, биће прва америчка председница и прва особа индијског и јамајканског порекла на тој функцији.

Постала би и прва председница после Ендрјуа Џексона - 1829. године - која је дете имиграната.

Следи детаљнија анализа искустава потпредседнице Камале Харис у решавању међународних проблема и какви су јој ставови по разним питањима у спољној политици.

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Украјина

Једно од кључних питања спољне политике у којима би се Камала Харис и републикански кандидат Доналд Трамп највероватније разликовали кад би били изабрани јесте инвазија Русије на Украјину.

Трампов став изазива нелагоду међу земљама које подржавају отпор Украјине према руској инвазији.

Међу европским савезницима Украјине влада бојазан да ће Трампов председнички мандат ослабити подршку земљи и охрабрити Русију да се понаша необуздано.

Харис је јавно исказала пуну подршку Бајдену око слања војне помоћи Украјини за њен отпор руској инвазији из 2022. године.

„Апсолутно морамо да усвојимо финансирање Украјине, финансирање Израела", изјавила је она.

„Оно што морамо да урадимо по овим питањима од кључне је важности."

Предводила је америчку делегацију на Минхенској безбедносној конференцији 2022, године, свега неколико недеља пре него што су руски тенкови ушли у Украјину.

У јуну 2024. године, представљала је САД на Самиту о миру за Украјину у Швајцарској.

Међутим, у обе те прилике, пратили су је званичници са много већим искуством у спољној политици, као што су државни секретар Ентони Блинкен у Минхену, у Немачкој, и саветник за националну безбедност Џејк Саливен у Лузерну, у Швајцарској.

За разлику од Бајдена и многих других страних званичника, Харис никад није посетила Украјину у својству потпредседнице.

Међутим, јесте се шест пута састала са украјинским председником Володимиром Зеленским.

Трампов избор Џеј Ди Венса за кандидата за потпредседника поново је пробудио забринутост у Европи да би Трампова политика „Америка на првом месту" могла извршити притисак на Украјину да попусти пред руским председником Владимиром Путином.

Европске владе страхују да би будућа Трампова администрација покушала да примора Украјину у мировном споразуму да се одрекне територије.

Русија и НАТО

Камала Харис се зарекла да ће САД увек испуњавати обавезу подршке НАТО-у - безбедносном савезу између европских и северноамеричких земаља.

Оштро је критиковала Трампове претње да ће се повући из савеза ако земље не буду обезбедиле НАТО-у најмање 2 одсто властитог бруто домаћег производа (БДП - мера економске активности у земљи).

Трамп је изјавио да ће охрабрити Русију да изврши инвазију на земље НАТО које не плате два одсто који се од њих очекују.

„Замислите само да бивши председник САД изјави како подржава бруталног диктатора у инвазији на наше савезнике и да ће Сједињене Америчке Државе само стајати по страни и то посматрати - ниједан претходни амерички председник, без обзира на то из које партије долази, никада није клекнуо ни пред једним руским диктатором", рекла је Харис.

Израел и рат у Гази

Харис је изразила снажну подршку Израелу и рекла да ова земља има право да се брани од Хамаса после напада 7. октобра 2023. године.

„Нећемо постављати никакве услове подршци коју пружамо Израелу да би се одбранио", рекла је у новембру 2023. године.

Али месец дана касније, заузела је много критичнији став према Израелу од Бајдена и других званичника из владе, рекавши да је „погинуло превише невиних Палестинаца" током израелске војне акције против Хамаса у Гази.

„Израел мора да учини више да би заштитио невине цивиле", изјавила је она.

У марту ове године, после масовних протеста у САД и широм света, Харис је рекла да Израел „мора да учини значајније више да би појачао прилив помоћи - без икаквих изговора."

Позвала је Израел да отвори граничне прелазе и заштити хуманитарне раднике.

Двадесет другог јула, Министарство здравља у Гази које води Хамас објавило је да је у рату погинуло најмање 39.000 људи.

Трамп је током председничког мандата исказивао снажну подршку Израелу.

Контроверзно је најавио америчку подршку да Јерусалим постане престоница Израела док је био у посети земљи.

Харис је била у посети Блиском истоку двапут као потпредседница, али у том својству није била у Израелу - за разлику од Трампа који је путовао док је био председник.

Централна Америка

Једно од задужења Камале Харис као потпредседнице било је да се позабави узроцима миграције са мексичке границе.

Трамп и други републиканци директно су је критиковали због овог питања, рекавши да није успела да заузда плиму људи који су пристизали.

Током путовања до Гватемале у марту 2021. године, водитељ са НБЦ-а Лестер Холт директно је поставио питање Харис зашто до сада није посетила америчко-мексичку границу - а њен одговор је изазвао подсмех њених критичара.

Рекла је да је добила задужење да се позабави „узроцима" миграције из Централне Америке у САД, и истакла да „није путовала ни у Европу".

Харис је рекла: „Не долазите. Не долазите. Сједињене Америчке Државе ће наставити да примењују законе и обезбеђују наше границе. Ако дођете на нашу границу, бићете послати назад", док је говорила о мигрантима који су се упутили за САД на конференцији за штампу у Гватемали 7. јуна.

Потом је посетила границу за време посете Тексасу у јуну 2021. године.

Републиканци су назвали Харис „царицом границе", док су Бајденову администрацију критиковали зато што дозвољава пораст имиграције са југа.

Сузбијање имиграције из Мексика кључни је Трампов циљ, након обећања у изборној кампањи из 2016. године да ће подићи гранични зид.

Током мандата Камале Харис као потпредседнице, илегални преласци границе забележени 2021, 2022. и 2023. године били су рекордно високи - мада су ти преласци, заправо, опали 2024. године.

У јуну су достигли најнижу тачку у последње три године, након што је председник Бајден издао извршну наредбу са забраном за већину миграната да затраже азил.

Харис је наишла на критике и зато што је организовала само две посете Централној Америци као потпредседница - три дана 2021. и један дан 2022. године.

Кина

Као и Трамп, и Харис је критиковала Кину.

За разлику од бившег председника, њен нагласак није био на увођењу царина, већ на геополитичким борбама за превласт.

Она је оптужила Кину за „силеџијство" у територијалном споровима у Јужном кинеском мору.

Пекинг је, заузврат, оптужио Вашингтон да се понаша као „црна рука" иза тензија у оспораваним водама.

Југозападни Кеј, познат и као Острво Пугад, под контролом је Вијетнама и део оспораваних Остртва Спретли у Јужном кинеском мору.

Током њене четири посете Азији као потпредседнице, Харис је посетила Јужну Кореју.

Ушла је у Демилитаризовану зону (ДМЗ) између Јужне и Северне Кореје, и истакла покушаје да се сузбије утицај Кине у региону.

Камала Харис стоји поред демаркационе линије у Демилитаризованој зони (ДМЗ) која раздваја две Кореје у септембру 2022. године.

Трампова нашироко најављивана председничка посета ДМЗ-у 2019. године подразумевала је да крочи на Север и рукује се са севернокорејским лидером Кимом Џонгом Уном.

Одржао је разговоре са Кимом и у Сингапуру.

И док Трамп умногоме игра на своје састанке са Кимом, Харис је следила много конвенционалнији став, дајући вербалну подршку традиционалним савезницима.

Током и Трамповог и Бајденовог мандата, САД су уводиле царинске тарифе Кини.

Под актуелном администрацијом кинеска електрична возила су скупља за увоз из подстицаја домаћој индустрији електричних возила.

Трамп, за то време, најављује да ће смањили или укинути подршку зеленим индустријама.

Африка и Блиски исток

Харис је 2023. године била једна од бројних америчких званичника који су посетили Африку.

Тај потез одражава све израженију намеру америчке администрације да продуби везе са афричким земљама у светлу све јаче конкуренције других светских сила на том пољу, поготово Кине и Русије.

У мају 2024. године, најавила је планове да ће помоћи Африци да удвостручи приступ интернету на 80 одсто становништва.

Харис је такође узела активно учешће у ограничавању операција Саудијске Арабије, што обухвата партнерство са јеменском владом како би се супротставила побуни у Јемену која траје скоро читаву деценију.

Као сенаторка, Харис је гласала да се ограничи продаја оружја Саудијској Арабији због њених активности у Јемену и улоге у убиству новинара Вашингтон поста Џамала Кашогија у саудијском конзулату у Истанбулу.

Коспронзорисала је предлоге закона 2018. и 2019. године за заустављање америчке војне сарадње са Саудијском Арабијом због њених операција у Јемену.

Међутим, водила је рачуна да избегне потпуно изопштавања Саудијске Арабије.

„Сједињене Америчке Државе и Саудијска Арабија и даље имају заједничка поља интересовања, као што су контратероризам, у којима су Саудијци јаки партнери", рекла је америчкој експертској групи Савет за стране односе 2020. године.

Људска права

Поред рада на ограничавању помоћи Саудијској Арабији, Харис је подржала законе који штите људска права на другим местима.

Подржала је законе о комеморацији јерменског геноцида, који је већ читав век извор тензија између колеге чланице НАТО Турске и Јерменије.

Харис је подржала споразум о Заједничком свеобухватном акционом плану са Ираном из 2015. године чији је циљ сузбијање нуклеарног програма Техерана.

Такође је осудила ваздушни удар из 2020. године под председничким мандатом Доналда Трампа у ком је погинуо врховни ирански генерал Касем Сулејмани у Сирији.

Харис је коспонзорисала неуспешни предлог закона за заустављање даље војне акције против иранских лидера и мета.

Пратите нас на Фејсбуку,Твитеру, Инстаграму, Јутјубуи Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]