Политика: Бирачи из Макроновог родног града окрећу леђа француском председнику

Чини се да становници Амијена нису посебно импресионирани најпознатијим 'сином' овог француског града.

Председник Француске Емануел Макрон је детињство и младост провео у овом северном граду, око 120 километара удаљеном од Париза, а његова супруга - и бивша учитељица - Брижит је из познате локалне породице Троњо, чија 150-годишња посластичарица и даље ради у главној улици.

Али није лако пронаћи некога ко би рекао лепу реч о француском лидеру.

Велики број људи са којима сам разговарао испред супермаркета Керфур рекли су ми да ће заокружити Национално окупљање на ванредним парламентарним изборима 30. јуна.

Неки од њих су раније гласали за Макрона, неки су бирали левицу, а трећи су увек били за десницу.

Сви имају сличну мантру - пробали смо све друге, шта би могло да буде горе од оног што је сад?

Након што је његова странка доживела дебакла на изборима за Европски парламент пре две недеље, Макрон је неочекивано расписао ванредне изборе пре две недеље.

На европским изборима, највећи број гласача у Француској изабрао је Национално окупљање Марин Ле Пен.

Сада Француска покушава да свари досад незамисливу могућност да после другог круга парламентарних избора 7. јула, добије премијера из тврде десничарске странке.

Орели, 37-годишња чистачица, која има двогодишњег сина, рекла ми је да је размишљала о томе да гласа за левицу, али да јој се нису допале идеје крајње левичарске партије Непокорена Француска, која је у међувремену ушла у широки левичарски предизборни савез са социјалистима и другима.

„Национално окупљање стално називају фашистичким, расистичким, хомофобним покретом и другим именима. Можда и јесте био некада, откуд знам... Мој утисак је да је то данас странка као и свака друга", каже она.

„То је странка која је блиска нама, народу. То је оно што ми се свиђа - они су за Французе - и под тим мислим на Французе свих боја.

„Имам два пријатеља пореклом из Чада који ће такође гласати за Национално окупљање. Кажу да су много срећни што су у Француској и да желе да је спасу".

Орели каже да је безбедност главна тема око које је сагласна са Националним окупљањем.

„Сваког дана устајем у 4:30 ујутру и идем на посао. Некада сам могла да возим бицикл и крећем се без страха било где у Амијену. Сада више не. Сада идем аутомобилом, јер се увек по улицама мотају неки ликови, а ја се плашим", прича ми.

Каже да је некада подржавала Макрона, кога је видела као мотиватора, некога ко би могао да промени ствари.

„Сви смо за њега говорили - вау! И били смо поносни што је из Амијена.

„Али седам година касније, сви смо разочарани. И утисак ми је да је велики манипулатор. Он се игра људима. Не свиђа ми се."

Кристофер се бави испоруком боја и каже да се мучи да споји крај с крајем.

Пред крај сваког месеца мора да спава у сопственом аутомобилу јер не може да приушти бензин да би се из Амијена вратио кући удаљеној стотинак километара.

„Од када је Макрон изабран, све је кренуло нагоре", каже овај 36-годишњак.

„Свима је доста свега, прекипело нам је. Морамо да пробамо нешто ново.

„Морам да верујем у нешто. Макрон је много обећавао, али ништа није испунио. Зато сада верујем у Национално окупљање. Подржаћу свакога ко искрено помаже радним људима."

Номи, 36-годишња службеница у јавном сектору која је увек гласала за левицу, сада је потпуно променила страну.

„Данас је крајња левица опаснија од крајње деснице. А не мислим да је Национално окупљање крајње десничарска странка.

„(Председник странке) Жордан Бардела мисли на Французе, а крајња левица (Непокорена Француска) мисле пре свега на странце. Али ми имамо наше земљаке бескућнике којима је такође потребна помоћ."

Али, питам је, зар није било тешко сада изабрати странку коју је левица увек категорисала као опасну?

„У прошлости да, све у вези са старим Националним фронтом (претходна 'верзија' Националног окупљања) било је помало застрашујуће. Били су расисти, како год. Али променили су се. Марин Ле Пен није Жан-Мари Ле Пен (њен отац).

„Људи морају да престану да називају Национално окупљање фашистима. Екстремна левица је данас више расистичка и фашистичка од странке Марин Ле Пен."

Бернар, 68-годишњи пензионер, увек је гласао за конзервативну десницу, републиканце. Али овог пута и он бира Национално окупљање.

„Француска је у тоталном хаосу. Имиграција, трошкови живота. Ништа не функционише, све иде низбрдо. Не може да буде горе од онога што имамо сада.

„Немам појма да ли ће њихова решења (Националног окупљања) успети, али када вам се испразни фиока, онда морате да потражите решење на другом месту".

Многи људи које сам питао за разговор нису желели да причају о политици, јер, кажу, то је сада превише експлозивно питање.

Било је неколико оних који су рекли да ће гласати за левичарски савез, из страха од Националног окупљања.

Само један мушкарац од 20-ак година рекао је да ће гласати за Макрона.

„Погледајте шта нуде на крајњој левици. Погледајте шта нуде на крајњој десници. То је катастрофа, економски гледано.

„Није да сам велики присталица Макрона, али какав избор има било која разумна особа?", рекао је он.

Није баш велика подршка, али председнику Француске ће чак и у Амијену бити потребан сваки глас.

Пратите нас на Фејсбуку, Твитеру, Инстаграму, Јутјубу и Вајберу. Ако имате предлог теме за нас, јавите се на [email protected]