Медицина: Да ли вештачка постељица може да буде спас за превремено рођене бебе

Звучи као заплет из лошег научнофантастичног филма - бебе се ваде из мајчиног стомака и гаје у капсулама испуњеним течношћу.

Ипак, то је управо оно што научници из Дечје болнице Филаделфије, у америчкој савезној држави Пенсилванији, предлажу да се уради са бебама за које постоји ризик да буду екстремна недоношчад.

Они развијају систем који су назвали „вештачка материца", тачније ванматерично окружење за развој новорођенчета, на енглеском скраћеница Extend (Екстенд) за extra-uterine environment for newborn development.

Такво окружење није намењено за развој фетуса од зачећа до рођења - то би било немогуће чак и када би се желело.

Циљ је да допринесе већој стопи преживљавања екстремне недоношчади који се суочавају са многим могућим здравственим последицама током живота.

Типична здрава трудноћа траје око 40 недеља, а сматра се да је беба спремна да се роди у 37. недељи.

Међутим, понекад се у трудноћи јављају компликације које могу довести до превременог порођаја.

Срећом, захваљујући огромном напретку неонаталне медицине у последњих неколико деценија, већина превремено рођених беба преживи и има мало компликација.

Најновији подаци показују да чак 30 одсто беба рођених у 22. недељи трудноће преживи ако им се пружи одговарајућа интензивна нега.

„Искрено говорећи, бебе које се роде у 28. недељи, па чак и 27. недељи трудноће, свеукупно гледано буду добро", каже Стефани Кукора, неонатолошкиња у Дечјој болници Мерси у Канзас Ситију.

„Међутим, исходи код беба рођених између 22. и 23. недеље трудноће су толико озбиљни да нисмо сигурни да ли је квалитет живота који постигну прихватљив".

Бебе рођене на ивици преживљавања често се суочавају са озбиљним здравственим проблемима.

Те бебе су на рођењу тешке мање од 900 грама, а витални органи као што су срце, плућа, органи за варење, и мозак још нису довољно развијени да одрже бебу у животу без интензивне медицинске неге.

Међу честим краткорочним компликацијама су некротизирајући ентероколитис, озбиљна болест упале слузнице црева због које она почињу да одумиру.

Деца овог узраста су веома склона инфекцијама, сепси и септичком шоку - по живот опасном паду крвног притиска који може да оштети плућа, бубреге, јетру, и друге органе.

Дугорочне последице које могу да се јаве код екстремне недоношчади су церебрална парализа, умерене до тешке потешкоће у учењу, проблеми са видом и слухом, и астма.

Чак и сама технологија која је направљена да спасе живот беба - терапија кисеоником и механичка вентилација - може да нашкоди крхким плућима бебе.

„У том раном периоду трудноће плућа се још развијају и требало би да буду испуњена течношћу", каже Џорџ Микалиска, професор хирургије и акушерства у Дечјој болници Универзитета у Мичигену.

„Али када се роде екстремно превремено, ми примењујемо ендотрахеалну интубацију и убацујемо ваздух и кисеоник високог протока и под високим притиском у њихова плућа - а документовано је да то узрокује повреде плућа".

Временом те повреде стварају ожиљке на плућима и узрокују стање познато као бронхопулмонална дисплазија или хронична болест плућа.

Деца се често отпуштају из болнице у стању које захтева дуготрајну терапију кисеоником и механичку вентилацију до краја живота.

Механичка вентилација такође може повећати ризик од оштећења мрежњаче.

Крвни судови који хране мрежњачу ока нису у потпуности формирани све до рођења.

Превише кисеоника може изазвати раст нових, абнормалних крвних судова, што на крају може довести до одвајања мрежњаче.

Циљ стварања вештачке материце и постељице је да се не дирају плућа, већ да се фетусу омогући време да настави да се развија у безбедном окружењу док беба не буде спремна да први пут удахне ваздух.

Постоје три главне групе које раде на развоју ове технологије.

Све три групе се ослањају на постојећу терапију која се зове екстракорпорална мембранска оксигенација (Ецмо), позната и као вештачка плућа, која помаже особи чија плућа и срце не функционишу како треба.

Овом техником се крв испумпава из тела пацијента у машину која уклања угљен-диоксид и додаје кисеоник.

Крв богата кисеоником се затим враћа у циркулацију пацијента.

Овом методом крв „заобилази" срце и плућа што омогућава овим органима да се одморе и залече.

Иако Ецмо може да се користи код старијих беба, није погодан за екстремну недоношчад.

Сва три тима покушавају да направе што мању верзију система и да прилагоде технологију.

Међутим, постоје ситне разлике између уређаја који се развијају.

Научници у Дечјој болници Филаделфије, предвођени специјалистом за феталну хирургију Аланом Флејком, планирају да се превремено рођене бебе потапају у капсуле испуњене течношћу које су направљене да опонашају амнионску течност (плодову воду) материце.

Хирурзи би затим повезали мале крвне судове бебине пупчане врпце са уређајем који је сличан Ецму.

Крв пумпа срца фетуса, баш као у природном окружењу.

Погледајте како музика утиче на развој беба

Флејк и његове колеге су 2017. године узели осам превремено рођених јагњади у тренутку развоја еквивалентном људском фетусу од 23. до 24. недеље трудноће и четири недеље их одржавали у животу у вештачкој материци.

За то време се чинило да се јагњићи нормално развијају, чак им је и руно расло.

Тим Џорџа Микалиске на Универзитету у Мичигену развија нешто што су назвали вештачка постељица.

Уместо да потапају цео фетус у течност, они планирају да користе цеви за дисање како би напунили плућа новорођенчета посебно развијеном течношћу.

Њихов систем одводи крв из срца преко југуларне вене, слично традиционалним Ецмо машинама, али крв богату кисеоником враћа преко пупчане вене.

„Желео сам методу која је лако доступна већини беба и која би могла да се користи у постојећим неонаталним јединицама интензивне неге", каже др Микалиска.

„Технологија није намењена да замени безброј функција постељице.

„Усредсређена је на размену гасова и одржавање крвног притиска, откуцаја срца и циркулације фетуса док су још неформирани органи заштићени и настављају да се развијају".

Током недавног испитивања вештачке постељице, превремено рођена јагњад су помоћу машине преживела 16 дана пре него што су безбедно пребачена на механичку вентилацију.

Током тог периода њихова плућа, мозак и други органи су наставили да се добро развијају.

Трећа група, тим из Аустралије и Јапана, развија вештачку материцу која се зове терапија у ванматеричном окружењу Еве (ex vivo uterine environment).

У поређењу са друге две методе, ова је више посвећена стварању система који може да се примени на више превремено рођених беба и болесних фетуса.

„Сада можемо узети фетус [јагњета] тежине 500 грама и одржавати га две недеље у ономе што бих описао као нормално физиолошко стање", каже Мет Кемп, професор акушерства и гинекологије на Националном универзитету Сингапура, који води пројекат Еве.

„То је прилично сјајно достигнуће, али с друге стране, раст ових фетуса је абнормалан".

Већина испитивања која користе вештачке постељице/материце су спроведена на фетусима јагњади који су иначе здрави и који би издржали до термина да нису намерно извађени.

Проблем је у томе што се екстремна недоношчад често рађају превремено због здравствених компликација мајке или самог фетуса.

Због тога их је теже лечити.

„У експерименту који смо извршили на фетусима чије здравље је било прилично нарушено, видели смо да је те животиње много теже одржати у животу", наглашава Кемп.

„Оне се далеко лошије развијају и много је теже одржати им нормалан крвни притисак и циркулацију.

„Дакле, таква је ситуација - да, добро напредујемо, али има још много ствари које треба да решимо".

Када ће вештачке постељице и материце бити доступне у болницама?

Дечја болница Филаделфије је вероватно најдаље отишла у развоју њиховог решења.

Тим је недавно од америчке Управе за храну и лекове (ФДА) затражио дозволу да почне испитивање Екстенда на људима.

Микалиска, чији тим је додатно смањио величину система који развија како би га прилагодио сићушним крвним судовима новорођенчета, нада се да ће клиничка испитивања на људима почети за отприлике три или четири године.

Међутим, Кемп сматра да постоји још много суштинских непознаница о томе како фетус расте у вештачкој материци и да знање мора бити потпуно пре него што почну испитивања на људима.

„Мислимо да је прилично јасно да веома мали фетус нема способност да усмерава сопствени раст на нормалан начин, а то се погоршава када има неки додатни проблем", објашњава Кемп.

„Дакле, покушавамо да сазнамо која је улога постељице у покретању тих нормалних процеса раста.

„Дотле смо отприлике стигли. То је, благо речено, прилично велики задатак".

Постоје и етичка питања.

У недавно објављеном тексту, Стефани Кукор тврди да постоје ситне разлике између метода које се развијају и да постоје етичка питања у вези са сваком од њих.

На пример, вештачке материце које развију Еве пројекат и Дечја болница Филаделфије захтевају постављање каниле на пупчану врпцу, што значи да беба, одмах пошто се извади из мајчиног стомака, мора да се прикачи на уређај јер се пупчана артерија брзо затвара након рођења.

То значи да би мајке које би иначе могле да се породе вагинално, морале да се подвргну царском резу у раној трудноћи.

„Када се царски рез врши у тако раној трудноћи, не може да се обави на начин на који се ради када је термин за порођај", објашњава Кукора.

„Такав захват подразумева рез који пролази кроз мишићни слој материце, и то може да утиче на будуће трудноће - да ли ће мајка моћи да изнесе будућу трудноћу и да ли ће моћи да рађа вагинално".

Постоји више ризика повезаних са овим захватом у поређењу са вагиналним порођајем, због чега се намеће и питање информисаног пристанка родитеља.

„Мислим да је један од највећих проблема како ћемо приступити будућим родитељима у вези са овим испитивањем", каже Кукора.

„Можете замислити родитеље који се суочавају са овом заиста тужном ситуацијом, који су управо добили вест о лошим исходима у 22. недељи трудноће и који би били пресрећни због нечег новог, чак и ако то није испитано.

„Родитељи ће учинити све за њихову бебу".

Још један проблем код поступка моменталног пребацивања бебе на систем Екстенд је то што не постоји могућност да се процени како би беба реаговала на конвенционалну терапију.

„Не постоји много података осим недеље трудноће да би могла да се донесе одлука коју бебу је потребно ставити на систем Екстенд - јер беба још није рођена, тако да се не зна колико је напредовала", каже др Микалиска.

То може значити да би бебе које би иначе добро одреаговале на традиционалну терапију могле да се лече новом непровереном технологијом, чији су ризици много мање квантификовани.

Међутим, др Микалиска верује да би систем Екстенд био користан за већину беба које се роде од 22. до 23. недеље трудноће, код којих је познато да је висока стопа морталитета и морбидитета.

Пошто одводи крв из југуларне вене, а не из пупчане артерије, лекари имају више времена на располагању да ставе бебе у вештачку постељицу коју развија др Микалиска.

Ово омогућава лекарима да по рођењу изврше процену ризика са којима се бебе суочавају и тако само најболесније бебе упуте на клиничка испитивања.

Такође, новорођенчад би могла да се лече и конвенционалним терапијама, пре него што се пребаце у вештачку постељицу у случају да се не развијају правилно.

За разлику од друге две технике, мајке могу да се порађају и вагинално.

Који год од система који се развијају први почне клиничка испитивања, први пацијенти ће вероватно бити бебе рођене пре 24. недеље трудноће које имају веома мале шансе да конвенционалним лечењем преживе са добрим исходом.

„Мислим да ће захваљујући технологији напредовати лечење превремено рођених беба, а да ће вештачка постељица и систем Екстенд бити комплементарно примењивани у клиничкој пракси", каже др Микалиска.

„Али то такође носи могуће ризике које треба проценити у почетним фазама испитивања безбедности.

„Мислим да би у почетку ова технологија требало да се примењује на бебама које имају мале шансе да преживе, а када утврдимо ризике и делотворност ове технологије да се примењује и на другу недоношчад".

Ако се покажу успешним, све три технологије пружиће преко потребну наду родитељима који неочекивано добију недоношче.

Погледајте и овај видео:

ББЦ на српском је од сада и на Јутјубу, пратите нас ОВДЕ.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]